Српски народ

СРПСКИ НАРОД

Стран^ 7

СЕДАМ ЉУБАВНИХ ЗАНОСА Ааж ИштЉл

Портре и илустрациЈе

С. Богојевић

ХоМш зору да те двори? Хоћеш да те слави да,н? Ип' уз тебе да ти гори шач од муња усијан? Све то теби. мојој Души. све ћу теби дати ја: и кад ми се срце Суши. Даћу ти од њега пра'!

Бурни живот књижевника Лаве Костића захвална је тема за .читав један роман са сентимеаталним -и Горбим преплетима. Тај човек ,е био оригиналан за сво'Је дооа. па и за Наше још, а свако „испадање из реда" у живогу се врло чссто скупо плаћа. дасебан део у том скитачком нервозном . и.. талентованом живо*гу заузима.ју и жене, које су га инсћирисале за низ интересантнцх песзма. Костић је : био најизразитиш боемски тип Књижевне романтике, дакле човек који ае штрчао мећу својим савреме™ цима и м еНу својим потомциОн_ је оду.шевљавао и — сканазлизовао. Наизменично су се Ре-Нале у Том дугом физичком и ДУхоћном ж-ипоту слатке и горке епизоде. Али горке епизоде Лаза Костић није доживљавао само оД људи; 'И жеНе су дбпринеле м.чого да о.ва.ј наш песник тужно може закључити како „бисер груди' вољене жене успева.1У да његове „ситне снове", кац се на њих наСЈјоне, претворе у лед!. Тако је мало топлине било као одговор .за Лазине љубавне заносе:.. 11 ЈОВАНКА КИРКОВИЋ Девет.наест год-ина ,је имао- ЛаЗа Костић када се заљубио у Јованку Кирковић. младу и лепу новосаћадау, -ко.ја је доцни је постала глумица. Овај . платонски однос оставио је дубљег трага и у Лазиној псЈсзиЈи : из "које се може ._ наслутагти, разлог растанка диоје младих. У псс.ми „Под прозором каже заљу'бл?ени млади Лаза: ; ; Млад месец мето венац, <— ко млада невеста, — млад ме> сец тебе гледа па венац намсшта..." Дакле дедна чиста алузи.ш на -венчање. У ово.ј песми нз^ази се једна' од на.јлепШих стројфа Лазине.. поезије: №> \Ч#Г!Г0Р1>Ч1 сс П'РОЗОТ) ко на крсг наслањаш, ко канда би на- крсту да грехе отсањаш 'Да имам света пинп: причестио бих те, вл путир ми ;е срче, пун крви пс.сите; по ле.1/V ти ,/е. дхшо, ., :сва.душа рИзнста, а у њој света■ тцјна љубавног завета. Тај путир сам ти пружо, е Т:И сљ ћуталв'-, ох. ду.шо мрја,.душо, јеси л' га .вцдела? КакВа је то „света таЛна'' љубавног. завета била" не зна се, али се разлог растанка наслућује у другој једној песми за коју је такоће Јованка- инспирисала 1 ' несрећног љу^авника.. То- ге .песма Љубавни двори, . Песиик. изјављује : да је на драгиним' устима зидао " „љу&авне дворове" чи.1И де к темељ. 6.И0-. 0Д- паљубаца, а стуболп од —. сласт.и! Он је мислиб г.не' виде Се ти зоачни, дворови, ал мати их је вид'ла, и иати разори!..." Дакле. несуђена ташта је. благозремено показала своју моћ.. II тако је кратко трмјал.а ова љубав о којој, уо,сталом. И сам Лаза пева у песми Погреб: ј Разболела се ЉУбав у твоме драгану. . Разболела се часком и часком издану... „ЗВОНАРЕВА МИЛА" Приближавајући се тридесетим својим годинама. опет у Новом Саду. заљубио се жестоко Лаза у јсдну дево.јку необичне депате. То, л је била, ..како би се данас казало, љубав на .дрви. погле.Т. Ла.за [е ирвииут бидео Милу Стефановић на улиии. Њен првн попед Је иросто опчи.нпо песника. Дах му је застао у грлу. срце закуцало по св : им прописима заљубл>ености и — пошар ле. за Милом. коју су, звали „МиЛа ЗвоНарева". После дуж-ег упорног праћен.а, кад РЗ' те -девојка лриметила .и кад је видео да.лаГ.шегова пратн>а није баш' тако несносна. проговорио је неколико речи на име

упознавања. Није чуо шта .је одговорилгки да ли је уопште шта одговорила, али је ишао за њом и даље*. Кад је девбјка ушла у ' скроман. мали стан у коме је становала са својим родитељима, ,.у Никола.јевско.ј улици, у кућици са изгледом на Житну "пи.јацу"» Лаза се ни.је зауставио, као што би се очекивало. Нред капијом, на улици, премећући по глави разне комбинације о поновном сусрету. Не; он је просто

Лаза Костић продужио за девојком , право у стан! Огац дево.јчин .је познавао Лазу. Љубазно га прими, пону-' ди му столицу и упита га учтиво: — Госп'он Лазо, шта вас је то довело к нама? А ,н.а брзину заљубљени Лаза изручи као из рукава: — Лецота ваше кћер.и! . ... . Рјшк ' &е згЈВршила *6ва "посета ведро. Лаза ј'е после ЧеШће по. сећивао породицу „М-иле "Збонареве", све док из политичких разлота не оде у пештанску тамницу. За то време његовог тамновања, лепа Мила се удала. И то чак у Румунији, за једног трговца Србина. ЉУБИЦА МЕДАКОВИЋ После „Миле Звонареве" Лаза се озбиљно удварао .ф.убици Медаковић. Али овде де' имао једног конкурента. Михаи.да ПоличДесанчића. Мећ.утим. није; морао дуго да страхује од Десанчића: ЉубиЦа Медаковић се убрзо удала у Пешти за Ћиру, племенитог Милекића. Пријатељи Лазини . и Десанчићеви ово . су знали и зато смисле шалу: пошљу обојицИ депеше, отпоилике неку врсту. изјаве' са.учешћа;. • У? Лазиној депеши је стајало:. „Лазо. теши Мишу!" а у Десанчићево.ј обратно: „Мчшо, теши Лазу!" У ствзри , више је требало тешити Лазу. Десанчић се само удварао Љубици Медаковић. док је Лаза ишао и даље. Он је чак и запрос'и'0 Љубицу. али је од њених родитеља добио. како ее то онда говорило. „кошао'. био де одбиден Љубица Медаковић је поиттовала песнички талент Лазе Костића. била љубдзна према њему. али ниде за њега има, ла ни десети део оног заноса коди је он показцвао ирема њој. Своде разочарење де Лаза излио у песми: „Неверице, мо./а веверице..." МИЛЕВА КУМАНУДИ Имао је Лаза Костић и у Бео-, граду једну већу симгдатшУ. Би. ла је то Милева Кум-ануди. девојка из угл.едне ббогпадске породице. И овде се под«вио један конкурент. Милан -КудунџићАбердар. песник и доцнији министар. Лаза и Милан Су и на политичком пољу имали непре-.' чишћене рачуне. Лаза јс по политичкој опредељности био либег>ал.. а Милан нхрредн.ак. У приватни,м сусретима' се нису на1љубазни1е гледЗли. а преко штампе су се заплитаЖ у мећусобне полемике. Иако је мрзео

свога супарника, као што се види из више разлога. ипак га то ниде могло одвратити од Милеве Кумануди. Десио се деданпут Лаза у позоришту. и то баш у ложи породице Куманудида. Његов идеал де грицкао бонбоне па понуди и своГа каваљера. Пружа.јући бонбоне Милева Кумануди се насмеда и рече: — Али мррам вам рећи да су ове бонбоне од господина Кујунџића... Тешко збунљиви кавшљер се поклони и одговори комллиментом: — Ништа не мари: што кроз Ваше руке проће, то је дезинфицирано! 1с ПАВА СТАНКОВИЋ Случад са ћерком Јосифа Стан ковића из Будима био је озбиљниди. Пава Станковић ниде била бог зна како лепа жена. Очевидци тврде да д'е лице имала „интересантно". затим „велике, црне очи' 'и била ге „мало разрока". Али, о укУсима збиља нема смисла расправљати: Пава Станковић је просто залудела Лазу Костића. крди де долазио V дом њеног оца као и дош многи други Срби који су живели у Пешти. Кад се упознао са Павом, Лаза де већ уживао озбиљан песнички реноме. Пава је имала интересовања за н.егову поезиду, а нарочито, за његову личност,_ личност дедног лежернвг Дендида коди де осватао без велике муке многа женска срца. Вечери провођене у кући Стан ковића биле су испуњене часовима среће за ободе. Али, значадно по Лазу, коди де свакод сводод симпатиди увек нудио. искрено или не. брак. овде слИчну понуду није учинио иако де просто обожавао Паву. што је доказао и сводим песмама испеђанИм у њену част. Он цвили кроз стихове у, песми „Ој, та веруј веру м«1и!": 0]. та веруј веру мени! Зар се нисам доста клео? Мој пупољче прерумени, зар ти нисам доста вео? И он је питд. у истод песми, да ли хоће да чак и сунце с неба снесе. или ^есец. или да јод „виле снесу с небе?а" и стреСу дод у крило „све алеме небеСне".

Па куда ћете више од оволиког жртвовања! Само. изгледа да [е заљубљени песник једно заборавио: да понуди обожаванод једну краћу шетњу до олтара ... НаРавно, празна сентименталност није била довол>на. Узалуд 1е спеван читав циклус песама срца: „Волимо се". „Синоћ". „Звоно". „Срие куца''. „АнћеЛчићу". итд. Узалуд: прва прилика ко(а се указала за брак Пави Станковић била је прихваћена Она је постала жена адвоката Мише Рогулића. Лазина судета. судбта дедног младића од двадеСет и . три године. била де љуто погоћена шго де изразио у песми „Мода дангУ* ба" и V несми „До подаса". у којој узвикуде: „Ох. та то де лик толико опеван!" Про-СТО човек не веруде да се његова драга удала за другог: „Та зар би могла, земљО худа ти. могла се зар за другог удати?" И. Слабићки^иЗда ^љује: „Тек сад ^ кадем. ЛЕНКА. ДУНЂЕРСКИ Већ је прелазио педесету. „Ста ри момак и славни књижевник". Пссле службовања. дипломатског и новинарског. у Србиди и Црнод гори, поМбво лута, пише и — Очбку.је уНиверзитетску катедру права на једном домаћем

универзитету; Од некадашњег његовог великог богатства, наслећених баЧких. салаша. ниде остало ништа .Све де ишчеЗло у једном бурном романтичарском, распусном живовању. Зато га сада видимо да извесно време живи, као го-ст и у кући спахи.ја Дунђерских. У овом гостољубивом дом.у чувених богаташа доживљује Лаза Костић наддачу своду платонску љубав. То је позна љубав, али силна • као љубав Дантеа према Беатричи. Прво је дошла дедна сентиментална песма „Госпоћици Л. Д. у споменицу". Она де*већ откривала име вољене:- млада Ленка Дунћерска из породице у кодо.т де Лаза сада привремено живео. Ленка Дунћерски. лепа али сет на. болешљива деводка угледне породице, очарала је Лазу Костића и он је сматрао надлепшим часовима свога живота оне коде де проводио у дугим разговорима са њом. У тим разговорима о књижевностн. о животу, о љ.убави било је. с Лазине стране, и једва приметних наговештада оне ватре кода де горела у песниковом срцу. Изненада, у пунод" младости, 1895 године умире у Бечу Ленка Дунћерски и Лаза де поражен њеном смрћу. Из ове поновне усамљености, из ове очите скрханости. давља се би,с«р Костићеве поезиде, последњи наддивниди пламен дедне генијалне душе и племенитог срца. јавља се величанствена исповест „Санта Марија дела Салуте". У последњо.ј испеванод пр-

сми, у сводој лабудовој песмв јада се уцвељени песник: Опрости, мајко, много сам страдо, многе сам грехе покајо ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио ма'...

ЈУЛКА ПАЛАНАЧКА Надзад, и дедва дедном, у већ" импозантној старости, наш велики песник стаде пред одтар! На« равно. као цео живот Лазин што ниде ишао уобичаденим током, тако ни овад брак ниде био без необичности. Госпоћица Јулка Паланачка била је у часним зре* лим годинама. Стала де већ плести седе косе кад де ставила неве стински венац на главу. Али де ова жена имала две значадне одлике коде су допринеле да се наш песник. иако тако позно, ипак донекле скраси у породичном гнезду: била де богата и чекала |е Лазу — двадесет пенелопских година! Ево шта о томе пише један Лазин интимни придатељ: „Лазина невеста, надбога-: тија девоша V Сомбору. госпоћица Јулка Паланачка, истрадала де у девичанскод преданости пуних двадесет година напрама противљењу матере дод да своју јединицу уда за — песника. И њена чврста, карактериа. оданост до.чекала де напослетку жељени успех: могла де. иако већ као старија деводка. пружити руку човеку чидим се генидалним спевови^а с пуним жаром млађаног девојачког срца заносила. Младенци су победили, али су, нарочито Лаза. имале тек дош да испаштаду. Ташта Лазина де систематски загорчавала живот сво ме зету. на чиду књижевну славу ниде много. скоро ништа. полагала. Она де увек нашла начина да стави до знања своме зету како де дедан обичан простак коди покушава да се „оплемени" великим ћеркииим богатством. Дуго Лаза ниде могао трпети шиканирања од стране таште. У, њему се буде гордост и понос. Оставља породично гнездо и на-* ставља негдашњи неуредни живот ван Сомбор'а. У том лутању он налази утехе у раду: прево-; ди Дернбургове Пандекте. Шек-: спира итд. Оскудевао де, али ку« ћи у Сомбор ниде хтео. Све јо било лакше подносити осим тираније немогуће ташт^, која му никада ниде могла много штошта заборавити, нарочито што је, дош, као вереник, [едном играо карте у кафани и задоцнио за вечеру код веренице, па кад де погледао на сат — ои наставио картање до дутра! Тек кад је добри Бог позвао к себи ташту Лазину. он се могао опет вратити сводод Пенелопи и одахнути једном у своме гнезду од с^чних лутања. Какав је ово брак *ио? Изгледа не баш (Наставак на 8-ој страни)