Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

КАДА СЕ СРБИ СЛОЖЕ ПАРТИЗАНИ БЕЖЕ

Велина гобеда над српсном неслсгом

Александровац, јула Већ се чују јутајзњи петли. До аоре није далеко. У кругу треће чете нашег батаљона очекују војници на наредбу аа гсокрет. Потпуна је тишнна. У мраку се назиру ликови постројених војника. Оштри глас командира сече ваздух: — Другови, ко је с на.ма? Бог! — као снажна јека пролаиа се сложан одговор чете. — Слава палим друговима! наставља командир. — Слгва им! — одговарају добровољци. Затим неколико кратких напомена, оштре команде за покрет и ( чврста, несаломљива фаланга челичних шлемова, као добро управљено тане, одлучно и беспоштедно хита своме циљу. Трећа чета је извидница. ОстаЛи делови батаљона крећу на пола сата иза ње. Циљ покрега знају само командант и командири. Људство тек наслућује. У последње време појавиле су се у нашој близини извесне групе партизана. Дошли су до бугарске границе. Кретали смо се већ неколико пута у мање акције да их похватамо, али без успеха. Беже испред нао. А то је добровољцима много криво. — Куд да се читав дан ломатам по овим планинама, а ни пушке да не шалим, — јадају ое. : — Во зна хоћемо ли бити боље среће данас? Ја мислим ни овај пута ништа, — незадовољно и тужно примећује један. — Ја све предосећам да ће ипак бити нешто. Видиш да смо добили храну за два дана, супротставља се други. — Ма јок брате, ништа од св-е'га. Не могу они да се носе с нама. ОДвише смо ми јаки, завршава дебату трећи. Стари, нови, па и тек примљени добровољци очекују са на.јвећим нестрпљењем ту борбу. Многима ће бити прва. И она драж од новог што треба да ое проживи, и она већ стечена вештина код старих прекаљених бораца, па онда оне безбројне приче о јуначким борбама што су их добровољци на својим плећима изнели, па другарство, жеља нових да се не осрамоте и да не постиде старије другове и опет с друге стране жеља старих да поуче нове другове у борби и да заједно с њима изнесу једну нову победу за срећнију будућност Србије, — све то заједно чини да је наш батаљон спреман на највеће напоре само да достигне партизане и да ступи с њима у ту толико очекивану борбу.

Јутро је већ давво сванул>о. Сунце је већ изашло и помало почиње да пали. Уз друм све у ' колонама један по један, отегао се наш батаљон, чета за четом, вод за водом. Зној се већ цеди низ лице и врат добровољаца. Многи је сз себе скинуо блузу а шлем прихватио у руку. Али Одмора не може да буде. Усиљеним маршем напред. Таква је

команда. Ту мора да се крије нешто веће и важније но што смо сви у почетку мислили. Данас ће дакле ипак да дође до борбе. Начули смо већ пре да су национални одреди били приморани да испразне до сада мирне и од партизана не диране жупе, као и да партизани настављају притисак са прилично јаким снагама и довод.е у најозбиљније питање одржање одредних положаја на целом том оектору. А ми ето баш у томе правцу, од куда стижу гласови о партизанским концентрацијама идемо. И не само да идемо, већ хитамо усиљеним. маршем. И сунце како год да страховито пали, и како год се јара из поља диже и лелуја и све предмете, и куће и дрвеће и људе у даљини чини ваздушастим и некако као да не стоје већ лебде, ипак добровољци, снажно, држећи отстојање, за мишљени и као вучени неком не видљив'ом силом која успева да и најзатајеније снаге људскога тела мобилише, хитају напред и грабе километар за километром. Сунце још није ни зенит досегло а ми стигоемо у Дашницу.

Из даљине допире мукла грмљавина бацача. Чете заузимају погодне положаје. Наређује се велик и потпун одмор. Док штаб батаљона хвата вез<е са осТалим јединицама које ће суделовати у намераваном на паду на партизанске положаје, дотле се сељаци купе Око добровољаца, разгледају наоружање, пропиткују се за ово и оно. Причају где су били партиз^ни, а где су сада, што су све попалили и порушили. О добровољцима су чули или их видели у Кру шевцу али код њих на терену још не Хвале Богу што је дошло до слоге и заједничке акције противу партизана. Увераравају да ће, судећи по ликовима добровољаца и њиховом наоружању партизани сигурно бити протерани. "Долазе и национални одреаи. Један показује велику и голу Чуку, удаљену свега неколико' километара ваздушне линије и прича: „То је главно партизанско утврћење. Девет пута смо покушали јуриш иа те по-

Поеада малог Д брдског топа оД гва ра ватру на (Фото: Арх. В.

ложаје али без уопеха. Укопали се тамо пасји синови па не можеш да их макнеш. Сад Да вИдимо колико ваша помоћ вреди." — Ништа ти не бри^ни, брате, уверава,|у наши добрбвољци. Кад ми грунемо има све да се ломи. Неће се партизани тако брзо да зауставе. Сутрадан, п^тога јула с.е то и обистинило. Напад ,је почео у 10 часова. Пред нашим положајима се пркосно уздизала Трновска чука (кота 555), па Јанковица и Јелењак (све кОте између 400 и 500). У дужини од око 5 км. очекивали су партизани добро укопани и довољнО снабдевени аутоматским и тешким оружјбм наш напад. И тек што је наша пратећа чета покуЉгла да заузме повољан положај за директне гаћаД.е, јер никаквог заклонб није ни било, осуше на њу ујзаганску ватру из аутома.тског Оружја и бчцача. Зрна су само фијукала око глава и пљуштада као граД. ЕксплоеАје граната тешког бацача трештале су у непосредној близини и засИпале земљом и прашинсм све унаоколо. Војници полегоше уз неко камење а немајући могућности да поставе наше бацаче и ставе у дејство. Командир чете, Добровољац још из првих дана добровољаштва, навикнут на борбу и тешке ситуације, прихватио је пушкомитрзљез, истрчао иепред чете, заузео погодан положај и са неколико рафала ућуткао партизанско митраљеско гнездо на коти 431 које је у теме тукло положај пратеће чете, Искористивши момента.ни застој прецизне партизанске ватре, поставио је тешко оружје и ванредно прецизном ватром стао да претвара у прах и пепео партизанске положаје. Грување бацача чуло се на ки лометре далеко. Митраљески штекет, рафали пушкомитјзаљеза, цика пушака, све се то сакупљало и као страховита јекз смрти одбијало од голих каме-

МИЛЕШЕВО

(Наставак са 5-те стране) С поља, око манастира, и ту пустош. Стара древна кућа, лепог моравског типа, је једина која привлачи око. Нови конак личи на касарну. И он пуст. опљачкан. Од школе — згариште, благодарећи носиоцима културе Мошнних бандита. Ограде обаљене, погорене .Држи се још у животу зеленило и у башти и у околини. 'Го је и најлепши и најскупоценији украс. Али то је сам Бог даривао! Рекла сам, да је чудна историја овог манастира. Прво време богатство, раскош, блесак и сјај. После Косова ропство и про• паст. Сеоба под Чарнојевићем доноси пустош и беду. Затим долази неко опет боље време, бољи живот са патријархом Макаријем Соколовићем, чији брат, чувени турски свемоћни везир, Мехмед-паша Соколовић, даваше неке повластице српском народу.

Тако је тада и Милешево имало неко време чувену своју штампарију. У новија доба, балкански и светски ратови дају Милешеву новог полета и рада. Ту се отвара основна школа, подижу се велики конаци, са луксузно намештеним собама за Краља, за Патријарха, за виђеније госте и обичне пролазнике. Овај рат и братоубилачка борба доводе у ове свете зидове разне војске. Све су војске прошле туда, боравиле около цркве без икакве повреде. Једини су били бандити, звани комунисти, који се нису бојали ни Бога ни Св. Саве, ге су цео намештај и сву имовину попљачкали, понели, а старог игумана стрељали! У књизи посетиоца видимо разна имена, страна и наша. Интересантно је, да је у врло кратком времену, један за другим, прошао ту .етнички војвода Пав-

прошао ту четнички војвода Пав комунисга Пеко Дапчевић. Два контраста: први вера, а други иевера!... Излазећи из овог светог кутка, место радости коју сам обично осећала, када сам обилазила друге манастире, као на пример Жичу или Љубостињу, ја сам била тужна, претужна. Изгледало ми је, да су и сени Св. Саве биле оне сетне, невеселе, видећи како му се стадо, о којему се толико бринуо, распарчало на комаде! Да ли смо ми Срби свесни тога? Свети Саво, и ако смо грешни, и ако смо те овако занемарили. опрости нам! Спаси ш уједини још једном српски народ! Измири закрвљену децу, као што си и измирио Стевана и Вукана, Радослава и Владлслава! Поврати Твојој српској цркви, залутало Твоје стадо! ДИВИА ВЕКОВИЋ

них стена. Сваки час се виђали Крат&ри земЉе кбје су подизале граНате бацача, иза тога паИИчно бекство партизанја на нове по ложаје, стално и упорно пОмицаЊе добровољаца и националних Јдр'еда ка врху. Пред подне Је И&стао праВи кркљанац. Пушке се готово нису ни чуле. Само аутоматско и тешко оружје. Баначи и Топови пебали су својим дубоким гласовима језиву песму у хору смрти. ОНи су највише радили и одлучујуће лопринели ефикасном проббју утврћбних висова. Кбмандант батаљона био је стално у близини бацача и није могао, а да за скоро сбаки погодак повикне — Одлично или врло дОбро. Олреди кбји су чекали у близини да се терен довољно очисти зб јурит, грлили су и љуб^ли старешипе пратеће чете и кроз сузе говОрИли: „Удри. само удри. Тако, брацо. Нв шгеди. Нама ће бити лакше." Кратко иза поднева борба је већ била одлучена. Други вод, друге чете избио је већ на лббу ивицу Суботничке косе и у сарадњи са Одреаима наставио лалеко ис.пред свију гоњење пар тизана. Крајње лбво крило нашега фронта у јачини од Две чете вр> шило је чисто тактичке операције. У почетку штитило је бок од запаженИх партизанских кои центрација у циљу заобилаже ња и изманеврисања центра нашега напада. У другом делу бор бе вршило је маневар опкољавања и У снажном ма.ршу досегло дубоку поаадину партизанског десног крнла. На тај н&чин употребљен је читав батаљон у једној складној тактичкој радњи. Будући да положај није дозвољавао употребу већег броја јединица н<& сектору директног напада то су оне вешто искориштене у маневарске сврхе на левом крилу. Око пет с^ти већ малаксава ватра. Партизани су у паничном бекству досегли велике шуме које се протежу ка југу. Услед ноћи која се приближава и коју већ прохладни поветарац наговештава, обуставља се гоњење. Пушкомитраљези и мали бацачи истурени далеко напред вреба.ју још на по коју мању партизанску групицу у повлачењу и чим је опгве безобзирно бију. Партизанске сиаге потпуно су разбијене. Национални одреди остају на положајима да сутра наставе гоњење. Добровољци овде више немају посла. Повлача се на стратешке важне друмове да У потребном тренутку својим уласком у борбу, било на ком сектару Србије смрскају главу комуниСтичкој аждаји. На терену је остало преко сто тину мртвих партизана. То је та толико очекивана барба нашега батаљона. Са њбм је наш батаљон, под пуним именом које сада носи — примио своје прво ватрено крштен>е % целини. Г о|ео Протмк

А: