Српски народ

Страна I

СРПСКИ НАРОД

22 јула 1944

ПРДНЦУСКД - ЕНГЛЕСКО УПОРИШТЕ У ЕВРОПИ?

Сва тобоже савезничка политика, ко.ЈУ Је Енглеека водила у Европи према п-ојединим европскцм народима, била |е у ствари, по пришању енглеских листова, политика стварања енглеског оолонца у Европи. Ову истину енглеске политике најјасни.је је признао енглески лист Тајмс доводом прославе француског националног празника 14 јула. Међу осталим неинтересантним фразама ко.јима обилу.је овај чланак Тајмса налази се и једна ко.ја је необично ин.тересантца, не сзмо за Французе, на које се односи, већ и за све остале европске народе који су се некада налазиди у савезништву и пријатељству са Енглеском. Тајмс на једном месту каже, мислећи нри том на Француоку, да је Енглеско.ј потребан јак ослонац у Европи. Ова констатација баца врло миого светла нз будућу констелацију англоамеричке Европе према којој поједине земл^е, па чак и оне га крјима су данас у савезу, треба у стзари сутра у то.ј англое.меричко.ј Бвропи да буду ослонац енглеске политике у Европи. То значи да би те земље требало аа буду на.шослушни.је оруђе енглеске експзнзионистичке политике у Европи, такорећи инструмент са ко.јим би она стваг> Iа такве политичке ситуације V Европи, какве би њо.ј моментано одговарале. ' Енглеску не интересује Француска у овом конкретном случај.у као Француска, као њен бивши савезник, као данашњи савез ник и подржаватељ де Головог националног комитета, као народ који по свом геополитичком положају требало би да има далеко пресудни.ју и утицајни.ју реч у Европи од Енглеске, пошто ,је она члан европске заједнкце, и то врло јак. Енглеску то све не интересује. Она је отворено казалд зашто њу Француска интересу.је. Она 6и требало у сутрашњој англоамеричкој европско.ј политичкој комбинацији да послужи једино ! као јаки ослонац енглеске експанзионистичке политике према осталим европским народима. Ни када као овог пута Енглези нису били тако искрени и тако великодушно признали једну истину, ко.ју су они вешто већ преко сто тину година сакривали од свих европских народа и давали јој разне форме сад под фирмом савезништва, сад под фирмом пријатеља. Интересантно ,је још при том да се констатује да овако тешка изјава лсц1донског Тајмса пада баш на дан француског националног празника 14 јула, на дан када би Енглези требали да глорификују француски национални живот, тобожњу француску данашњу борбу против окупатора, ко.ју у Лондону и Алжиру води де Гол. Ово нам доказује стварни од; нос ко|и је већ данас успоставио измећ.у Енглеске и будуће Француске издашички генерал де Гол. Оваква једна изјава може да буде само плод изда.шичког рада бившег француског генерала де Гола. ко1и је теран својим личним амбицшама и амбијацама по кварене клике старопартиских политичара Француске. на овако бесраман начин изручио будућност Франиуске !ош бесра-мни.јим трговцима људског меса. а својим савезницима — Енглеској. Овакву судбину Француска би доживела кад би њена будућност заиста зависила од политич ке мудрости и зрелости једног бившег генерала де Гола и клике око њега. Тада би заиста, у то верујемо. Француска била нај сигурнији ослонац енглеске пог литике у Европи. али шта би од саме Француске било и какву би она улогу као Француска одигра ла. то знамо из примера Југослави.је ко.ја је у одсудном моменту и против својих властитих интереса ишла само да би задовољи*

ла ишересима англоамеричке политике на Балкзну. Сигурно ,је да Енглези мисле на стварање још ког свог упоришта у Европи. Да ли је жеља европских нзрода да они живе својим националним животом, да всде онакву политику која конвенира њима и њиховод природно.ј заједниии V којо.1 живе, то за Енглеску није важно, дер за њу важи 1'едино мерило да интереси свих земаља и политички. и привредни. и духовни. као и њи хови циљеви треба да се пстчиње апсолутно политичким, привредним и духовним интересима Енглеске. и да служе енглеским крајњим циљевима. То је стара политика Албиона које он никако неће и не жели да &е отресе, а то нам још једанпут доказује иитирано мишл,ење лодонског Тијмса од 14. ,1ула. Кроз тешку борбу. коју воде европски народи под воћством Великонемачког Рајха V борби против бољшевичко-јевреЈске на језде са Истока и плутократскојеврејске експанзије са Запада, дошли су до сазнања исто тако једне велике истине ко.ја ће оди грати најважнију улогу у будућ ности њихових народа, а то је да не дозволе ни.|едном ваневропском народу да ад њихове земље ствара било какав ослонац ваневропске политике у Европи, која (е у својо.ј пракси до дзнас показала да .јој је циљ разједињена Европа. како би се њоме лакше управљало и лакше је потчинило себи. П .М.

КОД СРПСКИХ РАДНИКА У РАЈХУ ПОСЕТА ЈЕДНОМ РАДНИЧКОМ ЛОГОРУ — Написао Др. Бернд Хуфшмид

Врело .јулско сунце баца своје топле зраке на малу долину. која лежи негде измећу зелених штајерских брда, и кроз коју весело протиче планински поток. Ту се налази логор српских рад ника. Мрке дрвене бараке простиру се широм зелених ливада. Под великим. светлим прозорима цветају руже и јорговани. а у близини се налази велики врт ко.ји употпуњује ову слику сеоскот мира. Неколико стотина српских рад ника стану^е овде. Они су се пре кратког времена добровољно 1авили за рад V Немачкој, да би овде зарађивали за живот. Када су полазили, свакако да се нису надали најбољему. Знали су ипак да им у Немачко! неће бити горе него у отаџбини. Нису очекивали да ће V Немачко! моћи да уштеде нешто новаиа ла се ту неће гледати само на њихов рад. већ

да ће се воаити рачуна и о њихов.ом слободном времену. Да ће им се приказивати најновије фил мови. да ће присуствовати претставама уметника, које долазе специјално у радничке логоре. и најзад да ће им се држати поцуларна поедавања из области савремене науке и политике. Свему се томе они нису надали. и онда није чудо што су тако, скоро на мах, заволели сво.ју нову средину. Улазећи V логор затекли смо неколико младића, који су свој одмор проводили у купању у свежем потоку. Једна друга група младих радника играла се новим „медицин-балом" (великом ло'птом) ко 1 у им 1е поклонио Немачки фронт радз. Штајерска познаје раднике са Балкана још давно пре рата. Тада 1е преко десет хил^ада радника. југословенских поданика

4. 4 ш .. ' > Српски радници после рада забављају се

ФАНАТИЧАН ОТПОР

У једиом од последњих извешта.ја немачке Врховне команде читили смо речи „Фанатичан отпор". Реч .је била о борбама у Норманди.ји, о држању немачких во.јника у битци нротив концентричних бритзноамеричких напада. Истогз дана Ра.јтеров специјални дописник Кембел пише из штаба Друге британске армије: „Нема сумње да Немци пружају ванредно јак отпор нашем данашњем великом нападу". Дру ги дописник агенци.је Ра.јтер пише да је „немачки отпор дошао до таквог степена на коме још никад није био". И он цитира речи једног енглеског официра који је рекао: „Изгледа тако као да је Хитлер у овом моменту ли-чно дао сваком по.једином. немзчком во.јнику заповест да изврши највише што може." И немачки во.јници врше највише што могу. У области за^ иадно од Сен Ло припремајући велики напад, америчка авијација састављена од 1.500 тешких бомбардера, од великог броја лаких бомбавдера и ловаца. а Vкупно од 3.000 машина. бацила |'е у току 65 минута 6.000 тона бомби. Иотовремено 1е била отворенз најтежа артилериска ватра. Затим су Американци пошли у напад и могли су дз нзпредуду нз једном уззном фронту на једно.1 дубини кода ни.је већз од ототојања нзмећу К 1 алемегда.на и Славије V Београду. Али ^ећи део тог добитка у теоен^морзли су поново да уступе Немцима, јер су немачки конгпа-напади имали потпун успех. Генерал-фелдмаршал Ромел примењује своју оклопну тзктику: он попушта пред великим нападнма, али затим одмах поелази у ковтра-напад и уништава све што 1'е продрло. Услед огромног упорства немачких трупа инвазија стоји на месту. Инвазија доживљава неу-

1 спехе. Ра<ди објашњења тих не успеха треба да се сетимо и чи њенице да ваздухопловство коалици.је није могло да постигне најглавнији циљ своје делатности пред искрцавање. Оно је требало да укочи сав саобраћај на простору северне Француске, како би онемогућило немачки отпор. Али овај циљ није био постигнут и тим је још једном доказано да авијација, и поред својих огромних могућности нема способности да извојује победу. Као једзн од узрока тешкоћа инвази.је треба да сматрамо и примену ,ЛМ". Сада се ово оруж.је толико о.јачало да се ства.рно може говорити о операциском знача.ју новог немачког борбеног средетва. Ово средство је створило такву ситуацију у целој Јужној Енглеекој, да Ајзенхауерова војска нема више потребне базе зз операције на контиџенту: поремећен је еаобраћа.п укочена индустри.ја, обустављен нормалан рад надлештзвз, во1сци је одузет одмор потреба.н пред полазак у тешке битке на континенту. Те битке добидзју у замаху и у жестини. али увек остају битке на малом. као апендико, полуострву у Северно.ј Француској. Борбз се локадизовала и не добија стратегиске покретљивости. Напротив, на Истоку се рат води у покретном стилу. Совјети и даље напредују на неколико сектора фронта, приближава1'ући се областимз које су се још недавно налазиле взн фронтовске зоне. Не поричући оов.јетске успехе, треба ипак обратити пажњу на веома интересантну чињеницу: првобитан сов.јетски план састо)зо се у продору кз обали Балтичког мора. Негде код Мемела и Либаве Совјети су хтели да

1 избију на облау и да пресеку копнену везу између источне Пруске и Балтичких земаља. Ова.ј план нису могли да изведу, јер је немачки отпор био сувише жилав. Зато су Совјети морали да промене правац офанзиве и да пођу према Варшави. Ово је несумњив стратегиски неуспех. Неуспех толико значз.јни.ји, да он баца у засенак тактичке и операциске успехе црвене зојске. Не постоји еумња да ће Немцима успети и на другим стратегиским правцимз оно што им је успело на мемелском правцу. Они ће да зауставе Совјете. Зауставиће зато што је и на Источ ном фронту њихов фанатиз'м исто тако јак као и на нормандиском, Реч „фанатизам" треба да при менимо и говорећи о борбама Јапана.ца против америчке војске и морнарице. Јапански во.јници, морнари и ави.јатичари указују такав отпор непршатељу да је потпуно 1'асно да ће победа бити на страни Јапана. ,3а постизање те победе ствооенз 1'е у јапанској држави једна нова концентрашт снага. Образован је кабинет потпуне сападње свих слојева народа и, што је на.јважније, потпуна саоадња оружане снаге и отаџбинске снаге. Исто тако и у Немачкој предузете су мере за тоталну концентраци.ју снзга, за тотално активизирање борбене енергше државе. На челу те акције постављен |е рајхсминистар др. Гебелс, човек ко.ји ужива поверење Фирера и целога народз и ко.ш Vживз глас генијалног организатора. И Јапан, н Немачка спремили су се за одлучну фазу борбе противу непријатеља Тро.јног Пакта. М. Војновић

радило у немачко.1 привреди. већин.ом као сезонски пољопривредни радниии. Данас је број ових радника знатно већи. Данас они нису овде само к,ао пољопривредни радници. већ су запослени и у рудницима и фабрикама Штајерске. Код српских радника у Немач' кој треба приметити да они ло|ално испуњавају своје дужности. Они су свесн,и да сво.јим исправним радом користе не само себи. всћ и доприносе бољој будућности сво.је земље. Српски радници су правилно схватили нацоре надлежних фактора да се раднику после обавл>еног посла пружи занимљивз и пријатнз рззонода. Зато се приређују концерти и претставе на ко.јима учеству.ју најбољи уметници. Прцмећује се да је инте« ресовање српских радника за ове приредбе из ч дана у дан веће. Треба очекивати да ће они поред искуства ко.је ће постићи у послу и својој струци, знатно проширити хоризонте сво.јих погледа на уметност. Као знак при-ј знања за пажњу ко.ја им се ука-< зује, српски радници улажу напоре да повећају сво.ј допринос рада, тако да од надлежних фак тора доби.ја.ју дамо похвале. Пролазећи кроз логор приметили смо да .је поступак са српским радницима социјалан у највећо.ј мери. Када смо ушли у велику и чисту логорску кујну при метили смо да се из сја.јних котлова пуше јела чији нас је мирис мамио. Једна стари.ја жена, која је пре неколико година била куварица у једном од на.јвећих београдских хотела. води надзор над кујном и стара се да јело не садржи само калори.ја н витамина, већ и — паприку! Данас је за ручак био спремљен један врло папрен гулаш са кммцшша. Ш ШШШШ «ећ је лежала зелена салата у великим чинијама. Поврће се набавља из логорског врта и стога двоструко боље прија. Старешина логора, који у пролазу пажљиво удешавз свој омиљени бокор ружа, води нас у просторије зз спавање. У великим светлим собама смештено је по. шест до осам кревета. Идемо полако, на прстима. јер по где где неки радник спавз у своме кревету. Они су се вратили са своје шихте, и поцтто су се добро истуширали, легли су да се одморе. Тушеви са топлом и хладном в"одом стоје радницима пре ко це.!РОг дана и ноћи на расцоложењу. После туширања, ко.је је обавезно. настаје приватзн живот који свзко удешавз према својој жељи и рзсположењу. Они који же.ле дз се сунчају. или да играју лопте морају отићи у 0'ближњи градић. Она.ј, пак, коме се једе сладолед. или који хоће да се нађе са сводом познанииом из оближњег логора за раднице, треба да се отшета до паркз који се нзлази у близини логора. У своје слободно врем.е могу сви српски, исто кзо и нем>г Ј ки рзтнкии дз чине оно што им је р:с>ља. Када смо ушли у лоторску амбуланту. затекли смо два пацијента. Један |е повредио ногу а други де имао лак грип. Лекар ну. је дао поштеду. Поред амбуланте налази се соба за лечење оболелих- радника. у ко.јој се сва ки случај најбрижљивије испиту.је и лечи. Сваких 14 дана сваки од радникз у логору мора да буде прегледзн у логорској амбуланти. Поступак са српским радницим.а у овом штајерском логору, по признању самих радника, такав је да се бољи не може пожелети. Исти 1е случај и са осталим лото.рима које сјјо посетили приликом св га обилажења српских радника V Немачко]. Окзкев поступак је на.јбоље_ срет^ ство за разумевање психе једнога народа. што је од највећв важности баш данас, када се р§ди о међусобно 'м зближењу ев« рог.ске заједнице народљ