Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

СРПСКИ ПУТ

Ускоро ће се напунити три године како се српски добровољци боре, без обзира на све потворе и клевете, јер их води љубав према своме народу. Они полажу своје животе да би српски народ живео. Добровољци су се зато и усудили да 1941 године, пођу смело у борбу до истраге против гаартизана. Многи, ко.ји су 1941 године сматрали ту борбу братоубилачком и који су због тога проклињали и клеветали добровољце, данас су и заборавили на такво своје слепило и сами се налазе у табору противника бољшевизма. Али, добровољце је онда водила велика и свесна љубав према своме роду, која им је омогућила да виде нашу српску истину, да пођу за њом, па ма сви били против ње, да се жртву.ју за њу, јер су знали да ће после тога и слепи прогледати и глуви прочути. У оно.ј тешко.ј и тамно .ј ноћи, која је обавила целу хришћанску Европу, V којој .је наш народ заблудело лутао, и која је претила самоуништењем и уништењем, добровољци су, својом првом борбом, запалили зрачак светлости, ко.ји је помопао да српски народ нађе свој прави српски пут, ко .јим ће изићи из свих тешкоћа данашњице на сво.ј прави српски излаз. Данас ле цео српски народ против комунизма. Он је то увек и био, јер је он антикомуниетички по своме настро.јењу, по своме схватању свегга и живота. ! 'Али, није довољно што је цео народ против бољшевизма. Огромну противбољшевичку већину, комунистичка мањина може лако Савладати и завладати, ако цео народ не схвати да ошасност још није прошла. Шта више да тек могу наићи .још тежи, страшни.ји и опаснији

дани. Зато цео народ мора, као .један човек, .једнодушно, уједињен духовно, постати активан борац против комунизма. Једном фронту комунистичком мора да се супротстави један, у.једињен и сложан, антикомунистички фронт. Сигурно ће српски народ победити, ако цео, у.једињен и сложан, пође у борбу, бор бено и отворено. Да би у.једно остварио и сво.ју нову српску државу. Та.ј пут то је градилачки пут српског народа. Он је указан судбински нашем народу пре више од 700 година, када ,је он постао нацијом. Та.ј пут нам је трасирао Немања политички и свети Сава православним хришћанством. Срп ски народ зна, да је Бог домаћин ваоељене, Краљ домаћин државе и народа, старешина породице домаћин куће. На тим домаћинским начелим>а српски народ има да уреди свој живот. Српски народ треба да постане народ домаћина. Сви национални Срби треба да се сложе на том пут.у, да не гледа.ју ни лево ни десно, да се не варају ни у чије пријатељство, да се не уздају ни у чију помоћ, 'већ да на томе српском,путу храбро и јуначки корача.ју до победе и ослобођења. Само тим путем ћемо се ослободити. Само сви сложни и у.једињени победићемо незаситиву ажда.ју с Истока. Несложне, раз.једињене, разбуцане прогутаће нас Јосип Броз и његова дружина. Спрега Шубашића и Броза и нема друго значење. Пробољшевичкој власти Шубашић-Броз српски народ треба да супротстави против бољшевичко јединство и слогу, против-бољшевичко једновлашће и борбу. С. 3. и.

Р Е Ч И ОМЛАДИНЦА-РДДНИКА Ових дана, омладинац-радник I седнику Српске владе, аочискрм Драгутин Ј. Прошић, упутио је генералу Милану Ђ. Недићу, своиз Тибингена у Немачкој, прет- I је писмо, ко.је гласи: Господине Претседниче, Оче наш и спасиоче Саетосавског Српства, — на прагу четврте године Вашег напорног апи светог и часног рада, желим ја, обичан радник-Србин, да Вам упутим пар мојих искрених миспи и жеља од ерца. Ми, који са стране посматрамо таласање догађаја у Србији после покушаног »црвеног вихора«, видимо да су Ваши напори и жртве Ваше и Ваших младих добровољаца и стражара уродили плодом и да су Срби, ношени духом Светосавља и Српског национализма, у борбн против комунизма, К2 ВЉ У освежили своје ста-ро огн>иште. Истрајте само, Оче наш, јер је свето и часно, попут нашнг' славАих предака, жртвовати се за слободу и за народ свој. Ми Срби-радници, увек молимо Сверишњега Бога, да Вам даде снаге за истрајање на пу-ч којим водите Српски народ и да свегло оружје Вашег Корпуса крунише Слава.

БОРБА У ПОДНОЖЈУ ЈАСТРЕПЦА

Дана 25 јуна 1944 год. У Тибингену

Срцем и душом Ваш омладинац-радник Драгутин Ј. Прошић

Иа положају Чуковац. Одморни смо и спремни на нове подвиге. Јер, умор, напори и све тешкоће иа које кроз дво• страну борбу наилазимо улазе у свет и трнов венац жртве, коју приносимо за спас народа и отаџбине. Жртва се без елемената подвижништва не би жргвом звала, нити би била последња степеница на лествици пламеног омладинског идеализма Због то• га све препреке савлађујемо и противу свих стихија зла се боримо Нема појаве која нас може омалодушити и обесхрабрити, нити умањити наш прегалачки енергизам. Пети јули. Јутро. На положа• ју смо. Командант издаје наређење: спрема се покрет. Командири спроводе, Војнички и брзометно се потребне припреме извршују. На линима војника се одражава радост претстојеће победе, а једна десетина усплахирвна чињеницом, да идемо поново требити губу из торине, а пуна самопоуздања и самоуверења у победоносни исход и поред бројне надмоћности неприја тељеве, милозвучно пева: „Нема борбе, нема рата, без Јованц команданта". Мо.жда је то одушевљење за борбу пуноћа вере у свог коман. данта и старешииски кадар за људе који не познају довољно добровољачку психу, чудна, ненормална и фантастична ствар Али, то происходи из дубоке п јасне свести о демонској опасно■ сти јудео-марксизма и његовог војничког израза; партизанства; и, најзад, из убеђења о значају наше мисије по судбину српске нације. Последње припреме се завршавају. Топови су спремни, митраљези и бацачи су већ на самарима и пада команда: „Напред!" Са истуреним деловима за челно, зачелно и бочно осигурање, наше се чете у колони по један удаљују од старог положаја и приближују новом разбојишту. Духовно и физички наоружани очекујемо час борбе Већ смо у непријатељској зони. Језинице сјајном умешиошћу, обогаћене трогодишњим искуством, маневришу. БОРБА ПОЧИЊЕ... Сада је 11.30 и први митраљески рафали одјекују. Борба је почела. Одмах почиње великом брзи.чом ново пребацивање и обухватни потези. Већ се У самом почетку примећује нврвоза код партизана, која мало касније пре лази у хцотично комешање и панику. Клавијатура наших митраљеза неуморно ради и семена смрти баца У подивљалу парти• занску банду, „Господине капетане, десно од цркве из шуме на чувику, партизани излазе и концентришу се" — један добровољац извештава команданта, који догледом исто испитује и утврђује. Затим, ко• манда и грмљавина топовских и бацачких граната преовлаћује ратоборном атмосфером. И гранате, прецизно избачене. падају на одрећена места и евојим плелом чине одметнике од вере и,

нације. Дим и прашина означавају погођени циљ и посмртни марш нељудској партизанскбј гамади. Наступамо. Партизани су се укотвили и утврдили на дугом гребену Чуковац и к. 419. Врева митраљеске музике непрекидно траје. Непријатељ изгледа, верује да ћемо статички водити борбу, узајамним пушкарањем. Исти је у предоминзнт.нијем положају и обасипа ватром, на коју куршумским таласима смрти одговарамо. Док наше гранате крче и пре• оравају гребен, једна се наша чета, са већ прослављеним јунаком-командиром Д. Глишићем, из позадине подвлачи п#рти$анима. Већ је у њиховој непосредној близинм. Провлачи се још непримећена кроз шумарке и жбуњеве и најзад долази на одстојање од 40 метара. Врхунац борбе. Зенит борбене врућине. На гребену, кога су још увек упорно и жилаво партизани држали, води се жестока борба. Док мали бацачи ту на гребену проређују њихове редове, дотле гранате из тешких бацача и топова падају на коту 419, где се истодобно води борба. ОСВАЈАЊЕ ЧУКОВЦА Не уочава се више стара и конвенционална партизанска навика да уз фанфаре, таламбасе и паклену дреку партизанских проститутки. нападају противника. Напротив, и ако све предности имају, и ако би га могли и морали по свим војничким стратешко-тактичким законима држати, полако, га напуштају.

Врх Чуковца је у добровољач* ким рукама. Неодољиво се иде даље. Партизани, пали за „пај-. светије идеале" срп, чекић и леч токраку звезду остају за пама. Ехо јарости оружја пролама се падинама Јастрепца. На крајг, гребена партизани показују задње симптоме живота: „Овде парч тизани, напред батаљоп, десно крило заломи". Заиста, заламају. Али, фронтом у провалију. Још два три митраљеска интервала И преостали део непријатеља ]е из+ ранављен и разбијен. И на к. 419 завршава се спилог. борбе. Уз поклике Краљу упућујемо отровне стреле црвенои противнику. „Јуриш, ура, напред!" Остатак комунистичког о* лоша безглаво и разуларено бежи. Још неколико граната, избачених на пристижућа -партизан^ ска појачања, касапе их. Мртви остају, а живи, обухваћени бестијалним страхом, беже испред, неумитне косе у,ништења. Сада је 15.30. Борба је завршена. Десетковани су. „Шта ли сад раде ове крвопије", — пита се један млади добровољац. „Одре. ђују зборно место: где се нађе* мо"1 — додајс други. Овај добровољачки подухваТ партизани су платили са преко 36 мртвих, још више рањених и жртвовањем драгоценог материјала: муниције, енглеских у.ниформи, веша, ранчева, пропаганд них списа своје и англоамеричке пропаганде и друго. Наши гу* битци су: три лакше рањена. ј СЛ. КОНТИЋ добровољац-потпоручник:

„ЦРНА ГОРА ПОД ПЕТОКРАКОМ ЗВЕЗДОМ"

Манастнр Милешево. V углу: игуман манастира, Нестор Тркуља, кога су комунистн убили

Од пре кратког временз у Београду је отворена изложба »Црна гора под петокраком звездом«. Циљ ове изложбе је да, искључиво путем докумената, прикаже нашем свету бар један део оних ужасних злочинстава, које су пар-

тизански зликовци и »Јамаре« по> чинилн над браћом Црногорцима, у времену од 1941 године до дан нашњих дана. Изложба је смештена у основно) школи »Цар Урош«, у улици Краља Милутина бр. 12 и отворена Је свакодневно преко целога дан*.