Српски народ

Отршш %

ГиЦ' Л Дћи(П~ 1г Г гЖ СигГРСоМ ГО*и**0*јР§

§ ачуС1в И?Ф1

НД ТЕШКОЈ ПРОБИ

Надирање совјетске војске на територију бивше Пољске поставља проблем Пољске на први план међусавезничких односа. Двобој између Идна и Молотова завршен је поразом Енглеске. Совјети су са пољским ослободилачким комитетом закљу чили уговор који у потпуности искључује пољску емигрантску владу. иако је министар спољних послова Велике Британије изричито стао на страну пољске емигрантске владе. Та.ј пораз постаје капитулацијом после одласка Миколајчика за Москву где ће бити примљен само као истаКнути пољски политичар, како се то из ричито каже у Тасовом објашњењу Стаљиновог позива пољском премијеру, а не као претседник пољске владе. Да би енглеска срамота била још већа, Миколајчик путује по савету ентлеских водећих кругова. И поред свих ових готово дра иатских прилика. пут Миколајника у Москву донеће у многоме разјашњење односа између англоамеричких и совјетских схватања будућег друштвеног поретка у свету. Истина, ми смо од англоамеричке пропаганде научили да слушамо да се све у свету дешава тачно „по споразуму у Техерану". Али, баш на примеру Пољске, изјаве министра спољних послова енглеске и његовог совјетског колеге показују јасно да, бар у питању Пољске. између савезника није било споразума и да је за сада Енглеска била принуђена на капитулацију пред Совјетима. Да ли ће та капитулација би ти дефинитивна видеће се из резултата Миколајчиковог пута у Москву. Тешко је поверовати да ће резултати московских преговора пољског премијера довести до било каквих позитивних решења у корист пољске емигрантске владе. Као и у питању Југославије Стаљин је своје савезнике ставио пред свршен чин. Да је 'желео било какав споразум, он би га претходно тражио и врло вероватно да би га и постигаХ услед енглеског попуштања. Али Стаљи.н је са пољским ослободилачким комитетом закључио споразум не остављајући у њему ниједно отворено питање, које би дало могућности веровања да он ипак жели споразум са владом, која, упркос свему, претставља далеко више пољски народ. но што се то мо<же рећи за пољски ослободилачки комитет. Бројна пољска емиграција у [Америци, пољске борачке јединице, које у Италији узимају активног учешћа у саставу британске војске, сто.је потпуно на стра ни прљске емигрантске владе са једним до краја потенцираним антикомунистичким ставом. До сада у питању односа Пољ ске и Совјетске Уније, влада Ми колајчика заузимала је недвосми слени став. Тај њен став био је категоричан исто тако у питању социјалног поретка у Пољској, као и у питању њених граница. Под утицајем вој.ничких кругова, који углавном претстављају упорну тачку пољске емигрантске владе, а који су главни носиоци антикомунистичког, па чак и антисемитског расположења пољског народа, а притом' и најутицајније личности пољских емигрантских кругова, Микола.јчик у Москви не може вршити велика отступања, а без њих, сваки споразум са црвеним Кремљом је немогућ. Јер једино ради чега би споразум са пољским ослободилачким комитетом могао бити отказан јесте пристанак Микодајчика на сфразовање једне камуфлиране бољшевичке владе, сличне оно.ј дра Шубашића. На то Миколајчик може пристати само у своје име, али никако не у име пољске емиграције, како оне V униформи, тако и оне у 'Америци. Све те чињенице познате су биле сигурно и енглескоч минисгру сдољиих восЈОва. Ако ј&

ипак инсистирао на покушају разговора између Миколајчика и Стаљина, није то сигурно учинио \ нади остварења било каквог споразума. јер је признавањем пољског ослободилачког комитета као јединог претставника пољског народа, Стаљин је потпуно јасно и недвосмислено показао да ће разговарати само са једном бољшевичком Пољском. Слање Миколајчика у Москву није ипак уследило само зато да би се енглеска капитулација пред бољшевицима демонстрирала на један још видљивији начин, нарочито не после из јаве Идна. Отуда пут Миколајчика у Москву може донети р.азјашњење у погледу односа англоамеричких и совјетских савезника и показати да „има нечег трулог у држави Данској". Нарочито с обзиром на чињеницу да у целој овој трагикомеди.ји зваИична Америка мудро ћути. Проблем Пољске је пробни камен односа савезника и доказ да се све ипак не одиграва по „споразуму у Техерану''. управо да је и та.ј споразум један обичан блеф пропаганде, као и многи други до сада Р .В. О

ГЕНЕРАЛНА БИТКА

Појам генералне битке је свима познат. У многим ратовима прошлости коначна одлука је пала услед малих битака, тј. услед збира малих одлука, У многим ратов.има . пак коначна одлука је била изводевана у генералној битци,. тј. у једној борби у ко.јој су обе"зараћене стране унеле све' своје снаге. У рани.Ге доба припреме за генералну битку трајале су прилично дуго: маневрисање, претходне борбене радње, концентра ција снага, све .је то понекад захтевало више времена. Али сама битка је трајала сразмерно кратко време: неколико сати или један дан. Ретко кад више од једног данд. Становници зараћене земље ни су још ни добили вест (вести су стигле помоћу курира, а то значи веома сцоро) да је почела битка. када је већ на бојном пољу одлука.пала. Зато становништво скоро никад није ни осегило дражиичан моменат генералне ботке. Т.о је била ствар војске. а отаџбина ,је добијала вест да је Оитка почела, а кроз неколико .сати да-,је битка завршена. Друкчије стоји ствар сада. Генерална битка која је сада почела може да потраје не-

голико месеци (узгред речено, ово не значи да ће садашња генерална битка донети конач ну одлуку рата: може да се деси, као што се дешавало у другим ратовима, да се битке понављају, јер није се могло на једном бојишту извојевати оно што доноси коначну одлуку). Драматигчност ге-нералие битке прошлиХ столећа је била сажета на кратком временском размаку. Међутим, драма садашње генералне битке развија се током недеља . и месеци, и зато делу.је веома узбудљиво на јавност. Јав ност треба да се навикне на то да се у једно.ј таквој борби дешава.ју велике промене ситуације, а да ниједна од тих промена не треба да буде схваћена као коначна. све док бигка не буде достигла врхунац напрезања. Зато ма колико да су драматични моменти ових последњих дана, не сме се мислити да су се догаћаји приближили коначним одлукама. Битка ,је још увек у развитку. Врхунац ни.је постигнут. Те према томе. се не може очекивати у наредним недељама нешто што би било одлучујући фактор нелокупног рата.

О ДЕЈСТВУ VI Енглеска средства против новог немачког оружја Од Р. БРИСИОРНА

Упркос свих енглеских ме-ра за прикривање, говори се у Свету све више о страховитОм дејству новог немачког оеветнич-ког оружја. Интерес светск-е ' јавности је за ову нову' методу бомба.рдовања тако велики да Енгле ској ни у ком случа.ју није успело да сакрије истину. Када се становништву Лондона и Јужне Енглеске де.јство овог оружја једноставно није могло порећи. прибегло се једној специјалној тактици заваравања — покушало се делимично ба-гателисати а делимично признавати. Сваки Енглез .је тако могао да изабере шта више воли да чује или да сам створи сво.је мишљење, док су у иностранству преовлаћивале вести „само о незнатним штетама" или о „готово никаквом дејству" на енглеско воћење рата. Измећу оних који воде реч у т.зв. „фронту багателисања" био де у првом реду британски министар Морисон. После првих дана немачке одмазде дедва му де успело да спречи избидање панике — обдаснио де он доцниде у Доњем дому, као и да су нембчке летеће бомбе учиниле до сада само незнатну штету, а јавне зграде су само делимично биле погоћене. Напади нема.ју мате-

ридалне штете по енглески ратни потенцидал. Сличне издазе могле су се поновалчитати у,дедном делу енгл.е ске штамое.. Дре свеи а.. енглеска •агитација де дваквим тврдњама поКудЈзла у иНрстраНству' да напрари утисак — да одбрана сваким даном има све веће успехе према немачком експлозивном оружду. Овако извештава енглеска обавештадна слул<ба Екшченж Телеграф а тако исто да енглеским ловачким дединицама лако успева да обарају немачке авионе без посаде. Мећутим, ове штете нису ни незнатне нити Ге "Ћронаћено успешно средство-. против ових немачких бомби. -Насупрот енглеским вестима у северо-америчкод штампи могло се читати да су немачке летеће бомбе т&ко брзе да Ни дедан пилот ловац не можв ни помислити да би му погодак прот.иву њих .успео. а оно што енглески топови погаћају, тако де несигурнО да су они давно већ изгубилИ"-Маду у „прецизно гаћање"-. Енглези дакле после оваквих саопштења у ствари при знаду да немаду никакво средство противу немачких експлозивних теЛа. У последње време у енглескод штампи преовлаћУДУ све више

Англоамерикансни »ослободиоци« потпуно су уништили францускм град Каен у коме је било 40.000 жртава (Фото: ЈЗммбилд")

гласови који говоре о све тежим штетама и већим неугодностима као и да Британци не Млу да задрже немачку одмазду а још мање да дод се супротставе. Тако .Ц говорио пр.ви лорд адмиралитета Александер у дедном своме говору и приказао Смртоносни облик немачког напада коои за ЕнглеСку претставља озбиљно искушење. Лондонски Дејли Мел каже да де експлозивна моћ немачких динамит-мото>ра страховита. Читави квартови руше Се као куће о>д карата, а ово признање де дош значадниде, дер де прошло кроз енглеску цензуру.' Да де непрестано немачко бомбардовање становништва Лондо на и Јужне Енглеске нарочито „непридатно" види Се из низа нових извештада енглеских и аме ричких дописника. Тако лондонски Обсервер давља да су подаве преморености код становништва повећане и данас Се сматра за срећу становати у средњод или у. севернод Енглескод. Један амерички радио-извештач де давио да де надгора непрекидна несаница од Тога а навео де дословно ово: „кад би вечерае нешто зажелео било би дуг, дуг сан по могућности далеко одавде. можда у Бостону или тако негде. У сваком случаду хиљаде миља далеко од немачког оружја. О како ми мрзимо то немачко оружде!" Кад би Енглези хтели да потпуно зата.је дедство нашег оружда, то им не би успело никада. дер се немачки извићачки авиони брину да се изнесе права истина. Један немачки извићачки авион, коди де летео изнад Лондона давио де да де светлост од пожара у Лрндону, видео дош у Руану, дакле 200 км. далеко од енглеске преСтонице. Остали немачки посматрачи из вестили су да су густи облаци дима из горућег града потпуно замрачивали видик. У извештадима немачке посаде, сталио се понавља и то оне кода де летела изнад Лондона. да нису никада доживели тако огромне пожаре и мора бити да де дедство немачког оруж.Га неописиво, а сва заташкавања енглеске агитације аису помогда ништа.

Битка је дош у разводу. СовГег ■ г и су уложили, изгледа, све своде снаге. Британоамериканци су увели у дедство надвећи део сводих снага. Немци постепено уводе своде снаге у борбу. имаду дош прилично велике резерве за употребу које дош чекају. Посматра.јући ствари не у детаљима. већ у целини, видимо следећу слику. У Италиди фронт се више-мање стабилилирао. Не можемо дош тврдити да де садашња линида фронта баш она на кодод" ће Немци дз^и коначан отпор. Али свакако де та линида — фронт подачаног отпора. У Нормандиди од два сектора. енглеског и америчког, наГважниди је енглески. Енглези у области Кана не могу да се макну с места услед даке немачке одбране. На другом сектору, америчком, успело де непридатељу да отвори за кратко време покретну битку, али и тад се фронт затим стабилизовао. Борба у Нормандиди добида све жешћи карактер. Главно де да де Адзенхауер морао да убзци на полуострво Котантен толико снага да му скоро ништа не преостаде од целокупне његове инвазионе арми.је. Према томе. не може се очекивати дуплирање нормандиског искрцавања неким великим искрцавањем на другом месту европске обале. Ако би и дошло до неког новог подухвата, тад би подухват био прилично ограничен у обиму ш замаху. Ово олакша®а задатак нема* ког ратног воћства коде сада може са већом слободом да располаже сводИм стратегиским резервама. Имали су право он и стратези коалиције који су тврдили Стаљину да без инвазије коалпци.ја везује већи број пемачких дивизија на западу, него што ће их везати инваг зија. Сада су код Немаца руке више-мање одрешене у стратегиском погледу, и зато немачко ратно вођство може да обрати пажњу на Источни фронт. И не само да обрати пажњу, већ и да предузме потребне прбтИвмере. Противмере се предузимаду. Наравно. да за то постоди страг тегиски темпо. У времену коде одговара величиии операционих догаћаја, испољиће се ефекат немачких противмера. И онда ће се ситуацида окренути. као што де то рекао начелник немачког генералштаба генерал Гудериан. Онда ће свет видети ча је тај стратег био у праву када де назвао садашњу соВдетску стратегиду авантуристичком. Ту ће аван туристичку сттатегију победити промишљена стратегида Немачког Рајха. М. Војновић

шсжш А

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одгозоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЈ1АСНИК: Мих. Станкови^ из Београда. Уредништво и Администра4ија Престолонаследников трг 5р. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплатв 48 динара шаље се преко »Пресв« а. д. Влајковикева 8.

«