Српски народ
СРПСКИ НАРОД
Страна 3
..НАСЕЛИЋЕМО КМНЕЗЕ" Тврдили смо и тврдимо да комунисти негирају постојање појединих нација. У томе и јесте главна разлика нзмеђу нас, националиста, и њих. Они хоће једно човечанство које би као крдо било састављено од прииадника свих могућих нација и раса, црних, белих и жутих, То је сасвим у складу са њиховим материалистичким и механичким схватањем света и живота. Они на човека гледају као на животињу, коју треба само добро нахранити, па да буде срећна и задовољна. Зато они негирају и нацију, и њену прошлост, и њену традицију. Човек је, међутим, нешто више од животиње. Он, по хришћанском схватању, не живи само од хлеба. За његову срећу потребно је још много што шта. Пре свега, он мора имати своје светиње, своје идеале, своју веру. Без нације, он не може доћи до њих. Нисмо ми, националисти, против заједнице народа, балканских, па и европских. Напротив! Али ми хоћемо да у ту заједницу уђемо не као појединци, већ као нација. Са свим оним моралним и духовним вредностима, које су нас кроз векове одржале. Само тако моћи ћемо бити од користи и себи и другима, и допринети општем напретку човечанства. Српски народ сваким даном гчје нове доказе да је за ово националистичко, а не за комунистичко схватање. Зато и гине у борби противу партизана. Инстиктивно, он осећа да су у питању његова вера и његове националне светиње. Српски народ осећа да су у партизанским редовима сви они који хоће да га као народ униште. Баш зато што је он толико привржен својој нацији. Тажав, он им смета, зато хоће да га уклоне са лица земље. Ово антисрпско расположење партизана најбоље је изразио један од вођа њихових банди. Кад су га упозорили да њихови поступци не угрожавају окупатора, већ погађају српски народ, он је хладнокрвно одговорио: „Врло важно што ће нестати Срба. Ако их нестане, ми ћемо на овој територији населити Кинезе". На жалост, био је то пореклом Србин, који је изговорио ове богохулне речи. Толико га је комунизам изопачио и однародио! Али ипак је добро што их је изговорио. Јер је у питању да ли би без њих српски народ прозрео сву ону лаж и комедију коју партизани терају и са нацијом, и са вером, и са Богом, називајући се српским ослободилачким покретом, идући у цркву, и венчавајући се, изигравајући притом курјака у јагњећој кожи. ВЕЛИБОРЈОНИЋ
ФРОНТ И ПОЗАДИНА
Потребно је да се одмах оградимо да не мислимо на фронтове и позадину великих сила, које су V рату, него на нашу земљу у којој сада такође поетоји попозадина и фронт. У ратним вре менима, кад ,је цео народ мобилисан и води борбу, постоје извесне моралне ниансе у квалитету бораца. У садањим борба.ма. које води један део српског народа. те ниансе не постоје, јер су то одабрани, нг -.јидеалнији борци и про брани синови нашега народа. То је сасвим разумљиво где не постоји обавезно учешће у рату, ту су борци ношени једним вишим идеалом, ко.ји их моралнО наооужава. Они се добровољно бију за те идеме и зато су они првокласних квалитета. Отуда у данашњим редовима бораиа за Србију можемо видети поред великог и пазвијенога. ситног и кржљавог борца Они нису бирани ни по висини ни по физичкој развијености. апи имг.1У нечбг општег, за .једничког, а то је срце, полет зч истим идеалима. Дошли су борци са свију Страна наше земље, из свију крајева српског простора,, дошли су из превелике љубави за српски народ, за. његову отаџбину и за нашу веру. Тако се, у редовима бораца нашао богат поред сиромаха радник поред интелектуалца, слуга поред го.сподз(ра, домаћин поред бескућника. Један идеал, једна мисао окупила их ,|е у фаланге и зато су они силии, храбри. неустрашиви, боре се јуначки и презиру живот. Због тога је вредност наших бораца за Срби.ју на нашем фронту далеко изнад нивоа просечног борца, мобилисаног за рат у редовним приликама. Ми немамо фронт онакав,, каквог га имају остале зараћене стране у овоме рату. Ми имамо свој специални унутрашњи фронт коме се место и границе не могу обележити и поставити. Као народ кош ,{е изгубио рат, ми смо у једној изузетнод ситуа.ци.ји, разоружанн н окупирани. У таквоЈ ситуацнш ми смо се снашли, равум је надвладао осећања и ми смо се прилагбдили стању у коме смо се нашли. Заузели смо један природан и разума« став према окупатору, трудећи се да се посветимо у миру сво.шм редовним занимањима, обнављајући полако своју упропашћену земљу и лечећи љуте ране, задобијене у неравном и непотребнбм рату. Оваква ситуација у ва.шој земљи сасвим је природна и врло могућна.. Свако отступање од овако јасно изложене ситуације било би на штету виталншс интереса земље и народа. Наш фронт који обухвата привремену демаркапиону линилу. протеже се на целу земљу, на сваку варош и варошицу, на свако село и засеок, на сваку шуму, пмнину, луг и потее, јер се у нашој средини залегла несрећна ко мунистичка јерес против ко.је ,?е устао цео домаћински српски народ, На том простору свакоднев1о и ноћно боре се наши хоабри и идеални борпи, да би савладали крвену неман и сачували наш народ. Са тим фронтом и његовим браниоцима српски наоол се поноси и нема оечи, ко.!е би могле да изоазе његову захвалноет тим правим јунацима. Нажалост, тако не сто'?и са позадином српског националног Лпонта. Не тпеба крити истину, пећ тоеба мушки и одлучно рећи. да нагаи борци с® Фронт* нису задовољни са онима. ,ко.?и су оставили у пова.дини. Хо&емо упозопимо нео српски наоот да позалина наота ни.?е онакв*. каква би требзао да буде, до-
сто.ша свохих предака и нових бораца, који данас залажу своје животе да га спасу. Ми не уопштавамо ствари јер има дивних изузетака ко.ји чине част српском народу, као на пример на.ционална служба рада, пожртвовано радништво и чиновништво, као и многе друге наше хумане, еоцидалне и културне установе. Али ми на ту позадину и не мислимо, већ на ону друту, бадаваџиску и паразитску, која је увек била велика сметња сваком прогресу наше земље. Та позадина мобилисана је од свих сталежа и професида, управо то су отпаци оне прве, о код0.1 де било речи. Ова позадина де та, кода ништз не ради, већ коитикује, прави се важна и све зна, дер има обавештења из првих извора. То де позадина црноберзиданаца, дошапта.ча, кафанских доколичара, кукавица и паничара, поклоника у исто време демократиде и комунизма. злкохолич&ра и коцкара, деднОм оечду повадина моралног шљама и друштвеног талога, гангрена на телу српеког народа. Ето, та и таква позадина вечита ]е сметња српСкој слози, кочница и запрека Једног јединственог националног фронта. Али не само слоге и националног фронта, већ и сваког прогреса, коЈи Је у корист оппггем напретку наше заједнице. Српски народ и не зна шта де ова отровна и болесна позадина учинила н^срећа и неприлика српском народу, колико де изазвала. међусобна истребљења међу браћом, колико је рушила и обарала оно што су наши вредни људи муком и истрадношћу подизали. Та позадина уствари завађа и провоцирв, денунцира и оговара, п-отуоа н измишља, преноси фантастичне вестн и узнемируде народ заводећи га у блудњу. из које се рађа несрећа. Нзих је данас све мање, али Је потребно да та трулеж нестане, да се уништи. Јер тек са њи-
ховим нестанком наше ствари би убрзо кренуле напред. На неким местима почело је прогањање ових непридатеља српског народа. На њих треба да се угледаду и други крадеви V земљи. Треба ступити у отворен рат са њима, до њиховог коначног истребљења, .јер ћемо само тако ствопити нашој храброд деци, дунацима и борцима са фронта, душевни мир и опокојство, к'оди су им толико потребни за њихове успехе у борби противу комунистичке банде. Ствар се не сме површно схватити и треба енергично иступити. Треба човек да се нађе у њиховом друштву, да чуде мало шта говоре, па ће му се ондз згадити њихбв рад. Према тој позадини треба предвидети одлучне мере и употребити их на раду, који би био од користи за заЈедницу. Само тако очишћена позадина од трулежи, земља ће моћи кренути напред. Ове наше речи вадимо из срца наших див-јунака, коди сваког часа излажу живот и залажу главе за. опште добро свиду нас. Ми хоћемо истом приликом да им одамо достојно признање за њихове велике и болне жртве, које приносе у борби за спас српског народа. Ми ћемо им се најбоље одужити, ако уклоним« из наше средине оно што њима сметач што може нагристи њихов морзл и ослабити њихову вољу. Зато Је потребно да ту позадинску трулеж уништимо заувек. Фронт и позадина мора да су увек солидарни, деднако заслужни и између њих не сме бити неслагања, изигравања. и спекулациде. Ми хоћемо да успоставимо између њих моралну духов ну спону, да би плодови наших напора дали највише користи нашоЈ отзџбини. Зато мора да одиоси између фронта и позадине буду здрави, а то ће се постићи уклањањем позадинске трулежи. Д.П.
Долазак наших заробљеника гз Немачке Последњих дана стигао је у Београд већи брод наших заробљеника из Немачке. 31 јула дошла де дедна група од 160 заробљених официра из Офлага VIС — Оснабрик, међу кодима се налазило 17 генерала и већи број виших и нижих официра, поред 60 подофицира и водника. У име претседника владе на станици их Је дочекао министар саобраћаја Ђура Докић, са претседником Београдске општине министром Драг. Јовановићем, претставницима немачких и српских власти и командантом Српске државне страже генералом Бориводем Јоиићем. Поздравили су их гово.рима министри Докић и Јовановић. Заробљеници су превезеви са станице у Главну водну болницу, одакле ће бити упућени сводим кућама. Други транспорт заро-бљеника стигао је 2 о. м. Група од 390 подофицира и водника отпуштена де из Сталага XVII А и XVIII А и Б. На станици су их дочекали у име српске владе Министар народне привреде др Недељковић са потпретседнико 'м Бееоградске. општине Иваном Милићевићем и претставницима немачких и српских власти. Министар Недељковић одржао де говор. у коме је између осталота рекао: „Идите домовима својим, по• љубите прагове своје и зареците се да ћете Срби ју чувати и да ћете се братски волети. Упамтите: уједињење свих олих које воле Србију, због које су патили и пате! Без јединства све ће нам жртве бити узалудне!" Заробљеници су саслушали говор кличући одушевљено Србиди и народном дединству. Затим су превезени у Главну водну болницу, одакле ће бити упућени сводим кућама. Према обавештењима очекуЈе се долазак нових транспорта наших заробљеника вз Немачке.
Одговор Београда на Шубашнћеву комбинацију
Претседник Београдске општиве, Владин комесар за Београд. Драг. Јованови!., одржао је на радиу једал говор поводом обра збвања владе др Ивана Шубашића у Лондону у коме је изнео лод којим условима је она обраг зована. У говору он је изразио сумњу да је Краљ Петар II мо• гао да да сагласност влади па је закључио на следећи начин: Закључак Је једноставан: Ниједан Србин не би могао да сарађуЈе са онима који негирају право Српском народу да сам од лучује о својој судбини. То Је политичка поента и схва тан>е које Је за нас Србе у домовини Јасно и ми га и онима у емш-рациЈи, без обзира на различитост политичких гледишта признајгмо. Морамо додати да нас |е алолитнчност и непознавање психе вародне од стране др Ивана Шубашића изненадило, када је одмах по образовању владе и он лично, и лондонски радио-коментатор по упутствима његове владе, онако безочно почео кампању противу Срба и Србије. Ми смо научили на увреде и клевете које су сипане преко лондонског радиа, ади никада нисмо веровали да ће се и влада, која је састављена у име Краља Петра II, онако безочно бацати са увредама и клеветама на оне Србе националисте, којн већ три године са дивним самоодрицањем, диљем целог Српства, бране и штите са пушком у руци част, веру и породилу од оскрнавље-
ња од стране комунистичко-партизанских банди. То је заиста могла да учини влада, чији су сарадници били сарадници у редиговању књиге противу Оца Краља Петра П. Све те чињенице, као и наше српско схватање нашег правог политичког правца, Једнодушно су учврстиле све Србе на свима странама у уверењу, да та влада др. Ивана Шубашића у Лондону не само да нема никаквог политичког, ни етичког ни моралног права да говори у име Српског народа већ уопште она нема никакве везе са њиме, нити могућности да са њиме општи, јер је Српски народ не разуме. Једно Је ипак тачно, да Српски народ верује из напред наве дених разлога, да Краљ никада неће изневерити традициЈе и политику Орашца и Опленца, а таЈ нас историски пут упућује да без обзира на све, наша српска вера и нада је у Београду и само и Једино одатле се са српсжим народом и у име народа може владати. Никакви закључци, никакве прокламациЈе коЈе не долазе из Београда, из Српског народа, не везују Српски народ ни о форми државе, ни о формн владавине. Због тога и не желимо да се упуштамо у програмска ра-
сматрања програма владе др. Ивана Шубашића, сем да би одмах могли да укажемо на то, да смо у заједничкоЈ држави, баш кроз окрутан диктаторски централизам Светозара Прибићевића и његових следбеника у влади др. Ивана Шубашића, ми Срби, коЈи никада нисмо били за исти, наЈвише пропатили. Због свега тога за све Србе Је јасно да та влада не значи ништа добро за Српски народ ни данас ни сутра. Јединствени фронт у бескомпромисној борби противу комунистичко-бољшевичког стремљења, без обзира у коЈој се форми ЈављаЈу, то је заповест наше српске народне и националне будућности, то Је српски одговор др. Ивану Шубашићу и наш Једини српски пут. А о томе шта ћемо, и како ћемо после тога уредити земљу, то ћемо ми Срби одлучити без др. Шубашића и његовог властодавца Јосипа Броза, то нам могу и један и други веровати. Јединство Српског народа на томе путу је и гаранциЈа за победу у борби за веру, част и слободу.