Српски народ

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

ДОБРОВОЂЦИ...

Налазимо се на положају Коласти лаз. Одмор. Радио станицз се монтира. Во.јници преурећују спрему, а једна мала група се одвојила и разгледа бурад и гвожђе у којима су наши „савезници". англоамериканци, падобранима бацали спрем.у партизанима. Жао нам је само што мали преостали део англофила и англомааа у Србији не . може због свог шићарског и снобовског држања доћи у ова дивља брда, те да се њихово мишљење сукоби са истином. коју они слажу у џакове „тактике". Неверне Томе би тада поверовале. да је једино обећање које је Черчил одржао у чињеници. да шаље обећану помоћ „истакнутом воћи за слободу", Хрвату Брозу из Заго 'р .ја. Док разгледамо т.ако гвоздене оквире, у ко.јима је дошла помоћ у наоружању партизанским паликућама. а V ииљу запаљења Србије и револуционисања народа, наш је командант отишао дубоко V густи шумски предео. Прст Бож.ш га је водио. Знанствено и систематски трага за подземним партизанским склоништима. Наједанпут, долази на један мали простор. На земљи суве гране, а около нема ни дедног ст^абла са кога би могле суве гранчице да падну. Траве и никаквог растиња нема. Површину покрива лишће. „Овде де склониште" —, вели командант. Водници откопаваду. Под првим танким слбдем су греде, а испод њих просторија вешто и импровизовано уређена, и обележена. Одушевљење, делириум радости. Усхићени тако великим открићем, водници љубе свога командант;!. коди је не само први у босби и гарнизо-ну, него и овде у трагањима. И ако де склони!" врло вешто постављено и ;М1..' .ирано. ипак је од добровољачке, руке демаскирано. ■ ,,-Ау, овде' су вагони спреме" — довикује до()1''>вољац, коди је сишао у подземље да вади заплењене ствари. На тло земље и светлост дана избидају тешки митраљези. Први, други, трећи па тако редом и цела серида. Неисказано задовољство нас обузима. Неизмерно смо срећни, не толико због тога што ће то оруж.ге бити нагаа баштина и тапида, колико сазнањем да де оно одузето из сатанске руке џелата и клача Србије. Склониште де скоро неисцрпно. Кратке машинке и пушкомитраљези, пушке и бомбе долазе на ред. Задивљени богатим пленом, до бровољци су — као по команди у „стрелце" — расподелили се по целом простору на коме су, по процентима вероватноће, требали да постоде магацини оружда и остале спреме. Лево од првог склоништа, из кога дош увек извире ратни материдал, примећује један добровољац два блатом замазана стабла. Одмах се претпоставља да су дедино приликом ископавања подземно-г склоништа замазана. Чим де почело ископавање. установило се да ћемо ту сигурно пронаћи ново слагалиште. „Магацини. тешки бацачи гранате" — узвикује дедан добровољац. Из лагума се износе светли, потпуно нови и неупотребљени тешки бацачи. Судећи по њиховом броду мол<е се непристрасно закључити. да су ови арсеиали плански спремани за нову револуциду. Тешки и лаки бацачи. гранате ш митраљези. Из дедног скровишта подављују се противавионске пушке. Треба да пожар устанка поново пламти у Србији, да се Срби.ја бољшевизира, а што ће српски народ скупо својом егзистенцидом ту протествовану меницу да плати — то не улази као сабира« у њихову мадсторски устродену рачуницу. Хиљаде разноврсних мина налазимо у дедном другом склоништу. Колика де услуга нарОду и будућигм покољењима учињена може се констатовати по томе, што би захваљудући овим минама безбродни транспбрти возова и пруге у ваздух одлетели, а безбројни Срби и Српчићи били зз-

лога и подлога плутократскобољшевичког крвавог аргатовања на нашем тлу. Наилазимо на муницију. Много стотина хиљада метака је про наћено. То |е она златна залиха партизана. кода им де као насушни хлеб потребна. То им је био животни нерв. и нада на будућност. Тиме су v највећо! мери осакаћени. јер им је сада паклени занат без алата безвредан и неплодан. Мећу добровољцима је настала утакмица око тога. која ће чета више склоништа да пронаће. „Ево, и „пета" пронаће магаиин хране".— виче добровољаи исте чете. ксма је тек сада стигла са положаја. ,.Не смемо нигде заостати и подбаиити" додаје исти. Заиста су лепе колонидалне конзерве коде служе за употребу не партизанској маси. него чдановима ћели!а. почитичким лелегатима и комесарима. Па да би задовољство било веће, пронашли смо и конзерве киселих крастзваца и слатка од помОранци. То је вероватно за подачање „енепгиде" и богб|»ног елана. А чисто канадско боашно. жути шећрр Стакоће па добоаном спуштено) намењено је бипо. свакако. партизанским простит\'ткама за наслаћввање. Налазе се и откривају велике наслаге веша, униформи британског царства. назначених за летњу унифотжу ..народно ослободилачкој војсци". Удес и Про-

мисао су хтели да ту беспрекорну вунену робу носе чиста теда српских добровољаца, уместо по ганих и сифнлистичарских партизанских главосеча. Проналазимо и санитетски материдал. Све скупоцене лекариде и целокупна санитетска спрема пали су нам V руке. тако да паргизанима остаје да опет по традииионалнод својој навици. наставе да своде рањенике убиЈају. И бензин! Исти су добили зато. да би њиме палили нациОналне и антиком\'нистички настродене домове. као и Због тога, да би брзо могли давати по ноћи сигнале енглеским транспортери; ма. Обично.. када „транспортне меиене" наилазе. партизани на одрећеним аеоолромеким станипама обливају ватру бензином. и пале V облику слова ..П" (партизан). После овог светлосног сигналисања палобпани падају. Мрак већ почиње да покрива земљУ. а дуге и непрегледне колоне кта одблаче заллењене ствари. коде ће од сада служити на спас а не на пропаст. на кооист а не на гатет\" српском наоод\'. барометзр добровољачког опушевљења расте: ратничке и нзиионалне до -бровољачке песме проламају бода и јаруге. Као да грмљавина и севање небо па.ра|у. Од одугака непо<Мљивог задовољства не осећа се глад. и ако се нео дан нитџта ниде јело,. а цело време напоЂно и неуморно радило, ни малаксалост и ис-

црпљеност, и ако су се предходних дана борбе водиле. Младалачко срце добровољачко руши све препоНе, као барикаде у борби. Идућег лана. 15 дула. Јастребаи је поново позорница нашег рада. а и баснословног плена. ,Удутру рано дедан део нашег батаљона. на челу са дуначким командантом капетаном Јованом Добросављевићем. налази се на планини. Дуго времена прође беЗЕ очекиваних резултата. Наједанпут, добров.ољци скандирају: „Скдониште, склониште, склониђите". И данас је командант био први проналазач. Ту Су падобрани. Велика количина великих сби лених падобрана постаде нашим Пленом. Падобрани су партизанима користилч у ииљу тактизирања и придобиј^ња Народа за своде наказне политИчке идеде. То је био магаиин из кога су их меСтимично сељацима делили. да би их одобровољили и сТворили предохрану и предтерен за „добровољне" сабирне акииде код њих. Мало Даље ол овога места наилазимО н^ штаб партизанске дивизиде. Некада удобнб „пролетеоски" намештен. а сада се самб остани његовн виде. Ту је и прораганднз централа. Сри пропаганднотДемагоцдки списи су такоће падобранског НОрекла и недврсмислено дркументују присну сарадњу савезника са крволоч-

ним и канибалским носиопимз петокраке звезде. У току овог преподнева пронаћено де дош неколико склоништз и тиме де била завршена акција на откопавању и преношењу рат. ног материдала. Партизанима смо V наслеће оставили празне рупе, ксде здапе као отворени гробови. а над кодима ће бесно и гневно да проклињу дан у коди су Срби.ш посету учинили. да над њима беспомоћно као дављеници вриште, ридаду и наричу због своде судбине. Мислили су, да то „фашистички реакционари" и „мрачњаци" нису кадри пронаћи. Нарочито је значајнО, да је сав ратни плен и првог и другог дана енглеског порекла, што посведочава. да де Дража Михаиловић дефинитивно напуштен од псеудо-савезника, а да де њихово мезимче и посинак Хрват Броз, оквалификовани Србоубица. То де нова потврда националног и српског става израженог у девизи: мислити сво.јом главом, гледати сводим очима и слушати сводим ушима. А пронаћена спрема, то су нове англо-америчкв бомбе у другом издању, упуће-' не изнуреном и рањеном телу српскОг народа, Али, завера плутократско - бољшевичких убица руЉи се и срушиће се пред бујицом и матицом уједињеног Српства. Слав. Д. Коитић добровољац-ппоручник

П И Ш У Н А М

„Т В Р Т> А В И'

Шллгпши стшеник псшмл јунеиџша.

Пре два месеца изашла де из шгампе збирка добровољачке ли рике „Тврћава". За ово кратко време она де растурена V изванредно великом броду. Већи брод примерака „Тврћаве" дошли су у разне крајеве где су од народа примљени са интересовањем и одушевљењем. Ово надбоље сведоче многобро.јна писма коде де Васпитни отсек штаба СДК. издавач „Тврћаве". примио од дана њеног излажедва до данас. У овом броју доносимо једно од ових писама, коде дословно гласи: »Васпитном отсеку штаба Српског добровољачког корпуса, Београд Случајио ми је дошла до руке збирка добровољачкв лу|рике »Тврћава«. Прочитао сам је од »алфа до омега«, прозу и поезију. Иако сам се као интелектуалац одвикао писања за ове три године и перо заменио пушком, морам да вам пишем поводом гога. Нешто ме гони на то и томе унутрашњем нагону морам да удовољим, што, ево, и чиним. Нека је слава мртвим песницима — добровољцима, који су онако дивне песме пуне жарке љубави према Отаџбини испевали, а још више им слава и хвала због њиховог јуначког става како у песмама тако и на бојном пољу, који су својом смрћу посведочили, жртвујући живот за идеале своје младости. Честитам живим песницима борцима на овако богатом делу, које су поклонили своме роду у овако тешким часовима његове историје. Ово је заиста излив херојске душе, која је кињена и мучена нашла израза, одушке и олакшања свом болу у песми и визији Нове Србије и новог Српства, које ће се родити из ових човечанству непознатих страдања и патњи нашег народа. Заисга је то јединствен случај у свету да један народ у највећим страда-

њима и у скоро безнадежном положају пева и изроди тако дивне песме пуне вере у крајњу победу правде и у свој васкрс. Збирка по својој вредности претстевља праву антологију и просто изгледа невероватно да су је млади борци за две године под тако тешким условима испевали. Она се по својој вредности може упоредити са антологијама које су кроз деценије стваране. За похвалу су и сређиваћи »Тврђаве«, који се из скромности нису потписали, исто онако као што ни песници ни једног свога живог друга не споменуше у песмама и ако и међу њима има много јунака »без страха и мане«, који заслужују да се о њима још за живота пева. Само сврставање песама у осам циклуса и распоред песама у њима право је мајсторско дело. Осећам потребу да у овом писму напишем још нешто. Морам вам рећи да су Сима Пандуровић и др. Димитрије Најдановић све рекли што је требало рећи. Нарочито је др. Најдановић написао тако диван, блистав, управо раскошан приказ. Он пише царски. Он је прави мађионичар стила, ненадмзшив је у логици и изразу. Лако формулише погледе и осећања. Заиста је то оригиналан и нов стил у нашој књижевности. То је један од најлепших приказа које сам у животу прочитао... »Тврђава« је за мене право откровење и желим да скремем пажњу на ову заиста дивну и јединствену књигу у нашој књижевности. Овде код нас је дошло неколико комада и видим да иду од руке до рукв и са уживањем се читају. Деца преписују поједине песмв и учв их напамет. Песма у прози »Ко смо ми«, да јв тако назовем, толико је омилила деци да )е многа од њих већ напамет знају.

Поред чисто књижевне, уметничке вредноСти, »Тврђава« је нада све најречитији докуманат о ставу добровољаца у данашње тешко време, о огромном значају добровољачке борбе, о светој оправданости те борбе, о исправности добровољачког пута после наше катастрофе. Уједно, то је најлепши и највеличанственији споменик који се могао поставити за све знане и незнане јунаке добровољце, који су пали за вјеру, Краља и Отаџбину. Што је најважниЈ - е, »Тврђава« је надахнута духом св. Саве и косовске етике, који обилато кључа са сва-

ке сгранице »Тврђаве«, тога заиста )'единог нашег националног утврћења на беспутном и безнам дежном положају, после кобне за нас Србе 1941 године. На)'зад, то је, за све оне кој'и ће остати живи до краја борбе најбоље одликовање и сведочанство да су на правом путу били, борећи се и гинући у борбама за вековне српске идеале. Поздрављам вас и захваљујем вам у име народа овога краЈ 'а и моје на овако лепом делу, М. Пер«вмћ

ОСЕЋАМ... Осећам да су неброЈ 'ене жртве И крв што тече попут реке хучне, И сузе кој'им ожалисмо мртве Донеле плода после борбе мучне.

Осећам како набујала снага Младости наше све труло обара И земља наша нама тако драга У нашој крви рађа се и ствара. Осећам како наши идеали Трнову круну смењују златном, новом И видим оне што су за н»их пали Где с нама стоЈ 'е при светом чину овом. Не жалим поток наше крви младе Ни безброј суза наших маЈ 'ки стари', 1ер жртва наша стосгруки плод даде И диани оан св наш најзад оствари. Матеја Матејхћ

Господ Христос је рекао: „Пустите децу да дођу к мени, јер је оваквих царство небеско." И то је најлепше место Св. Писма, које нам поставља захтев да сви морамо постати као деца: поштени и добри, послушни и искрени, вредни и пуни љубави. Не будемо ли такт — узалуд су сви наши напори, узалуд су сва наша дела, јер свако наше дело и сваки наш напор, засновап т супротном раду — значи корак даље од Божанског бпћа, корак даље од царства вебе ско«.