Српски народ

Страна 4

СРПСКИ НАРОД

И двгуст 1944

ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ"

! Проозлог четвртка, 10 о. м., у Уметничком павиљону на Калемегдану, поетседник Београдске општине и владин комесар Драги Јовановић отворио је најоригинални.ју савремену изложбу ко ја, упркос свега, ипак носи један оптимистички. храбри назив: „Живот тече даље..." Ова изложба је један од резултата овогодишњих англоамеричких терористичких бомбардо вања, која су нанела страховит ударац граћанству престоног гра да Србије. Ова изложба је, још прирећена баш у животном интересу свих београђана, као и оних ко.ји су страдали у осталим деловима Србије. Изложба „Живот тече даље" у организацији Београдске општине, приказ.ује путем слика, цртаних и снимљених, на један прегледан начин сва пу стошења нанета ове године Београду. њего^вим зградама и животима његових становника. Зидови . Уметничког павиљона су прекривени важним упутствима којих треба београћани да се држе у своме интересу за време опасних часова на-пада из ваздуха. Ту су упутства ове и сличне садржине: Светлост ,/е најсигурни]и ииљ бомби! Прозор који није замрачен, ви ди се на растојању од 15 километара. Неуредан таван први се и'.наЈлакше пали. • Сви укућани треба да чине ,/едну заједницу у опасности итд. Пружена су тачнЗ упутства о урећењу склоништа. о начину откопавања У случа.ју несреће итд- . . . Нзрочито ,је ебектно приказано дрјство разорних и запаљивих бомби ка-о и начин њиховог не\'тралисања. Све ово де приказано на основ\ : надважнших искустава немачке пасивне заштите која је имала много више времена и начина да се бори против ваздушног тероризма. Други део изложбе састо .ји се из низа успелих фотографта свих разорених делова Београда, улица, зграда. разних обдеката који никако нису воднички. Маса београћана имаће прилике да се болно потсети на дезивс часове од Ускрса и после Ускрса као и да види она многобројна места пустошења која сада изгледају већ друкчиде, рашчишћена, поправљена итд. — Брига за безбедност београћаиа _ кажу поводом изложбе V Општини. — дала нам де им•пулса за прирећивање овакве дедне изложбе. На њод желимо, да видљивим примерима покажемо београћанима њихове заолуде У случадевима опасности, а удедно и да их упутимо како ће се надлакше извући из те опасности са нимало иди надмање жртава. Поред цртежа и фототрафида, на изложби „Живот тече даље... могу се видети и.многи апарати за гашење пожара и друге сврхе. На краду изложба се завршава фотографидама са четрдесетодневног помеиа жртвама терористичког напада. Опет један низ -фотографи.ја на којима « види прртседник владе генерал Милан Нетић са осталим члаиовима сво га" кабинета, затим уивељена пре живела родбина. V ирнини о^ко много-бродних .крстова под кодима леже невине жртве „савезничКог ослобоћења .. Изложбу де отворио V четвртак у 16 час. претседник опгатине п владин комесар за Ве пг Р ад ; мииистар г. Драг. Ловановић сле дећим говором: Поштоване госпође и господо Господо Министри Замолили смо вас да присуствујете отварању нашег излаггња под геслом ...Живот тече даље. , „ Као што ћете сами видети ова изложба нема никаквих умегничких претензида, напротив, она Вам предочава страхоте које са собом носи овај рат, страшнији Од свију ратова до сада. Она истовремено има цил>, да Вам пластично, путем слике, прикаже све

Оно што сте дужни да учините, како би са што мање жртава и штете иззшли из овог пакла двадесетог столећа. Данас, када тотални рат немилосрдно, у име бољег, ништи све културне и материјалне вредности векова који су Европу и европске народе ггодигли до на,|културнијег континента, и наш мукотрпни српски народ, и његов стони град Београд, тешко и недужно пате, под ударцима те судбине. Ви сте сви сведоци да је Општина града Београда, заједничка кућа свију београђана, са и^ сто тр.ко Вашом полицијом у погледу пасивне заштите живота и имовине својих грађана, с обзиром на прилнке и средства са ко јима располажеге, учинила највише што је могла. Организовањем ове изложбе, која је дело вредних руку чланова њене пасивне заштите, она има жељу, да код свију грађана пробуди интерес и савест, да сви уложе све свсје силе, ради свију, То је њен циљ, а то је и заповест тешке данашњице. > Београд коди је кроз многе векове рушен и увек изнова подизан, да би својим новим изгле-

дом и сјајем показао своју нееаломљиву виталност, ту Велику одлику нашега народа, и овога пута вида своје ране, са верОм у будућност. Госпође и Господо, Обиђите изложбу, прегледаЈте и запамтите сваки детаљ, јер су Вам они потребни. Кад дођете у малу салу где су слике нашег последњег страдања, Ви ћете сами створити закључак, шта сваком од нас ваља чинити. Нека Вас ове слике и прикази духовно и морално ојачају, јер то је императив тешких времена. Нико од нас не сме пред опасношћу постати малодушан, већ напротив, изношење опасности треба да нас спреми да је стојички и спремно дочекамо. Ако у томе успе ова изложба, онда је и наш циљ, који смо лрипремОм исте поставили, постигнуТ. Уз захвалност спима који су нам помогли, да Вам Ову изложбу прикажемО, ппоглашавам је отвореном са речима њеног мотз: Нек живот тече даље. Улаз на изложбу је слободан и бесплатан. Изложба ће бити отворена непрекидно до кра.ја меСеца августа.

Ратни дописник С. ВАЛТЕР ВУРОВ

г

ДИВОВИ СА ДЕЧЈИМ ЛИЦЕМ

Бојиште, јула У .језивод тишини почива'у сумраку поприште најстрашнидих борби око Кана. На поозирном своду повлаче се јоцд задњи трагови ужасних експлозија коди сад наличе на фантастичне сребрне фигуре. Тамо у позадини обасуле су ове бомбе мала фран цуска села, ко.ја су неслутећи ништа живсла сво.јим спокодним животом. За неколико минута збрисали су их Англо-американ^ ци са лица земље, за увек и без милости. Да ли су шта постигли тиме? Олговор пружају стотине мртв.их Француза са сводим женама и децом као и нема.чке армије које још увек победно стоде. То де све. Крвавим сдајем прелило |е залазеће сунпе круне дрвећа и околне висове. Око огромних кратера леже разбацане англоамериканске бомбе или како их Французи називаду „поворка убица". Из долине подиже се магла увијадући у свод танани вео поспала поља. Лезива |е бва тишина, после четрнг.естодневних огорчених борби у којима су елитне америчке и канадске трупе показале сву своју водну умешност, Не осећају само искусни источни борци да де ова тишина варлзива, да де можла само предзиа.к нове буре. То исто слуте и млади немачки добровољци и други омладинци коди су већ издржали своје ватрено крштење и задивили сводом неустрашивошћу госцоду Апглоамериканпе. У високој трави леже они непомични — мотрећи оштро на надмањи шум. Будно де све. V на изглед изумрлим земуницама и рововима који под сводим зеленим покровима пружају сасвим наивну слику уснуле природе. Пажња ратника де оштро сконцентрисана. Очи су нгпрегнуто управљене у даљ^ну назирући и на.јмање покрете кроз полумрак дунске ноћи. Лелва видљиве контуре воћњака, будних алеја и брежуљака у даљини скриваду хиљаду замки. Са стране једтад запаљена кућа личи на разбеснелу буктињу која се повија и пуши откривајући погледу предмбте^ у њиховод бли зини. Оддедном блистави ватромет ппаћен снажном грмљавином. Аотилерија са воде и са копна обасула је немачке положаје.

Котрљање, дезиво кохање и потмули од.Геци потресли су ваздух. Хиљаде и хиљгде разнобојних ракета, гранаТа коде фијучу и олломљених комада експлозива обасули су гренадире скривене по положајима. Ноћ де постала поларно светлз. Продрети на Луг, ући V Париз жеља де Англо-американаца а храбри гренадири су де и овад пут осудетили. 12 часова земљом је господарио пакао. И та.да де надзад завладала тишина. Из жбунова и земуница извлаче се водници срећни што је 1 'ош један јуриш одбиден. Растурају се по ледини, препричавадући своде доживљаје гтреда.јући се кратком одмбру. Свакодневно покушзваду Англоамериканци по стотину пута да прошире своду инвазиону битку и.да се докопаду дужних предела и важнијих утврђења. Али њихови жилави напади вдбијају се о снажна прса младих ^ренадира који стоде уздигнута чела и непббедиви на бранику ЕврО' пе. Са чуђењем говоре енглески заробљеници о овим немачким борцима коде де дедг« њихов пуковник назвао ..дивовима са дечијим лицем". Многб истине лежи v овом признању. Пепри.Гатељ је очекивао сво1 "ом инвазидом сигуран и муњевити успех. Његов морал је поколебаи а сигурност изгубљена. Трупе измећу Шербура и Кана гтоде стално на истом месту без могућности да се развиду. Енглези су постали нервозни. Умест.о једне трИумфалце шетње до Паоиза, инвазида де постала крад смрти многих англо-американских синова и топионица „непобеливог оружда". Земља де опет постала мнрид. Грмљавина • је умукнула. Свежи јутарњи поветарап заталасао де траву по дћивама. Лахор де несташио заиграо око пообућечих маргерита и црвених булки. Први сунчеви зраии наговештиваду благо јутоо и ведао, топао дан. Плодна земља лежи необраћена и запуштена. Али зато сС сад чема времена. Изз жичаних ограда, бетонских заклона и џбуна прим^ћује се живо крет.ање пуно ишчекиВања. .Можда ће проћи сат, можда подне а можда и читав дан у ишчекивању новог наЛада.. Али важно де да кад он дбђе затекне све споемне.

БИТКЕ ВЕЛИКИХ ДИМЕНЗИЗА

ПоисуствујемО наддраматичнијод фази садашњег рата. Енглези сасвим отворено кажу и пишу да морају пре. 1 октобра да окончаду рат. Разлог томе је: не могу V десен и у зиму да издрже. „VI-". коди де већ порушио 800.000 кућа. А у перспективи имаду ..У-2". „У-З" и тако даље. Зато за њих де неопходно да се рат сврши пре доласка рћавог времена, Да се сврши ма како било, јер Еиглези више не могу да подносе опасности и незгоде. То се види из Черчиловог говора, у коме де британски премидер апеловао на свод народ, молећи га да издржи. да не попушта. Његов говор де непобитан доказ тога да је „У-1" постигао стратегиски ефекат. А пошто се зна да Немачка располаже са још јачим средствима. онда се можемо надати да ће ново ор.ужде постићи и коиачан стратегиски резултат. Да би се та опасност по Британиду отклонила. иивазиона војска улаже све своде напоре како би забележила успех. „V-!" де приморао Британоамериканце да стварно зарате, да се биду. а да иб симулИраду битку. Али и поред наддачег Залагања Адзенхауерових дивизида, инвазидцима ниде успело да продру V правцу Париза. Ту су они заустављени и троше своде снаге у рововСким борбама. Њихов продор у Бретању де покушај да се створи геогрзфски ефект у не. достатку операциског. Овад продор је само дедна епизода велике борбе. на западу. Борбе у кодо.ј ће се и даље испољавати огромна надмоћност немачке так тике и немачког духа, кога не може да савлада надмоћност непридатеља у људству и материдалу. Док су борбе ВОћене у ровбВ'' ском стилу. та надмоћност у људ ству и материдалу има већег значада. Али у покретним операцијвма надвећи знача) добида тактичка способност. У тактичкод способности Немпи су ненаДмашиви. Они су то опет доказали на Источном фронту. где су прилич но бозо постигли такав обрт ситуациде. коди де изненадио Совде те. Не само што су Немци успооили. а углавноми зауставили. со вјетска напредоваља. него су на неколико места и постигли залкружавање и уништавање совдетских дединица. На трећем фронту Европе. у Игалиди. британоамеричко напре довање је било у току последњих дана јако успорено. Непријатељ није могао да забележи никакав ни надмањи успех. Уопште ниЈе било догађада коде вре ди споменути. Осим једног: бом баодовање абтилеридом града Фиренце. Штедећи тад историски музед у облику велике вароши, Немци су повукли све своде трупе из тог за културу драгоценог града, али су Американци наставили варварско гаћање и демолирање кућа, п.алата из XII!, XIV века. у Ово нема никакав тактички циљ. Ово има стратегиски циљ радикога су Американци дошли да се боре у Евроци. Уништење европске културе. М. Вбјновић

Г0ДИШЊАК СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ РАДА

Образбвањем Вл&де народног спаса генерала Милана Недића приступило се одмах једном послу од највећег соиијалног и политичког значаја код нас. Као у многим кдпиталистичко-демократ ским земљама. радничко питање било је и код нас отворено. Рад-. ник, слађо награћен, необезбе• ђен, непоучен, падао је под утицај примамљиве стране пропаганде. Уместо Да постане значајна стваралачка јединица у друштву, он је врло често, можда без сво./е кривипе, постајао рушилачки елеменат. У социјалном пак погледу то је доводило до распиривања класне борбе, која је стално претила темељима државс. Влада народног спаса. преузев ши управу земље у најтежим окол.ностима, одмах је схватила Да и радннчко пнтање претставља једно од насушних питања иа0оДног препорода и д ржавног живота. Образована је Српска заједница рада, са внсоким социјалним задатком да окупи све радне снаге Србије, како послопримце тако и послодавце, да од дба зараћена табора у класно.ј борби створи једну јединствену породицу у радно.ј слози. да послодавце отргне из обруча међународног капитализма, а послопрцмце из обруча међународног пролетаријата. На чело Српске заједнице рада стао је као њен творац и старешина сам претседник владе ген&рал Милан Недић. Захваљујући његовим напорима, његовим насгојањиМа и његовом схватању овог проблема, ми да.нас имамо остварену мисао класне слоге, а наша радничка омладина, васпитана у националном духу, одана Српству, претставља најбољу, залогу. да је међународни

отров класне мржње искорењен из Србије не само за садашњост, већ и за будућност. У Српској заједници рада наш радник и радничка омладина нашли су своју најбољу класну заштиту. решавајући све ■ проблеме раме уз раме са послодавцима, у духу слоге и обостраног залагања за напредак своје земље и народа. Тај многосТруки и обилни рад и њргови резултати изнети суу ГОДИШЊАКУ СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ РАДА ЗА 1942—43 ГОД.. ко.ји је ових дана изашао из штампе, у издању Научног и.нститута за радно право, у доброј текничко./ опреми, на великом формату, са 124 стране и 121 сликом. Годишњак је подељен у три главе. Прва излаЖе социјалии развитак Србије у прошлости, наш Слом и образовање Владе. народног спаса, постанак Српске за.једнице рада, њено оснивање и њен рад. У другој глави објављено /е 9 програмских говора старешине Српске заједнице рада генерала Милана Недића и заменика старешине Зарије Поповића. Трећа глава садржи приказ идеологи.је Српске заједницс рада по предавању з&меника старешине одржаном на КоларчевОм универзитету б маја 1942 год. Посебни одељци са илустра• цијама износе плодан и много• струк рад Српске заједнице рада на социјалном пољу и соиијал* ној заштити радника-, на збрињавању сиромашне радничке деце, на старању за шегрте и Српску омладину, на привредном подизању радника путем задругарства и на националном васпитању путем спорта и омладинскик културних организација За;'бДннц *