Српски народ

СРПСН

ДОБРОВОЉАЦ

ПРОБЛЕМ КРДЗА ОВОГА РАТА

Пбстоје зиаци по којима Је могуће сагледати и оценити и ток овога рата у будућности као и његов кра.ј. Не ратују људи због тога 1ито има.ју мишице којима могу да покрећу оружја и машине, већ због тога што су се изделили мећусобно у различита и једно другом непријатељска веровања. Комуниста верује да је спас човечанства у уништењу домаћина У свакоме народу, где треба да остану само пролетери. Демократа верује да је спас човечанства у политичким партијама и народном „слободном" гласању. Националиста пак верује да је спас човечанства у спасу сваког појединог народа. Три различита политичка веровања дала су и три главна табора у овоме рзту. Најагресивнији и највештији у убацивању заблуда међу људе јесте комунистич ки табор. Он је једини успео да до сада у овоме рату никако не остане сам непријатељ према другим таборима. Демократски блок сила на почетку овога рата имао је према ееби као непријатеље и комунисте и националисте; националистички блок има сада против себе и. демократе- и-комунисте; увек су комунисти успели, дакле, да не остану сами у борби и ако су они главни виновници овога рата. То је један успех политички који се комунистима не може не признати, али то Ј.е. у исто време за њих и једна опасност. Јер, у колико рат дуже траје, народима се у свету све више отвара.ју очи дз је комунизам главни непријатељ човечанства. А то отварање очију, које се стално иродужава увек у истом смислу, већ је знак нечега тра.јног и логичног у овоме рату. То је знак и даљег тра.јања и кра.ја овога рата. Пример за ово нам .је срп ски народ. Вештом агитацијом та.јних и мрачних сила, наш срггски нароД ушао је у 0вај рат издељен у политичкб странке и не видевши ко мунизам кзо главну опасноСт за чбвечанство. Код нас је постојала мржња између радикала и демократа али не и измећу националиста (ко.јих је на жалост мало у почетку било) и комуниста (којих је, за.једно са њиховим симпатизерима, опет на жалост, било врло много). Тако је српски народ ушао у овај рат. У кблико се рат више про дужавао. комунизам је све јасније постајао и главни непри.јатељ Срба. Данас, кад смо прегурали преко главе тек три и по године рата, српскоме нароДу је јасно да

је у овоме рату главни непри.јатељ и Срба и човечанства комунизам са својом јеврејском позадИном. Некада се ово код нас није смело рећи. Данас не само да је ова истина .јасна свима него и цео српски народ вапи.је за слогом националиста противу партиЗанске

во лице и окретао се против њега. Данас комунизам чини кра.јње напоре да победу извОјује у своју и то само своју корист. Јеврејима се жури да искористе ,још за времена све оне снаге, које су успели да за сво.ј р^чун мобилишу, .јер ове снаге

бољшевизам са Стаљином. Трежњење света је такво да чак и они, ко.ји су се колико јуче радовали сваком немачком неуспеху, данас се питају у страху: „Шта ово Немци раде на источноме фронту и зашто не заустављају бољшевике већ једном?" Овако се питају .јер

комунистичке опасности. Српски народ је прогледао. У српскоме народу, даккле, ова.ј рат .је од почетка до краја имао .један непрекинути конац.и развој увек V истоме смислу: народу су се отварале очи те је све више сагледао главну и пра ву опасност у овоме рату, а то су јевре.јство и комунизам. Ово отварање очију српскога народа имало је за природну последицу укидање других борби и других међусобних фронтова и уједињење свих националних снага прОтиву заједнич ког комуиистичког непријаТеља. Ово што видимо у српскоме народу у маломе, можемо да запазимо и у великоме у целоме овоме рату. Ова.ј рат је избио између Сила цационалистичког и си ла демократског блока, а да се комунистички блок није ни појављивао као отворени непријатељ свих. Вешта комунистичка камуфлажа и површност комунистичКих противника успели су да за ваде све друге само да се одврати пажња од комунистичке опасности која се у таЈности спремала да свима доће главе. Међутим лаж и притворство не могу дуго да остану V тами иа ма каква сретства за сво.је сакривање употребили. ' И баш због тога, што је ова.ј рат трајао дуже, свет је кОмунизму све више сагледао пра-

Добровољци на домаку Прибоја.. све више почињу да увиђају да су жртве туђих рачуна и туђих интереса. Не само у српскоме народу већ и у цело.ј Европи, све више продире свест о томе да је главна опасност за све народе комунизам, односно

су постали свесни шта значи долазак бољшевизма код нас и у Европу уопште. Али ова свест не продире само код европских народа, већ и код народа Енглеске и С.једињених америчких држава. И та.мо људи почи-

њу да сагледају право Јлице; комунизма и да увиђају да су увучени у једну борбу ко.ја није борба за њихов национални интерес, већ за комунистички интернацио" нални рачун. А то је оно што је у овоме рат најглавније. Јер, онога тренутка, кад свет буде увидео да му је у, истини комунизам главна опасност и да су све друге свађе само последица много мањих рачуна и много мањих опасности, ујединиће се свет у крсташкоме налету на комунистичку аждају. Томе се тренутку и поред све дужине рата ипак народи приближују, а то већ' значи да се приближују и крају овога рата. Јер, кад сви буду схватили једно, кад све буде обузела једна вера, а то је да је јевре.јство кроз комунизам главни завађач света, тада ће и мир неминовно доћи. А онда ће то бити и прави мир, ко.ји ће много теже бити у будућности помућен него до сада. Ми, српски добровољци, као свесни антикомунисти од самога почетка, са поверењем у будућност чекамо да и код оних, који ово нису видели, победи бва свест. А кад ова свест код свих националиста света дође до изражаја, комунизам је побеђен и мир је ту. Дотле, пак, издржаћемо као што смо и до сада издржали. В.

ИЗ ЈЕДНОГ ДНЕВНИКА...

К&ц сам Узео у руке ову свеску за писање, са корицама од жутбг, полутврдог картона и пожутелим листовима, нисам ни слутиб да је то занимљив дневник. Спољашност ове просте свеске, која је као хиљаде оних које ученици употребљава.ју у шко. лама, није одавала ништа необично. Није имала наслова. Картон ,/е био на неколит места покапан неком масцом течношћу, и на тим местима жута бо./а избледела је тако да је предња површина свеске изгледала као песковито тло, на коме је на неколико места неко просуо воду. Било је јасно да је ова свеска дуже времена ношена и да је њен власник жнвео у нередовним приликама. То ,/е потврђивао и рукопис непОзнатог, јер је био на много места нераван, нзломљен и прекидан. На једној страници видео се очврснули восак, неколико капи ко.је су ту пале једне ноћи. а само онај ко ,/е писао ове редове може знати када се то збило и на коме месту ,/е воштана свећа пустила жуте капи на хартију. Првих пет страна су празне, на њима нема ништа сем неколц• ко линија успраВних и водоравних, ко.је затвара.1у једа.н мали правоугаоник. неправилан. на горњем крају приметио дужи. Да ли га је цртао онај ко /е Пцсао дневник илц неко други?.

Тек на шестој страни почнње днерник. Не, тО није д.невник, то је исповест једног човека који је разочаран у све, коме /е све посталб све.једно, човека коЈим је зцвладала апсолутна резигнација. „Данас знам да нисам био спреман за једну овакву борбу, и за долазак у редове партизана. Вио сам исуцише поверљив: веровао сам у све што су ми" говорили. И данас, после три месеца увићам да сам се преварио. Ово саз.нање моје заблуде није резултат једног тренутка, или Једног догађа.ја коме сам присуС твовао. Оно је лавина која ,/е насртала на моје убеђење од првога дана, и поред све моје жеље да јо.ј се одупрем и да ,/е савладам —- морам сам себи признати да ми то није пошло за руком. Она /е била јача од мене, и што ,/е најважније она /е била резултат логичан и потпуно праведан, и као таква морала ме ,/е победити. Никада нисам могао поверовати да ,/е у редовима ових бораца Овакво стање, стање које ме ,/е довело дб лудила и које ме мучи као неподношљива мора. која ми кљује мозак и стално намеће јеДну мисао: „Бежи, од ових ,/ер на то имаш право, пошто си се уверио какви су." И признајем, ја сам слаб. и бежао бих. Само, једна ме ствар спречава: не ви-

дим куда бих требао побећи, коме прићи...

Данас ,/е Миле одведен и стрељан. Учинио је погрешку: рекао ,/е једноме другу да је разочаран овом борбом и стањем које вла• да у нашим редовима. По свој прилици овај га ,/е издао комесару. Пресуда је била брза и кратка: стрељати због саботаже. Видим да нисам једини ф.ји ,/е разочаран и тешко растројен свим овим. Можда у нашим редовима има још много таквих, али сви ћуте и чекају. Да. они чекају, као и ја, иако ни они, ни ја, не знамо шта чекамо? ПобеДУ. коју цам обећавају већ више од године дана? — Сумњам да би она за мене нешто значила, јер сам изгубио веру у све, чак и у самог себе. Постајем очајан кад видим да сам постао обична ствар, машина,. лутка, аутомат, да други ради са мном оно што му се допада. Ја нисам више сво.ј човек, не заповедам собом. Не би ме ова ствар тиштила, ни мучила, кад би знао зашто се борим, да ће ова моја и наша борба донети нешто ново, нешто лепо. Овако. остаје ми само да чекам крај овом мучењу. Или можда да се предам ...

(Наставак на 6-ој страни)