Српски народ

срлеки ДСБРОбОГгАЦ

КРОЗ СТАРЕ СРПСКЕ КРАЈЕВЕ

Није баш такб неопасно стићи до Плеваља. Оно истина, ко.му иисти су далеко одбачени, алц ипак но која њихова тро.јка се пробије до пута и онда пуца. Али шта значе опасности када се човек реши да стигне до Плева ља, како би могао на лицу места да види и да разговара са на.ј б.ољим борцима противу комуни зма у овоме краду. А херојска дела П :евал»аца су надалеко по зната. И данас. они воде стално из дана у дан. тешке и крваве борбе противу комуниста, који пџмаганЛ од својих савезника Енглеза, покушавају на све могуће начине да се пробију на .Плеваљском сектору и да тако угрбзе цели Стари .Рас, ко.јим а.ко би завладали, нружиле би им се широке могућности роварења на Балкану. Неколико пута до сада су крварили на овоме сектору. Али, стално се опет вра ћају. остављају на стогиИе мртвих, онет беже, па поново долазе и тако из дана у дан, из ноћи у ноћ. ■ Пратити министр.а Олћана на овоме путу није баш лака ствар, јер он не преза ни да под најжешћом партизанском ватром пролази терене. да се впћа са сељанима. да им прелаје поруку генерата Недића, да их помогне еа најскромнијим средствима, да разговара. са старим и младим, | али искуоним борцима легенларног јупака Старог Раса и Прне торе. Павла Ђуришића. и да тако јелном речи,, стално крстари кроз пајопнсиије положаје. — Чудан је ово министар. говове -иам мешгани кула про.та•'зи-мо. Како га само нијс стра.х да пролази ов\ ла? 'Други опст долају: — Е мој госполине. нисам |'а вилео минлстре овле кала г б,ило мирно лоба. за врсме Ј\тослави-1е. па нам зато сала необич но и ч\ лно ла в.илимо мииистра Илћпда.. како не п.клпсћи се за ;сво'1 живот. лолази м г о\' нгс ла ЗЗЈ^лно.са иама лели м\ ку 'и нсвољу. II верујте ми. гасполине. ни|е ме жао сала и што патим. јео ви-дим да се неко брине и 3Ш нас. 'Грећи се умеша у разговор: , — Нека је хвала генералу Недећу што нам је дина мим^стра. е ла није њега колико би ми тек патили и мучили се. али овако он |с наш и ми ,га никоме не дамо. А збиља |е тешко бити V прат. нУи минисгра О.тћана. Ко с њиме иле тај треба да зна ла отступања нема п та се мора пролазити кроз. најјачу ватру.'

ла јавља да је пут чист, и онда се креће напред. Стижемо у Плевље. Седиште некадашњег турског пашалука није 'ни данас, после толиких страдања, ништа изгубило од своје лепоте; сем што се виде згаришта кућа упаљених од стра не Италијана и комунисга. У Плевљу Пред нас излази командант Радоман Рајлић. Рукујемо се и поздрављамо са човеком тридесе тих голина, опаљена лица, обраслим у рићу браду, очвду благих, са вечитим осмејком на уснама. То је тај Радоман Ра.јлић о коме су нам толико причали у Пријепољу, јелан од надбољих команданата Павла Ђуришића. Капетан Арсовић на.м је дош успут причао много о јунаштвима овога човека и његових људи. Он де страх и трепет за комунисте. Непомирљиви им је непридатељ. Може цео свет ла приће комунистима, али Раломан Рајлић и његови љули то никала неће учмнити. Зашто? Па зато што су их надлрастичније осетили иа својим лећима. Разговарамо са овим јунаком. Он нам дуго али скромно прича о својим љули.ча. јунацима. боржма, коди ето већ неколико месепи ,из лана у лан. из ноћи 'V пVћ, воле негтрестано борбу. без смене на пол.ожадима око Плева ља. — Знате. они нзм оиле не дају кп мицута ,мира, ст?. - п' нас наиалају. али им ни ми н' ослајемо тужни . Доб|'1о су нас осетили. Пилите тамо, — ту нам капетан Р;ллић показг.је руком V пр&вцу црквице кода се на оближњим обр ппима вили, — вилите тамо су већ партизани. па и тамо, и

га добро позна.ју. Где Милован проће, ту трава за партизане не расте. Док министар Олћзн разговара са команлантом пука и командантима батаљона, као и са ви* ћенидим воћама и сгарешинама нациоиалних снага у овом крају. разговарам са Милованом Панићем. Човек својих двадесе^ седам до двалесбтосам голина, чВрста погледа, тих и миран. Од њега на јелвите јаде дознадем да де са дОш 11 л?уди био напао на .партизане коди су држали дедан доминирадући врх на положајима где су се водиле борбе и како де натерао у-бекство 70 комуниста. Ма ла на два места рањен. он де ипак водио борбу док ниде сачекзо долазак осталих бораца. То је Само једно од јуначких дела Милована Панића. Таквих има на стот|5не. Говори нам затим о своме команданту Радлићу. — Знате. он де учествовзо V нреко 500 борби са комунистима.

тамо. св\'ла около. али шта им поелн кала нам ништа не могу. Чекамо само час 1 када ће наш Павле ла иареди, па да их смрвимо!.., М\1понира иам овај човек са светитељским ликом и ми га са папрегнутом пажњом слушамо. Крад њега де потгторучник Јелов.рц, команлант бригале, садашн.н командант 1 батаљона. ту је и Душан Шћепановић. команпослао госпо- ; дант 2 батаљона, све су то бор' п'и и јунапи. КагДетан Радлић ме упознаје са сво ј и м аћутантом. плтпоручником Милованом Панићем. Насамо ми каже' — То је јелан ол модих надбоЛ'нх борана. О њему се могу при чати л\те и дуге приче. Рањаван јс некћлико пута. упалао је са тројкама и петоркама у парти-

ко-мунистичку

Партизанска заседа иа путу Тако је било и на нуту- за Плевље. На. пола пута. на два километра од Јабуке. комунистичка заседа. Аутомо.били етаду. а канетан Арсовић. начелник Штаба потпуковника Павла Ђуришића. наређује да се заузму заклони, а сам узим.а мушкомитраљез. рд.тази с њиме за бусиду и улара по комунистмма. Они застају за тренутак. али опет се приб.ираду (ј • дуе.ч се воли. За то време мипистар Олћан брине се шта је са осталим људим.а, стара се да сви доћ ,у V заклон, а сам се мало пази. Не помаже никаква молба. он 1е ту неумолз.ив. А комунисти бију ли бију. Неко виче ла се воатимо натраг. Министар се љути: . — Кпко натраг. зашто смо онла и пошли. зар да се плашимо неколииипе комуниста. Не. отерати их. па нанред!... Капетан Арсовић. јелан човек п\ч1 оллуДиости и храбрости. наРећуде свошм љулима да поћу са неколико лаких орућа 'напред и ла истераду комунисте са полпжаја. као и ла виле да ли на путу коди се испрел нас пружа. и\1а још која комунистичка засела. А уто мпнистров добија метак у мотор. Шосћер га срећно изводи v заклон • Колона коју смо чекали стиже и.такоће заузима бусиIV. Лаки бапач на облиЛњем вису.кога држе Немни ступа у дедсгво, комунисти беже. Патро-

Бекство испред партизаиских пушака... Мало затим говори мн о IVнаштву једног свога боппа Палибрка, који је био \хваћ?.н ол партизана и осгћен на смрт, па Је ипак побегао. 'Го се овако десило: Било је то око 1 јула ове године. На положаш око манасгиоа Илино Брло, које су држаЛе наше снаге, напалали су већ луже времена <бе» успгха ком\нисти. Јелна наша патрола коју смо послали напрел. бор"га се већ неколико сати,са партизанским претхолмицнма. протерала их и почела ла се врзћа натраг. За њима су поново пошли комунисти. Том прнликом им де успе10' да заробе нашега борца Палибрка и да га одведу у свод штдр. . , , У Ш-таб\' су почели са' сасл^ шавањем. Терали Су га да им изда снаге нацноналннх борацз. Он им ниде хтео нидпта лз каже. дер !е већ и онако знао ла му нема спаса. Почели су да га туку. он 16 стрпљиво све то полносио. Бригада партизанска кода га је ухватила била де Крајишка. Они сV,' да би народу доказали како су за правду, рскли ла ће му сулити његове санцаклије. Тако су олредили лз га саслуша познати санцачки комуписта- Мпринко Голубовић. Оп му је са дош неколипином постављао разна питања. нарочито га 1е интересовало шта раде и где су сала капетзн

Министар Олћан на положају..

;нску позадину, тукао их а они 1 Радлић, потпоручник Јеловац и

ост?ти комзнланти. Наноко.н му је цоставиб питање: — Зашто ниси убио капетана Радлића? — Зашто да га убидем кзлз он спасава нарбд од в.?е. Спасава Србе од ваших убидања. — Види ти њега како се лрско понаша. Њсга треба одмах стрељати. На то је један комунап пришао и ударио га револвером по зубима. — Олговарад на питања— Пцтадте. па ћу вам одговарати. - — Гле су четнички положади? — Идите. па ћете ла видите. Па сад сте с.е тамо борили, видели сте где су. — Колико је боодно стање? — Јд : са}1. обичан вошик. мени не ллстављаду брРЈно стање. а и кал би знао не бих вам рекао. Само знадте да нас има много н ла ћемо вас тујш где год поћете. — А хране вас Немци. хране? — Нас не хране Немии. а и да нас хране боље 1е и то него ла пљачкамо као ви ол нарола. После овога су следили удар ци. — Ви сте ајвздајнипи. — Нздајници сте ,ви. После тога де ГолУбокић. љут . з.бо.г одговора, нарелио ла се престане са саслушањем. а још му је на крају поставио питање: —Колико имаш браће? — Пет.

ти:

Где су? У четниицма На знаш ли да ћемо те уби-

— Знам. зли знам и то да ће ме мбја браћа осветити ма кад. Банили су га V затвор. Затрор Је била дедна соба коју де : Талибрк већ од пре познавао. На сре дини собе налазила се дедна даска. која је прекривала улаз у подрум, П одрум је био сељачки. лакле Ртворен. Ту је у соби нашао дедан старн срп. и ставио га мећу ноте па де с њиме лресекао везе на рукама. Када је то учинио скочио је V подрум. па де из њега провирио напоље. Приметио је два комунистичка стоажара која су се мионо шетали, нешто разгРвађадућн. Он с# полако прб шуљао крај њих. стигао до штале где су се налазили комунистички коњи .изабрао коња ливизидског политичког комесара и побегао своди.ма V Пљевље. ^то. то је један полвиг плеваљског борна. Таквих бораца има иа стотине. сваки ;е јунак, и сваки 1е снреман да v борби против кому-низма ако треба и своЈ живот положи. То су бории Радомана Радлића Јеловиа и осталих стаоешина. Тешко је. али је ипак лепо поатити министрз Олћзна на његовом путу. Др Ћатић

ИЗ ЈЕДНОГ ДНЕВНИКА...

(Наставак са 5-те стране) Ју<4е смо водили тешку и крваву борђу. Имали смо мртвих и рањених. Носио сам рањеника, једног младог радника, бравара, који је рањен у груди. Изгледа да је метак прошао кроз плућа пошто дише врло тешко и стално кашље. Кад сам га поиео молио ме је: „Остави ме да умрет. Треба једном да се сврши и ово мучење." Поразиле су ме ове његове лечи Зар исти израз за нашу -борбу и наш живот — мучење. Он ,/е дошао као идеалиста, уверен да се бори ,за нешто више, лепше него што /е био досадашњи живот. И зар се за њега ова борба „за права радника и сељака", за свеопшту „једнакост", претворила у мучење „ко.је треба да се једном сврши". Зар /е и Миле дошао до сазнања да све ово треба једном да се сврши? — Зар № дошао овде да погине од руку својих лругова? Зар и ја треба џа завршим као он?...

Моје стање је све горе и горе. Муче ме ствари које свакога иана овде срећем, и изазива.ју vвек исту. наметљиву мисао: „Зашто борити се?". Зар зато да пијани' комеСар К. после рата за•

седне на фотељу, и дели „правду" исто овако како је овде дели? Зар да ове пропале девојчуре буду жене и мајке. онакбе какве би требале да су? Нисам неправедан. Не буним се због самог факта да би комесар К. доцни.је заузео неки поло• жа.ј. Немам амбиција да га ја у томе заменим. и никада ми то није била жеља, чак ни онога дана кад сам дошао овамо. Бупи ме сама помисао да људи као комесар К. једнога дана. V случају наше победе. заузму неке положџје. И још више. буни ме помисао да ти људи уопште живе. Можда изгледа да сам претерао. али V ствари тако је, јер сваки она.1 ко би био на мом месту ц осећао у себи да је човек, а не животиња, морао би ми признати да имам право, Јутрос су четворииа побегли. Не зна се куд и коме. Верује се да су се предали добровољцима. Комесар је одржао говор. пун простачких израза и псовки и рекао је да бегунце у сваком случају чека смрт. Ако их ухвате добровољци стрељаКе их, ако падну нама у руке .,запамтиће свога с.рпског Бога и мајку која их /е родила." Бекство ове четворице улило је и мени иде.ју да и ја поНем

за фима. Мождз ћу успети да се спасем, ако не паднем у руке комесару Али и ако стигнем до до■ бровољдца није ми сигуран живот Сви тврде да они убшају свакога од наших. било да им се преда. било да га заробе у борби. Решио сам да озбиљно размислим о бекств\ : Овако више не могу. Морам пронаћи неки излаз из овог хаоса.

Два дана сам размишљао и мучио се да ли да бежим или не? Последњи злочин. да злочин. а не неко вршење дужности коју би захтевали ог/шти иптереси. Он /е стрељао друга П. зато што му је ова.1 био опасан супарник код другврице Р., која по мом мишљењу пије ништа друго него обична гавна женска Комесар је опгужио П. за саботажу. /ер ни.јс са сво.јих десет људи успео да задржи \едну банду брадоња Више нећу да останем у овим редовима убица и пљачкаша. Побећићу. Прочитао сам ово све до сада. Чуди ме како сам био миран при писању и ако је у мени све врило и пенушало. Изгледа ми да /е писање на меНе деловало умиру.јуће. Уосталом. можда ни добровољци нис^у такви као што се

кбд нас поича ■ ■ Ј&дан сељак ми /е о њима говорио сасвим друтојачије .. Само њима ћу се предати Никако пругим. Можда ће ме они разумети ... Борац. који ми /е донбо овај дневник, испричао ми /е ово: „Пссле борбе. мећу изгинулим партизанима нашао сам и леш овога човека, код кога је био Лне.вник. У једно легитимаиији писало је да /е то комесар К. Изгледа да је ова.ј несретник што је писао дневник стрељан, пошто му је дневник ухваћен"... „Они би ме можда разумели..." Неколико речи које у себи но• се сву трџгедију разочарења ,/'еног човека који ,је негде V дну душе ипак носио клицу доброте и човечности Од њега /'е мотао ' постати добар човек. али га ,/'е стигла судбина његових другова Миле и П. Ми бисмо га разумели, јер сам дневник који 7е проччтало неколико наших другова побудио је код њих сажаљеље и жалост за овим човеком који 7е отишао у комунистичке редове, верујући да ће га тамо разумети. али оШ сам није могао да разуме борбу коју су тамо воднлм,