Српски народ

СРПСКИ НАРОД

СЈтрана 7

ЛЕПОТЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

И код други'х, али нарочито код Срба, лепота звука, лепота језика у највећем обиму Лослужила је и служи истинито(!ти душебних радова и самој лепоти као таквој. Са четири нагласка, седам падежа и двојинамв, српски језик је на својим плећима носио и религиску реч Стброј Ср'п'ској Књижевности, и етичку реч у Срп ском Народном Лесништву, и најзад естетичку реч у Савременој Српској Књижевности. Тучна и мучна, а^и је лепЗ историја српског језика.

СредкЈевековни' српски језик, црквени или Какбгод било да се назив*, са пуним разумевањем и пуном умношћу пратио је такозва"н'6 гноЈтичке заплете свбга доба и хеленској рвпигискбј тфрминологији, на којој су са Платоном и Арис^отелом на чеЛу векови радиШ, одмах је нашао одговарајуће преводне изразе, одговарајући преводни стил. Теодосијб је наш велики сред'&евековни стилист — поетичар, Д'6ментијан стилист —• догматичар, ДаниЛо стилист — реторичар. Што се нв Запа'ду називало еколЉтиком, сбепњевековни српски 1 језик храбро )е понео и изнео, на својим плећима. КакО је дивна и колико з'налачиа Српска средњевековна рЛч душеуман! А таквих је много и у Д'614'нијој такозванО] српСкој рЈ^ цензији, и још доцниЈе у високо појМовном србуљском језику, тако да" Стваралачки рад српског језика н^ије прбстајао. Стара Српска Књи>Левност. пуна јб примера -ие само адекватног изражавања религи^ске мисли, не са'м6 речитости в'иш'ега стила, еећ дивних лексикографскЈих могу^носЛ, с важењем за све Словен<*. . Али, Стара Српска Књижевност, јетр већ више од 700 година чекб и ишчекује свога тумача, свога обновитеља, свог.а Вука. На балканском простору само Је хеленском и само српском народу дато у задатак да круг животног збивања, вечити оптицај зла и добра, изразе на пеСнички на'ч'Л'н Л'«'п'о *т6 Илијаде И Одибеје, лепоте Српског Народног Песништва, Српских Народних Умотворина. Душевне радње кој« је српски народ у српским народним песмама изразио, дате су зналачки, богато устројеним језиком, делују потпуно стИлски, дај^ утисак организованог стИха, а својом Пословичком, афористичком силином, мере се са најбољим светским тековинама те врсте. Нису узалуд Гете, браћа ГрИм, Меримб, Ско^, Пушкин, Миц'Киј6вић и други гбни/ални писЦи на српским народним песмлма учили баш српски, а не који други језик С-ловена. Јер, српски језик, народчи или какогод бкпо да се" назове, има своју стбаралачку самосвојност, зрелину садржине али и зр^лину облика, има своју пуну умегнЛчку аутономију, коју је знапачки употреб^о чак и у изражлзању етичких мисли и настројења. А та своја етичка настројења, српски народ је изразио изворним песничким нада>*ну&еЖ. схвативши лепоту као' истину, истину као космичку сЗмоодбрану изнад обичне људске трагике, изнад обичне људске комике. И тако, баш као и религиска, и српска етичка реч изречена је кремено, бремено, ванвремено, јер је потеклз из врела честитог утилитарног идеализ"ма, везаног за судбинске одлике једног песничког народа.

вић, па Љубомир СтојановиК, па Бели^. В^ел^ка српска филолошка школа проучавала је и неговала јези'к као органску целину, снажно се држала начела јединства, и истоветности на'род'ног и КњЛкевног језика: велика српска филолошка школа држ^ла је не само до чистоте, до ист^бриског развбја јбзика, већ је прикупљала, сређивала, објавЛ>Авала пергам«нт« и документе с^'иХ животних ера језика српског: велика' српска филолошка шКбла Дала је примере старог српског језика и књиж^вности, дала б"иблиографију српске књиге, нри^купила и објавијЛ'а све српске зат1исе и натписе, средиМа и објавила »Разум И филозофију у ста'рој српској Књижевности«, даЛа монументвЈ^не студије о аКЦентима и дијалектима — једном речју, еволутивну сА'агу срп'ске културе п6'истоветил'а са еволутивн'ом Снагбм српскбг !е зика, оног који као гејзер избиЈа и из нфбдне душе', и из великих Српских писаца 1 .

блага, кротка, чедна; проза МоМчила НаСтасијевића, несводљива, непревбдљива, видовИта, докази Су не само еволутивне снаге српског јбзика, већ су обрасци пун6> јединства народног и уметничког језика, такореКи анонимни изрази српског генија уопштб, у сл\'жби лепотб као истинб. ЕСтетичка реч у Савременој Српскбј Књиже^нбСти степена је дакле уметничког зналаштвз на Коме је сара<јива'о целок"пни српски језик, онај С почињањем у XIII, а докончавањем у XX веКу, и стваоалачкиА настављањем у бескрајну 6 уд \ И "| Ност , како то Језичном генију Једног народа приличЛ и поетстоји. И ту јб Велич^на и робовање српског Јези'ка, 6д његбве мистике па До његове есте"тике, од његовИх стзараоца па до њвгових пратиоца; и ту је преКа потреба обнове велике српске филолошке школе, јер лепа реч и гв"озд&на врата бтвара, а ружна и трње разга^а.

НиЈе и'стина, како то Г-ђа ИсиДора СеЛули^ жвли да претстави, да се српска мисао гјреко српског језика свега Двапут уметнички гбнијално испбљила, и тб само у народној пеСми и у \4>егошу. Српска встетичка, уметничка реч, много је шира, у развојном смисл^ непрекиД ; Ио раСталаСавалачка. Јер, напредак који )6 српска прозв учинила за последњи>( сто година, у језичнбм погледу није ништа мањИ од лирсКОг напретка нар'одног и Његошевбг стила. Проза Ст. М. Љубише, прснз у сва'нЈом словцету, расна у свакзм слогу; проза Лазб Лаза'ревића,

Нбве ибтинб сб не рађаЈу сваки дан, нова осећања не пламте свакИ час, а>и кад језик уздигне свој глас, и Старинама се онда Дај« вид но'вина, и инбкбсно онда постаје плодоносно. Јер Језик није атрофија пећинск6> чбвека — крик; језик је и целине и појединаца животни лик а с њим и животни слик. Дела трају али и прбпадају, док речи као материца звука, име су за све нове и нелознат« 6гв'3ри. Тб није лотое. Тб је сребрни маљ у цр^ом царстВу ушти и немушти, и ко њим даровито замахне — осу се онда небо звездама. —3.

Ш ЈЕ РОЂЕН ВОЈИСЛДВ ИЛИЋ?

У вези члаика гтод горњии насловом, који је објављен у „Срп ском народу" од 25 марта о. г., примили смо следеће пис^мо из Крагу.Јевца 6Л г. Стеваиа М. КаначЛо'г, начелнргка среЗа у п'ензији: „Године 1892 био сам писар београдске полиције са радом у ТеразЖјсбоА квађту. По АоААску Авакумовића. односно либерала На владу 9 августа 1892 годинб постављен је за писара Управе вароши Београда пок. Жарко Ј. Илић. најмлаћи бват Војислављев. — односно син Јована Илф ћа. Жарко Је био одрећен на рад V Теразијски кварт. Погато сам ја' тада био као старписар доста вичан у рато, Је тадањи члан кварт^ гток. Стеван Божовић доделио Жарка као новаЈлију мени на- по мо?1 и гграктику, тако да смо Ја и Жарко бжли зајсдно. односно V нм;го1' канцелариЈи на раду. Сећам се в'рло добро, као да Је Јуче било, кад ме Је Жарко

ггитао кад сам роћен, и кад сам м 1 ^ ја казао да сам роћен у Београду 1864 године. он се изненадрго. Јер Је сматрао да саМ \а тада бИо у годинама као и његов старији брат Вошслав. ако не и нешто стариЈи од Војислава. Цошто сЛо б^ли добри приЈатељи и дг.п гози (Ја врачарац а они пал^лулци). то с&6 Жарко и Ја, кадгод нисмо били спречени .служббм, готово редовно одлазили V Управу државних монопола где Је Во.Јислав у томе времену 68о са службом. па смо онда сви трО|'е одлазили код Коларца на пиво где смо чак, узгред буди речено, имали и своЈе чаше. Па тада. при чаши пива, Жарко Је мене и по други пут, наВлагн пред Во.шсдавом. питао з&. године мога роћења, и кад сам поновио као и раниЈе. ВоЈислав Је потврдио да ;е роћен 1860 ^одине. натлашуЈући да Је о*д мене старДји за четири године." Медавно је једна страна нови• нарска агенпија објавила $ест да је уИро Бе&амино Ђиљи. Угасио се живот на.јславнијег и најумилнијег тенора кога је Италија дала. Топли глас који милује и подрхтава у .нежним преливима дочаравајући звук најплеменитијих метала прекинуо се и умукнуо за увек. Остаће само његове репродукције. Незаборавне мелодије које опијају и освајају. сИ 6ајассо", „Опа ЈигИуа. 1асг!та", „Сће ЏеЦШ тапјпа" и м.ного других које је заиста умео незаббравно да интерпретира. Нестао је изненада једног топлог вечера. После сВега 56 год. живота. Осва.нуо је тужан да'н. Жалосно сунЦе родило се тог јутра над вечитЛм градом јер нема више онога који је са толико душе певао Риму његову химну. Јер заиста најмилија Ђиљијева песма била ,/е позната ,,/гпб а Кота". * Бењамино" Ђиљи има бураи И интересантан живот. Или боље рећи уобичајену биографиЈу великог човека. Родио се у Реценатиу као син врло сироМашнОг звонара. 0'тац Је Имао три сина. Бењамино бегае наЈмлаЈји. Зато ваљда за његово школовање Више ни.Је ни бстало новаца. Први Је изучио за сбештеника, други се посветио ва.јарСтву а БењамЛна Је отац дао за шегрта у оближњу варош. Још као дечак пева он у црквеним хоровима али као бари.тон. Већ тада наслућивао се његов тал^енат. Једном у Ферариу за врем^е соло тачке затТазио га је Кати-Касаро, дЛректор њуЈоршке метрополитен о-пере на чи.ји предлог дечака шаљу у Саита СецилИ.Ју на више школе. По'сле завршеног школовања ступио Је у „Стагионе удружење" и што је врло иитересантно у првим н.а ступима услед силне треме. ниЈе уопште имао успеха. У сбојоЈ отаубин^ коЈа^га је касни!е прихВатила као победни. Ка, дожив'ео је низ првИх веома тешкЛх разочарења. Па ипак причао Је ка ; сниЈе. у Доба своЈе наЈвеће мо^и: „Често саЛ са сетом превртао по тим првим не баш повољним критикама коЈе Су Ле са толико снате сећале на $6Је прве борбе и претрпљене неправде. РЖМЛАШШ Б Р А Н К 0

Па је онда дошао Вук и с њим у самој својој жеравици језик уптивен, и с њим великз српска језикословна ШкоЛа, и с њИм такве одредбе изрецив6'ст1!| да су оне и дандањи на снази за сбе Јужне Словбне. Вук, то је чист језикословни ола>кај. Па Даничић, па Стојан Новако-

Нису узалуд галамили консербатибнији кругови СрпскИ када се појавила збиркз песама Бранка Радичеви&а. Они су се зграњавали, читајући тада најслобоДније стихове српске поезије у г.огледу љубави. Пуно је места у поезији Бранковој на којој 6И, руку на срце, И данас могла каквз строга гувернанта да искали свој чистунски гнев и да стави без разм'и{иљања на многе ласцивне Бранкове пбсме етикет^: »Забрањено за младеж!« бранко је заиста оправдавао у многоме овакав став својих прбтивнЛка. Он Је у своју поезију унво, са цикоМ и вриском, многе алузије о »нонама белим« својих драгана, о најватренијим дожибјљајима са женама. Б&6 је мл^Д, п^ст ш+6 се ; каже, и живот је грабио пожудно.

Ње.-овз је крв врила. То су особин^ првенствено младости. Зато је омладина увек била за Бранка, какав је такав је. У свакодневном разговору Бран ко је био врло кбмотан. Његов речник Је био »зачињен«, а о женама Је причао увек с отворенош&у у којој Је избијало његов'6", савременИцИма врло добро познато, сензуално бике. НароЧИто у друштбу својих Другова и лбзнаника, радо је саопштавао пИкантерије свога младог живота. Кад знамо Бранка оваквог, онда са мање резерве можемо при мити извесна тврђења његових савременика, да су женски загрљаји допринели много ведрини његове поезије, али и раном завршетку његовог живота! ЈНак кад је пао у постељу Бран-

* * / Тихо тихо... и тише осећам како полако клонуло српе бије ти&о.... тихо... и тише... ћа тело бблак Црн, у душу тежак трн пао. И бледе дижеМ зене. док спуда бкб Иене све вене све само вене. Пуста је већ и гора. не звони ни песМа Иора више. бблак је небо скрио мраз се V ствари свио, а срце тек саМо бије... бте

Тихо тихо... и тише.... ЛАНИЛО ЧУТУРИЛО

ко је остао — Бранко: човек оран за шалу, жедан и гладан овоземаљских уживања. Једно јутро посетио га је пријатељ Михајло Полит-Десанчић: — Како ти је, Бранко? — Тхе, ваљда није сасвим лоше са мном. ^во ову читаву ноћ снивао сам о својим познатим бечликама... Кад имам још толико снаге да снивам и о мојим бечликама, ваљда нећу баш тако брзо завршити!..

Можда су баш оне биле узрок моЈих касниЈих успеха"... После свегсКог рата 1919 године отиснуо се Ђиљи у Свет. Имао Је 31 годину, био Је без срет става али срце му Је било пуно, в'ере у своЈу вредност и божиЈу подршку, нашта Је увек много поЛага'о, Јер Је врло религЛозан. Са СвоЈом младом женом ступио Је на тло Америке. Језик ниЈе поз'наба'о а Једини осдМаа Била му ,је препорука за Каруза у Оепу. ПотраЖИо Је одмах великог маестра. Дочекао га Је на раскошно.ј -гераси Једиог облакодера и прОчитавши писмо Хладн'о одмахнуо руком. То Је био Једини одговор за човека који Је у очекивању и'стог прешао о ; кеан. Али судбина увек игра главну улогу. И ЂиЉи ипак долази до Метрополитена где га анга>кираЈу з'а Боитовог „Мефиста". Тре0ао је да пева партију Фауста. На премијери млади- ИталиЈан до живљава огроман уСпех. Кађузо Је прмсутан. За време пауз^е о« телесђонира свом секретару да се све главие тенорске па^ртиЈе повере ЂиљиЈу. Пут Је прокрчен и кариЈера великог ЂиљиЈа Је почела. После неколико година вратио се у сво.ј^ отаџбину као славни и богат. У близини роднога града подигао Је дивни двора'ц за кога Је нацрте дао његов брат вајар. Подигао Је Једно позориште у коме Је често гостовала и Скала и бсновао своЈ оркестар „Банда Ђиљи". Исти Је издржавао о сопственом трошку. Био Је отац сиромашних и џепови су му увек били пуни пресави.Јених новчаница од 500 и 1000 лира. ДелИо Ах_^е врло дискретно са пун отакта. НаЈлепша су му била предвечерЈа пробеде. на у разговору са сиромашним рибарима. Или ка'да би око себе на морском жалу сакупио децу и певао им. Био Је врло религиозан. ОваЈ велики певач присуствовао Је свакоЈ служби у цркви, активно учествуЈући у богослужењу. Вблео Је да сб&ра јта хармониЈуму и пева духовне песме из детињства, Дирљив Је осећа.Ј коди де Ђиљи га.Јио према своЈоа породици. Жену Је обожавао а деца су му била највећа радост и смисао живота. Све своде уметничке инспирациЈе по сотјствен'ом тврћењ.у дАбиЈао Је од њих. Син г-нцо уопште нема. слуха док ћерка Рина пева и суделуЈе са оцем на његовим пркредбама. ПриЈатељи су га много волели и његово интимно име било Је „Мино". Врло Је скро^ан и поштен. ни. када ниЈе заборавио своЈу горку младост али Је био необично захвалан за срећу коЈу му де провићење поклбнило. То се надооље огледа у његовоЈ љуоави пре ма ближњему и богатом о_се_ћању и црефињености коЈа избма из н>егове уметности. Нада Маринковић.

РАСЕЈАНОСТ ЗМАЈЕВА Јован Јовановић-ЗмаЈ био Је, нарочито у младости своЈоЈ, врло расеЈан. У гимнази.Ји ова његова особина била 1е опште позната мећУ друговима па и наставницима. Увек су књиге. хартиЈе и све школске ствари ЗмаЈеве - биле разбацане тако да се сам ни.Је могао у њима лакб снаћи. Често Је, док Је полазио кући из школе. читаво Море папирића и листова књига остајало з'а њим пбсеЈано из школске торбе. Иначе. што се самог Учења школи тиче,' ЗмаЈ се никада видно није трудио да буде мећу првима, па ипак Је увек био „еминент". тоЈест „одличан". 4Јован Грчић-МилеЛко добио Је своЈ књижевни надимак „Миленко" од имена вољене девоЈке ко'Ја Је рано умрла. Још ЛРе Њега. Он сам уосталом то .о&ЈашЊав^ у једноЈ пес^и: Од имена твог, Милено, Сазид'о сам спомен мио, У рањеноЈ страсти сво.Јо"Ј ч Милецком се покрстио!