Српски народ

Мш

)П*,гна у гото«(

С -

ж

НЕДЕЉНИ ЛИСТ

Бр. 35

год. «

Београд, 19 августа 1944

ПРИМЕРАК

ДИНАРА

ЦИШШМШЦИИЖ—ШМ

ДАНАШЊИ ПРИВРЕДНИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ

Познати бечки лист СИДОСТ ЕКО свој број од 4 о м. посветио /е привредном животу Србије, објављујући низ чланака из ћера зва ничних претставника цаше приврезе и других угледних привредних стр\чњака. Претседник владе генерал М. Недић дао је уводни чланак. који због његрве важности и значаја преносимо: Тешки ударци судбине, који су сналазили српски народ у току векова нису успели да Ј-а униште. Он је из својих катастрофа и пораза, поред горких искустава и поука, црпео и духовну снагу да обезбеди Србији историски континуитет. Слом који смо претрпели априла 1941 године, изгледао је на први мах такав, да ^емо се тешко моИи опоравити и поново поди^и из рушевина. Наша привреда, која је у бившој Југославији била изграђенв на сасвим погрешним и нездравим темељима била се пољуљала из основа и у еНоме падању, претила је да поТо је долазило отуда што привредна политика годинама више или мање није водила рачуна о привредним условима, што их је створила сама природа. Цела наша привреда и исхрана народа заснивале су се на пољопривредној производњи, а она међутим за последње две деценије била је потпуно запостављена и сва се пзжња поклањала другим гранама економског >«ивота, од којих ]е већина вештачки подражавана. Село остављено само себи без модерних пољопривредних справа, није имало често ни Основне влате. Оно није знало нити је могло да употребљава средства за побољшање земљишта, није имало чак довољно ни сточне хране, као што није имало никаквих средстава за борбу противу болести и штеточина. Зато је пољопривредна производња била квалитативно и квантитативно врло слаба, а животни стандард српског сељака врло низак. Поред тога осећале су се штетне последице наследног права, због кога се већ мали сељачки посед све више цепао, изазива, ју^и све ве^е осиромашење сеп»ака, остављају^и све ве^и број сељака без земље. Нерешена правна питања у погледу наследства да би се сачувао посед способан дз довољно производи за исхрану једне породице и суви шак за тржиште довела су село један безизлазан положај. Тако је село, иако извор наше 'економске и биолошке снаге, радило и живело лод врло тешким условима, док је економска лолитика државе без икаквог ллана фаворизирала извесне приватне индустрије. Подизале су се скупе фабрике, које су имале за циљ да помо^у високих заштитних царина обезбеде једном малом слоју богатих људи, нарочито странцима, што ве^у добит. Зато под првим јачим ударцем заједно са државом и наша економија заљулала се из темел>а и било је опасности да егзи-,

стенција српског народа буде погођена на непоправим начин. Тако ре^и у последњем тренутку успели смо да савладамо ситуацију, користећи се искуством које је стечено у другим земљама са планском привредом и припремајући терен за изградњу рационалне привреде. У вези с тим прво сам наредио да се изради нацрт за планску пољопривредну призводњу и да се приступи њеној стручној примени да би се сачували од глади, која је претила земљи.

И поред подмукле пропаганде противу примене плана, српски сељак схватио је одмах значај овог плана за његов опстанак и зз опстанак српског народа, као и користи које може имати сд рационалног искоришћавања своје земље. Поред тога учинио сам све што је могуКе, да се и поред нередовних прилика и несташице пољопривредних справа ипак достави народу колико је могуће више плугова и других справа. У том смислу отворена је у Ваљеву

прва фабрика плугова у земљи, која је почела израђивати плуг нарочито подешен за наше земљиште и наше прилике, који је назван »наш плуг«. Исто тако развијена је жива пропаганда и васпитна акција за преоријентацију наше пољопривреде и стручњаци — агрономи — обилазили су неуморно село по село и упуКивали народ у рационалну обраду разних култура. Поред тога слали смо редовно у Немачку најбоље младиће са села да се тамо науче рационалном

ТРАГЕДИЈА ВАРШАВЕ

Случа.ј Пољске, Г рчке, како са њима поступа Лондон готово је истоветан са ставом Енглеске и према нама. Примећује се готово читав систем Черчила у решавању питања ових земаља. Он увек после већег или мањег отпора.покори се жељама Москве. кџјд безрбзирно спћов&ди сврје планове, маЛо обзирЈШ"се~ на жеље и намере Черчила и Идна, који добијају мање или више вруће шамаре од стране Стаљина и Молотова. Оно што се десило са професором Миколајчиком приликом његовог путовања у Москву на поклоњење Стаљину по препоруци Черчила и Идна претставља још једну срам.ну капитулацију Енглеске пред безобзирношћу Стаљина. То се слично понавља и у случају наше емигрантске владе са Шубашићем на челу. ко ја мора да се приклони и поклони Стаљину и његовом експоненту на Балкану Јосипу Брозу Т иту. Истина он га није. као професора Миколајчика пустио самог у јазбину овога ирвенога чудовишта, већ га је повео са собом у Рим да га својим ауторитетом заштити пред Коминтерном. цо.ја се уселила V Вечни Град. и пред Јосипом Брозом. чи.ји је апетит врло велики и ко.ји хоће све за себе а ништа не да др Шубашићу. Сада се дешава још једна издаја Енглеске према Пољској. ко \у је толико пута Лондон изневерио од како /е тобоже због ње ступио у рат са Иемачком. У енглеско./ штампи сада се расправља, ко је крив, односно ко је издао налог да се V Варшави подигне устанак. Иаравно да он ни.је могао успетџ, јер без обзиоа на ситчацију на фронту. Иемачка увек располаже средствима и могућно стима да у најкраћем року угуши макакву побУнУ V позадини Лаковерни Пољапи гош Једном су се преварили поводећи се за саветима из Лондона и сада скупо плаћају нову издају Енгпесме Москва /е постулила V овом случају као што се могло очекивати Пошто побуњенчци нису њене присталице ни „Иационалног комитета за ослобоћења", већ су симпатизепи е"мигрантске пољске владе V Лондону. то нису могли добити никакву поџоћ од Сов!ета Остављени на меди»у од Енглеза и од Содјета, они

■поново доживљавају тешку трагедију Генерал Сноковски, врховни ко мандант пољских трупа. демантује тврћења Москве да је он дао знак за ову акцију. Како Мо сква није дала иници.јативу за то. јасно /е да кривица пада на енглесху. владу. коц. инач.е стално преко радиа позива Пољаке на побуну против окупатора. То се може увидети и из писања енглеских листова, 'који воде диску сију о утврћивању одговорности, да би скренули пажњу са правога кривца, који /е уствари енглеска влада. Јадни Пољаци! Они су скупо платили и скупо плаћају поверење које су имали V Енглеску. Енглеска В. Черчила, то /е Енглеска v распадању, која да би спасла свој положај чини уступке свакоме. ко само стегне песницу и одлучно затражи да се испуне његови захтеви. Премијер Британске Империје мањи /е од маковог зрна пред Стаљином. који безобзирно спро води своју политику мало водећи рачуна о обавезама Енглеске према појединим европским народима којима /е давала V сво/е време чувене „гаранције" Иова трагедија Варшаве. оп$т кривииом Ло.ндона требало би да буде последње искуство Пољака и да их за увек ослобопи жеље да слушају и раде по инстоукпигама Лондона. Иама. који смо се доста опекли. радећи као трабанти Лон-

дона, иако не као Пољаци, оста/е да из нашег искуства и из пољ ског, извучемо најзад коначну поуку какав треба да буде наш став према Енглеској. Зар пондонски радио није позивао и кас на устанак противу окупатора и зар се није одрекао Драже Михајловића, зато што он неће да води борбу против окупатора, увићајући да је она узалудна и да само изазива непотребне жртве, код српског народа за рачун Лондона. То мудрост и виталнн српски интереси захтевају, али зато Лон дон тражи друге извршиоце својих себичних намера и налази га v највећем србоубиии Јосипу Брозу Титу. Колико /е правилно и мудро држање српских националиста може се видети у. случају Варшаве.. пошто /е Лондон изазвао по.буну, а није у стању да јо.ј пружи помоћ. он сад пере руке и оставља да гину још једном лаковерни Пољаии Хвала /5огу и среће за српски народ шТо су се сви српски родољуби отоезнили и знају тацно ко /е и шта може данашња Черчилова Енглеска те сада сви водимо само и /ед ино политику српских интереса. „С—Н"

и модерном вођењу газдинства. Од тих млади&а, који треба да буду пионири новога доба, очекујемо много за обнову и унапређење нашег заосталог села. Само по себи је разумљиво да смо у Немачку могли упутити релативно мали број младих људи. Стога образовање стручног пољо привредног подмлатка спада у једну од најнасушнијих потреба наше пољопривреде. Зато смо приступили затварању сувишних гимназија, место којих смо почели отварати стручне пољопривредне школе. Место досадање углавном производње житарица, ми смо тежили да преоријентишемо нашу пољопривредну производњу тако да наши сељаци по клоне већу пажњу сточарству и воћарству, од којих би имали више користи. Повољни резултати планске пољолривредне лроизводње показали су се одмах у првој као и у наредној години. Опасност од глади била је сасвим избегнута, бипо је и сувишка произведених пољопривредних артикала и пијаце су оживеле* Може се рећи без претеривања да и поред ратних прилика пољопривредна производња дошла је до степена, на коме никада пре рата није била. Сељак је имао шта да уновчава по врло повољним ценама и тако његов стандард живота знатно се побољ шао, Поред економске користи од овако повољне пољопривредне коњуктуре, она је служила и као одлична одбрана противу комунистичке агитације. Српски сељак прионуо је још више 'својој груди земље, са, великим трудом и љубављу обрађивао је и бранио њене плодове од комунистичких покушаја да загосподаре Србијом. Приступило се темељитом проучавању правних односа на селу, како би се спречило даље цепање малогз поседа и у изради су закони који треба да регулишу те односе. Исто тако проучен је и израђен план о јачању и уна-, пређењу задругарства и припрема се терен за изграђивање задружне сељачке државе. И у погледу остале наше привреде води се планска, диригована привреда и доносе значајне реформе, које треба да повећају производњу у свима областима економског живота рационалним искориш&авањем свију привредних богатстава. Циљ свих ових рефорама и мера јесте да оспособе Србију да стане у ред модерних земаља, које путем рационалне производ ње и великом применом научних и техничких проналазака подиже производњу земље и ствара благостање народа. Тако ће Србија заузети часно место V привреди нове Европе, чије се контуре свуда могу већ сагледати, и која ће и малим народима пружити могу^ности обез беђене материјалне егзистенције. Србија <\е настоЈати да непрекидним побољшавањем свога рада да свој допринос за благостање европске заједнице. Претседник Српске владе армиски генерал 1 Милан Ђ. Недик