Српски народ
ђтрана 2
СРПСКИ НАРОД
19 "август 1544
ЧЕРНИЛОВ „ТОТАЛНИ РАГ
Шта значи тоталан рат знамо и зпримера .Немачке кола је а«гажовал.а сде сво.је снаге, еве своје мотућности да би добила победу над непри.јатељем, Черчиљ са 'сво.је стране показао је како он замишља тотзјјни рат. За њега то значи ангажовање свакога, искоришћавање туђе снаге, - само -да б« Велнка Британија имала што мање жртзвз да - да. • Зар састанак Винстона Черчила преми.јера владе Велике Британије са једним Јосипом БрозомТитом на.јбоље не илуструје како Черчил схвата тоталн« рат'? Зар овај унижавајући суерет британског премијера са воћом разбојмичких банди не прказује нчЈбоље у какиом је етању Бритаиска империја, на како је ниске гране спала? Некада моћна Велика Бриганијз при чијем су само помену појединци и државе стренили, бада је спала Да богоради иомоћ од свуда и од свакога. Некада су претставници велики.\ и малих држава долазили на ноге, у.Лондон да дају рачуна о сво.че раду; и да траже помоћ и завдтиту од моћне"Империје. Сада су се врем.ена. променила. СтаРИ Черчил гбТово не може да се скраси У Лондону. Он трчи од места до.места да крпи коалицију и да тражи помоћ за борбу противу Немачке. и Европе. ' Цео с.вет данас треба да се : уПРегне У бритзнека империдалиа ко.ла и да. их извуче на пут. Цео свет к сада, шаховска та(5ла Чер; чилове дипдомације по којој он као коњаничка фигура скаче из Лондпна V Вашингтон, Техеран. и сачз ето у Рим. Криза са Бономијевом владом најбоље показ \ме какви су односи измећу великих савезника кад је сам Черчкт морао да доће у Рим да спасава барем изглед и форму. А ту је дошао сусрет са Јосииом Брозом Титом што свакако у аналима енглеске историје преТставља најнижу тачку опадања престижа Британеке Империје. Изгледа да Черчил има једно тачно осећање да је Британска Империја у расулу и зато чини сее што је мбгуће и немогуће да га спречи, не водећи нимало рачуна о престижу и достојанству Британскее Империде, који су некада играли та(<ву велику улогу V мећународном животу. Као- какав сензал или трговач^ ки иутник већег стила он трчи по свету да спасе Велику Британију не бирајући. много друштво, .сводатајући и називадући „придатељем 1 ' и обичне криминалне типове. Како смо Далеко од времена када де енглееко достоданство У стрбгом иур.итаНеком духу изазивало читаве дипломатске дфере у некадашњој Европи. Сећамо се непомирљивог става Лондона према Србиди кода де изишла из завере од 29 мада; када Енг тескч није хтела : да-оишти дипломатски са новом С&бидом и тражила уклањање из давне службе тадањих. завереника. А данас Лондон преко свога премијера еастаје се са вођом бандита, чије су руке крваве до рамена убијајући Срби и који пдеолошки проповеда убијање и крв. Одиста еволуцида де велика за ЕнглескУ И ма да се у политичкод науци сматра дз Енглеска има способност да еволуира. место да револуцидом ствара ново стање. ипак мислимо да су овакве черчилидаде смртни ударц за енглееки престиж и будућност Британск? Империде. У очима нашег народа она де из^ губила еваки углед и навукла велику мржњу. Шеф Британске Им пери.је.рукуде се и назива прија*. тељбм Јоеипа Броза Тита надаећег Србоубнцу: То српеки народ не може никада опростити ни заборавити! Јасно је свакоме да се рат у сваком случају има свр-
шити на штету Британске Имнерцје. . Она ће бити сведеца као ц!то право на. сроде острдо, а њени прекоморски [(оседи одво.јиће се бд ње или ће прнпаети другим силама. У том погледу Р.уз» ввлтова Америка нј > кркје сбоде намере и нре пекблико даиа Руззелт V своме говору. који де Радтев у задоињењу донео изнео де американски план о судбини енглеских колонида цосле рата. које би имале припасти Америци. Иако на први погЛед изгледа да су без резе Рузвелтови планови о део.би Енглгске Империде и придатељско рукорање Черчила
са Тито.м. ипа{< су они симптрми дедне исте бодести, коде значе гшопадање и пад Велике Бритаииде кзб надвеће силе. кода де углавном одржавала у сзету сздањи пл .УТокрзтски поредак. Рузвелтов говор показ.уде слзфоп Британске Империде спрља, з Черчилово руковање сз Титом њену слабост изнутра.' Рузвелт види содља положа! Енглеске и извлачи закл>учке корисне по Америку, а Черчид оеећа нзпутра слабост ЕнгЛеске и зато се понижава да нде на састанак дедноме разбојничком воћи. као што је Јосип Броз Тито. В. Д.
ЉУДИ КОЈИ ПРЕЗИРУ СМРТ Живи торпедо
„Живи торпедо" бцо ,/е већ у Италији код Нетуца и Анција еа успехом употребљен и еада ее иа ушКу Сене, где су прилике сличџе кио у, Ита/1ији, покцзао изнрВа одлично борбено оруж.је. Постанак овога оружја /е скарог датума. његоаа изцада је врло јефтина. и у борбц против непријатељског бродовља показао ее као ненадмашив. Још од почетка је било јасно да овај „живи торпедо" захтева људе од» лучне и који презиру смрт. Са овим оружјем дато ,/е ратној морнарици први пут у руке једно борбено средство' дџ, као што је то случз.ј код сувоземне војске и ваздухопловства, поје-
диначно нападају на иепријате^ д.з. „Живи торпедо" је уетвари кбмвинаиија од два торпеда. У јеџмме товпеду се иалази плоцив, док V другвме човек каји управл,а. Торпедо креке електрична енергит и V простору у коме ее налази човек који управЈ1>а њиме потпуно /е урећен за дужу пловидђу. Тако се ту налазе апарати еа кисеонцком, затим концентрисана храна као чокџладе, кока-кола и тд. Овако снабдевени „жипи торпедо" /е у стању да издржи дужу пловидбу. Када доће код непријатеља он пуштџ торпедо са експлозивом и враћа се натраг у своју базу.
Лондон се езакунше
4 - 'I ' ' • . ' * '
»V
> $шшш. 5' ! 4 - * - -
|№
Оригиналан снимак »У-1» који су скоро донеле енглеске новине
Дејство страховитог новог немачког ратнбг оружјз У-1 постзје све убиственије из дана у дан. Блокови лондонских кућа руше се као да су од карзта, а безбродни лешеви остзду данима пОд рушевинамз. Сасвим де рззумљ.иво дз де то изазвало огром не поремећаде у животу Лондона и велиКУ панику, кода надзад Носледњих дана доводи до праве евакуациде енглееке ггрестонице. Најбољу слику етања у Лондону даду нам извештади самих енглеских листова. Један од најугледнидих и надозбиљнидих енглееких листова, Тајмс, пише. дв су ее Лондон и Јужна Енглеска у току ноћи измећу суботе и недеље налазили под надвећом ватром \М. Други угледни лиет Дејли Меп саопштава да еу велике еирене v проетору Лондонз морале екра тити дужцну знака за узбуну од 1 мин-ута на 40 секунди, како би се омогућило становништву да чуде шум приближавања У-1. Исти лист дал.е каже, да Бнглескз мора посветити евакуаци1и .лондонског становништва већу пажњу него до сада. Сваког дана стижу у Северну Енглееку хиљаде људи из Јужне Еиглеске и Лондона. Чиновници одрећени за емештад избеглипа жале ее на еве веће тешкоће. Треба дош да се смести 13.060 мадки и деце, кода су крадем недеље евакуисана из Лондона. Нзус Кроникл давља такоће да је у нЖдељу напустио Лондон нај већи број мадки и деце. До еада
АНГЛО-АМЕРИКАНЦИ СУ ПРОШЛИ...
Цедавно де итзлијанско миниетарство нзродне цросвете обдзвило списак уметничких делајкоде су уништили ваздушни англоамерички терористи. Светиштз уметничке Италиде: Торино, Ђенова, Милано, Фирен. ца, Падова данас прететавља.ју једно трагично гробље евргнуте леПоте. Сваки напад Англоаме« риканзцз значи дедну истргнуту етраницу из велике књи1;е историде уметности и културе не само Италиде, већ културе кода припада целом човечанству. И баш ко?... Она иста Еиглеска кода де 4 септембра 1939 год., Мећународном савезу за уметнич^е творевине дала следећу издаву: „Француска и Енглеска, евесне ево.је одговорности у погледу истовиског уметничког блага пелога евета и убећене да уништење дедне уметничке творевине прететавља губитак зз целокупно човечанство, снонтано издављује своду одлучност да гшштеде од водних операцида епомени. ке Лзудске културе". Безбожно де онб што су учићили Англо-американци. не еамо зат.о што се коси са њиховим обећањима. већ што де неиеказано болно и више него злочиначко дело коде су починили. Смешан је и наиван предлог Американааа да се понова „модерно" еазида у Риму Св. ЈЈоренцо. Са« мо суви материдализам и крајња
безосећадност могу тзко рсзоновзти. . У Торину де уништен цео диван центар вароши у коме свака кућа прететавља неоцењиву културну и уметничку вредноет над вишег стила. Чувена улипа По, најинтерееантниди примерак архитектуре данае де еамо гомила камена и сагорелог малтева. Па= лата универзитета. Филхармоиида, двоези Ласкарис, Вароне У Ђенови еу нападачи такоће имали богат плен. Цео средњовековни део града, чувена палата Државне архиве. дивна прква Св. Стевана кода де била иначе поное пеле покрадине. Маса манастира чија кубета су красила пео онај део града што ее пружа од луке ка блежуљцима. Величанствени храм Св. Лоренца. дворана „Народни воћа" и божанствени трембви „Соторипа". Вила Бомбини, звана „Ил парадизо" еа раскошним декорацијама Ансалдора ди Кастело данае 10 само нешто више од хрпе рушевинз. Милзно де исто тако трагично пегоћен. Ремек дело средњовековне уметности Сан Лоренцо, извор инепирациде за уметничка стварања све до Браманта. Капела Санта Марида дела Грацида порушена де док де правим чудом Леонавдова „Тајна вечера" остала нетакнута.
Чувена миланСка „Скала" добила де такоће пун погодак. Цела библиотека „Рикорди" је изгорела а са њом је отишло у неповрат око 80.000 партитура мећу кошма је било и много ретких па чак и дединих примерака. Верона. Винченцз. дивни Тревизо скоро су као уметнички епрменици ишчезли. Дивне и рет ке фрееке. византиеке колекциде. елике милионске вредноети еве је затрпанр под рушевинама. Падова, Анкона. Римннн тешко су ногоћени. Монтекасино. веков на кула светиља хришћанства и неупоредиви споменик уметничке вредности разорен је. Цела јужна Италида крвзви из небројених раиа коде још ниеу преетале да ее повећава.ју. Напротив бееомучни ритам Англоамериканеких бомбардовања као да ее подачао. Садиетичка жеља да до крада ужива у умирању једне неоцењиве лепоте нагриза ова камена срца. Рушити, рушити и еамо рушити .,. Тешка рана нанета де лепод културнод" Итали.ш. Неизлечива рана коду ништа на свету не може оправдати. Утолико етрашнида што де неизлечива. Чувена изрека једног старог филозофа: ..Срушени храм и даље остаде храм а разбидени идол и дзље идол" овде ее нажалост не може ирименити.
де у оквиру државног плана за евакуаииду Лондона исељено 450 хиљада мадки и деце. Држава приЈгази општод прилудно.ј евакуациди. У вези са разарањима и евакуацидом исти лист давља тзкоће о еве већим пљачкама. Члзнови парламента љуте се због тога што се те штете настале услед пљачке никако не накнаћуду. Они ће првом идућом приликом натерати владу дз законе о рат* ном обештећењу протегне и нз такве елучадеве. Лист Дејли Експрес у извешта ду о дејству У-1 каже дз рздови на спасавзњу траду данимз, пошто се руше читави блокови кућа. У поштанском, телеграфском и телефонском саобраћају настале су сметње, Дејли Телеграф такоће давља о пребацивању радника и намештеника лондонских фабрикз, канцеларида и осталих предузећа у унутрашњрст. Министарстаа су дел имич но преместила своде кз н -. целариде ван Лондона. иако су седишта још званично задржана "V Лондону. Генерални секретар британског Поморског синдиката Чарлс Цар. меН обдавио је један чланак у синдикздном часопису Ти Симен V коме налази да су англоамерички напзди бомбама на тобож ње базе У-1 само безазлено расипање добрих бомби. дер су справе за бзиање тако покретне да се уопште не могу уништити. Лондонски дописник чаеописа Саут Африка даде приказ дејствз У-1 и вели. да оно прететавља нешто најсмртоносније, надтеже што су Енглези у овом рату морали да претрпе. Дописник кон* стзтује да екеплозијом једног дединог \М буде просечно разоре. но у Лондону 200 кућа, а готове ието толики брод оштећен. Пало је у очи да Черчил дош ништз ниде умео да каже о ефикасном сузбидању \М. Он мисли да де оевајање база V-! једина и ис кључива могућноет да се Енглеека оелободи летећих бомбн. Од како де Черчил одржао го^ вор. наглашава допиен^к. ватра V-! на Лондон и Јужну Енгле« еку још се подачала. Сада ее нај* више види бекство из преетони« це. Више нема' дугих редова ку^ паца пред радњама. али у толи« ко дужи редови стоде пред путничким бироимз..
пски АРОА.
ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ' ВЛАСНИК: Мих. Сланкови^ из Београда. Уредништво и Администра4ијв Престолонаследников грг 5р. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА оЛУЧА«,' КраПзице Наталије 100. Гел 21-772 Тромесечна претплата 48 динара шаље се преко »Пресв« а д Влајкови^ава 8. .-