Српски народ

Страна 4

СРПСКИ НАРОД

'19 август 1944

разумЉиви, а спасење на видику? Тб је старИ светосавски пут који му је у наЈвећо-.ј несрећи поново Пукао пред очима и на њему саглеДао све оне светиње. које је раније изгубио. жртвовао или занемарио. Да тај пут сагледа, да се беспућа опрости, да се за сво.ју веоу поново загре.је. да српски народ доће к себи. заслуга је родољуба коди му се већ три године налазе на челу. указуЈући путеве који. воде српски народ препороду, обнови и спасењу. Лако је данас у писању прескочити тај мучан и тежак период од пуне три године, .једним потезом, али га ,је дан за даном. месец за месецом, требало преживљавати са свима незгодама, непријатностима и жртвама. које су често биле колико болне, толико и непотребне. Српски народ је преживео још једну своду Голготу. мучнију и тежу од ранијих. јер су се жртве на.јчбшће подносиле у велико.ј заблуди, V мећусобним обрачунима и оптуживањима. У ствари, кривци за сву његову пометњу. пад и страдањз. били су ван његовог домашаја, изван његове средине. Тамо је требало тражити узрочнике његов^ националне катастрофе и духовног растро.јства. У основи. огромна већина српског иарода, била је невина. Српски вечити гени.је улио је снагу и мудрост водећим родољубИма, да поСле тог дугог и мучног периода врате српски народ на старе путеве његових пре дака и приведу га луци спасења. Историда, тај неумитни суд. обасјаће дачом светлошћу и већом правичношћу тегобнии пут ко.ш су у том периоду прешли наши родољуби са свих страна, из свих сталежа. на водећим и неводећим местима, да би кскупили своју патриотску дужност према свом народу. Један патриотски савет нашој браћи: не хитајте у похвали или осуди појединаца. Биће прерано и погрешићеТе. Многе ствари ^и су онакве, какве смо их ми замишљали, нити људи онакви, како смо ми за њих чули. У овом времену страховите пометње у српском народу. где су и комунистичка провокаторска вршљања достигла кулминацију. српски народ треба да се добро чува завоћења и лажног претстављања ствари и људи, те и свог личног суда. Биће времена и за То. јер ће све .јарко сунце проказати и доказати.

Такве су биле три године, мање више сличне. А данас? Данас, у доба кад виш& нема Србина, који не мисли својом главом и не гледа својим, српским очима. данзс се већ сме загледати у резултат. Баш да.нас, кад су се још једанпут над српским про^стором надвили црни, густи облаци, баш данас ми.смело дижемо главе и довикујемо српСком народ.у: храбро напред, будућност је наша! Нае више не, плаше комунистичке оружане гомиле. које су сврстане у разбојничке банде под командом Јосипа Броза, јер ,је српски народ исковао тешко оружде кодим ће размрскати главу бољшевичкод хидри. То де његова стара, благословена и спасоносна српска слога, чиде иницидале носи вековима на свом грбу. Данас! Окрените главе ка свима странама српске земље. па ће те и сами увидети резултате мукотрпног рада и напрезања. Ено Малог Јастрепца. Голиде. Топлице, Сокобање, Бољевца, Кривог вира, Љубовиде. Мачве, Чадетине, Равне горе и триста других мањих и већих места, кода вам пружаду доказе истрајног рада и иожртвовања наших јуначких синова и обновљене слоге. Да, обновљене слоге, праве старе српске слоге, коду смо изгубили, па де сада по«ово нашли, по'лазећи старим историским путевима Србиде и српског народа. Зар не чудете патриотске покличе Шумадиде, Левча, Мачве, Поморавља, Вељкове крадине. По реча. Топлице и осталих српских крајеварЈ ^ т -

ЦРТИЦЕ СА

ш

Пише: Ратни нзвештач Рихард , Десмет Чим сване амерички ловци као род сивих гавранова. почињу сво де смртоносно кружење изнад наших, глава. Не напададу они само водна постродења или индустриске циљеве. Веома чеСто даО уду они својим експлозивним поклонима мирне сељаке који об делавају свош поља. На.јбоље вас о овој борбености „америчких спортиста" могу обавестити они бескрајни редови француских избеглица ко.ји хрле у гомилама из сводих порушених и запаљених домова Јуче смо разговарали са дедним америчким заробљеникОм. Уствари он де Фламанац али дош као дете напустио де са сводим родитеЉима отаџбину и отиснуо се у свет. Тамо, преко океана. запослили су се његови у некој фабрици аутомобила. Он је навукао америчку униформу и пошао у рат као опробани Американац. Неколико француских грађана који су се нашли у близини успели су након дуже времена да, овог „неверног Томида" најзад убеде са врло даким и доказаним аргументима. Недалеко од нас поред дедних кола стоди младић од свега отприлике 18 год. Прилазимо му и разговарамо са њим неколико тренутака. Док одговара на разна питања његов де поглед безпрекидно управљен ка широкој равници кода затвара хоризонат. Он први пут стражар« на предњ(дм линшама и по свему судећи ни за коду цену не би коме препустио ову дужност. Толико пута јављао се узалуд за фронт. И надзад са неколике другова успео де да дочека срећан тренутак. Сада де на бранику отацбина и ни дедна ситница му н.еће измаћи оку. На радиу дв ухватио неиријрељску вест коју сад треба проверити и онемогућити. Његове успламтеле очи и задапурени образи говоре доста. Намера непридатеља разбиће се захваљудући спремности. љубави •поема отаџбини. и неустрашивости оаог младог „ХитледЗовог омладинца". Једна непридатељска оклопна кола надмодернидег урећада приближаваду се дрско немачким линидама. Метак дедног тежег то па избачен са немачке стране прошишао је ваздух и елегантно просвирао утробу гломазног америчког ..Шерман-панцира" надидеалнидег типа. Пет мртвих и прилично ратног материдала прешло де у руке Немаца. У раном Iутру па већ један успео подвиг. У једном дивном нормандиском замку са кулама нашли смо преноћиште. Власница је дедна симпатична стара маркиза коду опкољава читава водска лакеда и остале послуге. Стара дама не гледа у нама непридатеља и врло срдачно нам уступа своје просто риде да се забавимо. Једном приликом касниде када смо стару госпоћу понова посетили преерела нас је са много симпатида питањем: ..Е па господо какве^ новости нам доносите дутрос?" На одговор: „Све де у реду. г-ћо Маркизо" мод колега новинао прснуо 1е V гласан смех дер то беше тачно онад познати одговор коди је већ постао уобичајени француски шлагер и који за нас познаваоце истог има много комичности.

То се Србида буди. корачадући старим путевима српске слоге, братске љубави. чодства и дунаштва. да изврши своду историску мисиду као заштитни бедем европске културе и цивилизациде у овом нростору, дер црвена неман хоће са ове стране да продре у срце Европе. Сложни Ср.би смрвиће црвену аждаду. јер Бог чува Србиду и Србе, коди су почели и сами да се .чувају^ - ~ *- „ / В. Ћ. №

ПУТЕМ СТАРЕ СРПСКЕ СЛОГЕ

Када су се дугословенска кола расточила и точкови завалили у блато, српски народ је заНемио и нашао се на беспућу, обезглављен, напуштен и голорук. Ни 1'.рив, ни дужан пострадао је, а ниде знао зашто? Остављен сам себи у такод тешкод ситуациди, поклецнуо де и ггказао слабост, па су се кроз љегсве редове пробили нози људи. Они су Људи били регрутовјни дедним делом из најнижег друштвеног олоша, који де прошао кроз казамате а др.угим делом од идеолошки васпитаних комуниста. коди су били потпуно одроћени од свог народа. Тада де стање постало неиздржљиво. Плански и систематСки тровани заваћани. Срби су се

помели и распрштали на све стра не као стадо оваца напуштено оа сводих водића и чувара. Неслога де узела великог маха, да се нис.у могли наћи три добра Србина, да дедно мисле и да. имаду једно гледање на ствари. Нетрпељивост де постала тако велика, да де брат брату радио о глави, мећусобно се онтужудући за издадство или за виновнике опште несреће. Многе главе пале су у тешкод братскод заблуди. да су дедан другом непридатељи и да дедан другом зло желе. Малени број трезвених родољуба и патриота, који ниде изгубио главу, био се забринуо за судбину земље и народа. Па ипак Бог. коди чува Срби-

ду, био де добар. Та малббродна родољубива група оТпочела де енергично и снажно да' спасава свој народ, улажући у тад патриотски посао сву своду памет и мудрост. Била су то. заиста те шка времена пуна искушења и за те родољубе и за српски народ. Ломило се и посртало на том путу. уздизало и падало, гадило и губило веру. трпило поругу и увред.у, али се све дуначки подносило и издржало. Од малене групе, постадала је група. од групе већина. од већине цео српски народ. Шта де то што де тако чудесно утицало на наш народ да за релативно кратко време доће к себи. и изаће на чистину са које му де поглед био дасан. догаћади

„НАША СНАГА У САДАШЊОСТИ И У БУДУЋНОСТИ ЛЕЖИ САМО У СРПСКОМ НАЦИОНАЛНОМ ФРОНТУ"

Министар Веселиновић држи говор на великом народн ом збору у Шапцу

сврстани у јединствени наиионални фронт. Осврћ.ући се на дугословенску Владу Ивана Шубашића, министар Веселиновић нагласио је да де она експозитура ЈоСипа Броза, што се надбоље види из чињенице да комунисти, и после образовање ове владе нападају на српске крајеве. Краљ Петар није потпуно слободан, и зато не може да се суПротстави тод аномалиди, да онад коди уништава српски народ. треба у исто време да буде и његов ослободитељ. — Лутали смо три године рекао де миниистар Веселиновић — тражећи пут којим треба да иде српски, народ.. Дандс можемо отворено да кажемо: српски национални фронт, то је пут којим треба да иде сваки Србин, дер они из Лондона, сигурно де да неће жртвовати нидедног Енглеза за српски народ. Они хоће да се ми дигнемо против окупатора да би изгинули. Енглезе и Американце ни,је брига колико ће по свршетку раТа остати Срба у Србиди, али зато о томе мора водити рачуна сам српски народ. Зато, понављам, наша снага и у садашњости и у будућности лежи само у српском националном фронту. Сврстани у тад фронт, Срби ће одолети свим ударцима и на краду рата бити количина за поштовање. Овако мисли деведесет девет од сто српског народа. Ако будемо сложни, ми ћемо.

На вслико.м народном збору у Шапцу министар пољопривреде и исхргие инж. Рад. Веселиновић одржао ,је говор у коме је рекао измећу осталога: „Влада народног спаса произишла де из потребе да се-заустави страдгње српскогз народа. Није се генерал Недић ставио на чело српског народа у најтрагичнијим његовим данима вато што де био жељан власти, већ по велико.ј историскод нужди за спас српског народа. Основна теаа политике владе народног спаса била де и остаде ред, рад, мир и братска слога. Слога на нрвом меету, дер смо слободу кроз нашу мукотрпну Историду више пута губили искључиво због своде неслоге. ^мператив окупације намеће нам и посебне дужности, али треба да имамо на уму да ниједна окупација није трајала довека. Лрдалност и коректност према окупатору намеће нам потреба нашег народног опстанка и будућпост српскога племена, чији Јкивот не сме да се угаси. Они са комунистичког радиоЛондона смЗтраду то издајништвом и позивају српски народ на побуну, како би што више изгинуо. Они желе да Срба на крају рата буде што мање. Али, нека зна.ју, да Срби неће у комунисте. Срби до&ро знаду да тамо где проће комунистичка надезда, ту трава не расте, па зато и , не траже Да их ослободе комунисти.

сигурно д'е. дочекати крај рата. а самим тим и Своју слободу. Ако будемо паметни, ми ћемо остварити државу кода одговара духу и потребама нашега народа.

, а то је сељачка држава на задружној основи. У тој тежњи и генерал Недић вас де поздравио и упутио вам поруку, да сврстани У снажни национални фронт будете уверени даће Србија ускоро пребродити ове тешке дане и дочекати бољу будућност. У то име кличем: Живео српски народ, Живела мајка Србија!

На против, они знају да ће их ослободити само заједничка свест, да сви Срби као један морају бити

Крад говора министра Веселића поздрављен де бурним клицањем Србиди. српском нзроду. генералу Недићу и Влади народног спаса.