Српски народ

август 1944

СРПСКИ НАРОД

Стран« 7

СТАРИ БАРД КЛАСИН СРПСКЕ РОДО/ВУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ

Кар рузмарин, Стеван Владиг сл^в Каћански упио се у самз прса свога доба, у само дисање свога нараштаја, па је тако могао постати звучни и хучни песник — мандатор омладинске лавине раздобља друге половине XIX века. Дао је песму — две од неоспорне родољубиве оркестрације Целога Српства. Задржао је лик старога Барда. Јер аларм, — лирика Стевана Владислава Каћанског била је и остаје песничко вјерују свих који воле Душана, воле и садашњост, али још више пригрљавају еваки драм, сваки дамар српске животне интеграције: »Хеј труб^чу с бојне Дрине, Дед затруби збор, Нек одјекне Шар-планина Ловћен, Дурмитор!...« ' Са Стеваном Владиславом Каћднским, кратким, природоданим песничким поступком, бачен је читав светлосни млаз на судбински смер једне расе.

ника « барда, ддровитдг човека који путем песме као од цј ®ле дати пуну синтезу идториске прошлости и историске будућности свога народа.

Стеван Владислав Каћански, као дете Огњене Марије успео је да мдеијанизам једног балканског народа такорећи згр° ми У цигло једном одушку —' Хеј трубачу! Данашњим језиком, савременим појмовима, за Хеј, трубачу! би се рекло да је то песма претеча геополитич«их тежњи једне народне' целине. И то је у снази, с том исправком што је Стеван Владислав Ка■Цански, природоданим лирским надахнућем прозрео не само историски раз.вој, већ и историску организацију родољубивих нагона своје средине.

У ерећна и благодетна времена могли су се Неди^ и Скерли^ рахат кошкати да ли је Каћански ве+1И или ма«.и песник од Змаја: може и познија историја књижевности и овакав и онакав суд доносити о дару Каванекога, али једно остаје непоговорно: у два три стиха Стари Бард је ухватио и изразио еам ритам, еамо било правог српског витештва, отелотворио његову визију. Каћанеки је најшире размере животне прозе и аспирације свога доба сјајно изразио у звучним и хучним маковим зрнцима лиризма. Само барди, само национални визионери могу располагати такозваном лирском економијом, тојест да са најмање звучних ерестава изразе најве^и могући стваралачки уметнички напон, У том витешком подвигу, где евака реч има судбинеко значење, Стеван Владислдр Каћанеки био је саздан и као човек и као песник и као професор и као новинар. Као човек витешки је учеетвовао у еаима националним ратовима и покретимд свога доба; на самом бојном пољу написао је спев Ноћница, да у миру леворверским метком као ад шале пр» гађа пару бачену у зрак, да буде и остане најбољи стрелац, најбољи јахач, најбољи пливач свога доба, потврдив етару изреку да витешки дух захтева витешко ша,. .. _ Као пееник витешки је успео да родољубиве снохвагице издигне

КНУТ ХАНСУН

Шф

М№|

Ш"

»Хеј, трубачу!« није идеализирање активистичких побуда једног народа: није милозвучно срочена симфонија омладинске буч^ости и хучности, у којој се узаврелој крви, тој иначе неодговорној живОтној тмасти, даје степен иетоветности са пословима чието разумним: >4ије парадни марш национално материјалистичког корака по корак у буду^ност, нити пак мегаломанска разбарушеност снага које не знају шта +*е еа својим осећајним претакањима из хучног у бучно. »Хе|, трубачу!« је песма — химна која је једаред у сто година испезана да би трајно остала, уврштена у ред скромних српских леген.ци векова. Са Стеваном Владиславом Ка^анеким пвтврђена је могућност да српски народ, кад му то буде устребало, увек може дати пее-

СТЕВАН ВЛАДИСЛАВ КАЋАНСКИ (Цртеж: С. Б.)

до реалне националне синтезе, тој синтези давао је импулса и потстрекао, тако да је Змај Јован Јованови^ испевао читаву песму у којој Каћанског прекорева што &ути, а Бура Јакшић с одушевље-' њем тврди да је Каћанекова недовршена драма Војиелав једно од најлепших песничких дела које је нз српском језику прочитао. Као песник објавио је свега једну, збирку Скупљене Песме, али су његове етихове његове генерације напамет знале. Као професор витецжи је односио победе у знању страних језика, тако да су странци наст§њени у тадашњем Београду за еавете њему долазили. За ученике је имао Стојана Новаковића, Љубомира Ковачевића, Милана Кујунџи ^а-Абердара, а своме еину јеДинцу дао је јединицу због неприпремљене лекци}*.

У вбласти кч>ижевности скандинавеки еевер има неколико крупних имена. Једно ол најзначајних ,је име Кнута Хамсуна, писца посебног жанра који у свом позиву ни.је имао такмаца. Не треба схватити да је Кнут Хамсун личност толико гени.јална. тво1рзц цечег норог. Кнут Хамсун .је само индивидуалиста у на.јдубљем значењу те речи, он |е писац изванредног талента. интуитиван и осећа.јзн ко.ји је нада све стављао природу. као једино божанство квме се к'!ан>ао. и душу чевекз кав извор свега што у животу вреди познати. Природа утиче на људе. Уопште њихо-ва околина. Човек из равнице. који целог свог века гледа иред собом мвнотони предео са подвученим хоризвнтом не осећа потребу за једним компликованијим животом. Његове жеље су једноставне и досежне. Он иде цутем без великих успона^и без великих доживљавања. Човек са планине илц морске обале носи у себи нестално обележје својих предела. Он је чоЕек развијене маште. Вечито про менљиво море или висдви ко.ји се купају у облацимз и сунпу продубљују човечији дух, гоне га на размишлззње, на емеле ком бинације. постзвљају питзњз ко1а равница тешко може да изазове. Дела северних писаца имају пп себну чар. У њимз је скривенз свз величзнственз лепотз њиховз завичаја. Зем.%з пуца коцтрастз. пзрство маглених визиЈа и суморнз лепотз столетних шума. Северњак је мистик. скоро увек он }е фатзлистз и живот он схвзтз сувише озбнл.но. Све чега се прихвата обрађује страсно и нагиње интензизном проживЛзавању свегз. Као што је за јуж њаке живот романса тако је за чзјни.шх дела

■■■■$ : • V ;

-> ^ v

' ' :•■+<+■; • <6*

.♦:■ .<• ш

• ' Г!

• ч ':

: ;.

КНУТ ХАМСУН

(Цргеж: М. М.)

Мистерије, Пан

човека еевера он екере увек еалада. Можда су томе криве м^гле и чести ветрови ко.ји драже живце и изазивају у човеку мрачне

на|вредни|е пееничко дело. у нор вешкој књижевности, химнз љубави Викторија и једна дивна драмска по«ма у три дела: На вратима царства, Игра живота и мисли. Читали смо 'Ибзена. Поз, Сутон. У последлод књизи оеећа Бјернсона, Доетојевског.То су се ^звесно смирење духа и у том несниии мракз и емоти. А опет распаложењу ззвршавз он прву сељачко дете. Имао ,је живот дутолико енажни и дубоки. Баш та тр^гцчна нота њиховог ства* рањз. то стзвљање смрти на видно место даЈе њиховим делима неку изванредну снагу. То је от

низ сличних романа из социдалнот живота и као поеледњи Прстен се загвара, једна врло запажена ствар из Хамеуновог бога« тог књижевног репертоарз. Хамсун потиче из срца НорвеоЈке, из Гудбрансдзлз. Роћен ,је 1859 у маленом селу Лому као

прилике и слика Хамсунових дела Односно колорит њихов. Али начин ствардња му де еасвим посебан. 1890 год. појавио се Хамсун V књижевности приповетком Глад. Са њом улази он V ред елцтних европских писаца и почиње свој опсежаи и плодан кн)ижевни рад. Можемо га поделити нз две епохе. Прва \е интересзнтнијз. То је епоха једног суб!ективког и силно ееећајног живота. Сви нагони и сазнањз једног надпросечног духа налазе ту срод бурни заплет. Љубзв, чулност . етраст за му

периоду свог стварања цриповет талице и доспео де да завири у крм Последња радост. сваки кутак земљине кугле. ОтуУ другод епоси Хам<Јун де већ Да његово богато искуство и све стзложен дух, Постзо де објекти- страност његове културе. ван и еиЛе његових дела де жи- Иначе о његовом животу не

вот човека из ндрода. У овим де. би имзло нешто нарочито знзчадлима из друштвеног живота на- но да се каже. Ништа не би бн-

лазпмо једног сасвим новог Хам суна. Колико се год раниде заноеио необичцим толико се сад одушевљава обичним. Мали човек са сводцм дневним

ло нево. Јер ^н де исувише опширно рекао све. Кроз уста својих дунзкз, дивним дезиком свог стила. Пустимо нека нам говоре његова делз, подедини пзсуси

проблемима зчузео де место Нз- коди као снзжни вирови потрегела и Минутр . Своје богзто ис- саду наша бићз и односе нас некуство применио де 6н нз описи- познатим и оиодним стазама левање сталоженог џтота и њего- по-хе. Чиста лепота су његова девог што лепшег прцказ^. Хамсун ла. Узвишена поезида де његова

више ниде жучан ц 1еткост његова стила ззмењује уморца иронијз и блзги хумор , коди рззведрује и осветљавз. У ову фазу његова ствзрзњз

зиком. болећивост пред приро- спадају Деца еџог времена деДан дом и ватоена жудња за демаеки _ рање поеледње капике живота. оног почетног и крадног. што једни зовV Богом други еудбином или ниованом. Дела пове периоде су нео^бично дисхармонична. необично снажна. неуравнотеже"ч и л^нела су му име великог Кшта Хамсуна. Ту спададу дедно од надзна-

уметност. Зато Кнут Хамсун десте и остаје једно велнко име упадљиво сволим сдајем. коде блиста нар<>-. читом светлошћу. Н. М.

НЕОБИСТ ЊЕН\ СЛУЊА БРАНК\ РАДИЧЕВИЋА Ко се не сећз дивне Бранков<» ..Видовдана" из 1889 године: „Из

Као новинар витешки је до смвти уређивао лист Вепика Србија. Штован и цењен, али исто тако гањан и прогањан, тај усправни витешки човек једино је и могао бити у стању да такозвану дневну миеао своје средине овековечи у пуну, историску истину, давши јој све одлике песничке лепоте најударнијег вида. Отуда је и задржао лик старога Барда. Отуда је »Хеј, трубачу!« исполински потез, потекао из дроба самога рода, визија пуна историске правоваљаности.

Беагрздз дављаду да је у тамвшњој гимнззији Српкиња Вџсилија Раденковић пвложила испит з^елвоти!" Пре педесет година положити у Београду испит зрелости значиАо де за дедну женУ У том тевдкем уздз^у жииет® ростићи праву сензацију, коди ел свесно гаси, Бранкс Ра-

елегиде: „,/Јисје жути всће п" ткрћу, ЈЈис.је жуто џохе пеће п»»г Зеленога ви/'"> /а никгда Визет нећу.,."?

дичевић је наелућивао евс! последњи час дош пре доласка нре? лећз. у дасадним * дажпешгма кишним. под еурим аиДИцпма. без еуниа И зеленила. Пз ипак, Бранко је видео ,,зеленога лисја" Чош једцог пролећа, дер ниде. кзко де очскивзо, умро у десен кзд де свакако поетала и ова меланхоличнз песма, већ V лето. 18 дуна 1853 године. Ка^е су жене тевдко продирале и у поГледу школског васпитаЉа,

Ж Пр?з прославз Св. Саве изведена 1е 1884 године v Пешти. Иници1°тор поославе био де Теодор ПавлОвић, срекретар' Матице ерпске, уредник „Српског народног листа" и један од на.јкултурнијих Срба свога доба.

Захарије Стефановић-Орфелин, књижевник српеки (1726—1785) своје књижСвно поезиме Орфцлии еклопир је из имена митодоказује једна вест новосадског лошких певача Орфеја и Линоса,