Српски народ

Страпа 12

С Р П С К И Н А Р 0 Д

( сепгембар 1944

„МОРА |ЕДНОМ ДА СЕ СХВАТИ САВ ВЕЈМЧА НСТВЕН ЗНАЧАЈ РАДА И РАДНИКА

/Ј

Питање рада и радника, социјвлнот старања и народног. здравља што ,је све обухватало у своие делокругу Министарство Социјалне политике и народног здравља, са, стаљем које је створено ратом .и посебним приликама на подруч.ју Србије, постало је један од главних проблема коме се је посветила Влада нароДног снаса. На том пољу поред сви.ју тешкоћа развијено је доста иницијативе која,. уколико простор дозвољава да се овим путем прикаже. упућује на следеће: 1 ПИТАЊЕ РАДА И РАДНИКА Проблам рада био ,је предмет посебног старан.а поред осталога и из разлога што се Том провлему, који значи садржину живота, такорећи пре рата ниједна установа није посвећивала. О раду се уоп.ште није говорило. већ се рад везивао за социјално слаби1е и сводио само на социјалну политику. Дакле, ни.једна установа није постојала која јв иоставила као диљ рад те де иоред осталога и услед тога од стране Српске владе народнога спаса предузето потребно, да рад заузме своје почасно место које му припада. При овоме основне директиве. као императив за свакига. истакнуте су у следећбм: Мора .једн.ом да се схвати сав величанствени знача.ј пада и ирадника. Мора д,а се реч радник учини почасном титулом. почасним наеловом за сваког Србина. Мора једно-м да се зна само за једну сталешку част за све сталеже. Она стоји и пада са верним испуњавашем дужности у сваком сталежу. Лично поштовање које неко ужива, које неком. припада не зависи од тога шта неко ради него од тога како врши своју дужност. И негујући значај рада и радника у томе смислу Влада народног спаса 1941 године донеси Уредбу о осњивању Националне службе рада за обнову Србије. Са тиме се ствара прв.а установа службе части српске омладлне своме. народу која се посвећују питању рада. да омладинУ управи правилном схватању значаја рада, а поред тога и у циљу неговања бескомпромиснв српске националне свести, српске националне солидарности и .сошшлне правде. Истовремено, а у сталнод тежњи да се одрже сви основи за унапрећење рада и радника образована. је Српска заједница рада, ко.ја поред .сводих величанстгених задатака одржања хармониЈе између посл.оиримца и послодавца. испрљава своде благотворна.-дедство да значад солидн.о^ рада и радника што пре избиде на почасно место. Надзаљ прилике коде су настале после рата у оснози су измсниле читаво стање у односу на рад. Кроз читаве деценије било де стално на дневном реду питање „права на рад" као што је, било хиљадама незапослених. Током рата и данас тад основни моменат де потпуно измењен. У меето права на рад данас се намеће дужност рада. У место изнала•жења посла наметнуло се де изналажење радне снаге а у вези са тим .контрола упослења, планска расподела радне снаге. обавезна служба рада, као и овемогућење беспосличења. У том циљу као и у циљу срећења свих односа коди су у виза са питањем рада основаиа де Државнџ управа рада кода има за задатак да .плански српски рад што пре дође-до пуиог изражада а солидан српски радник као круна стварања што пре стекне право на почаст и поштовање. Устродством поменутих установа и организацијом самога Министарства које де од назива Министарства социдалне по-литике добило свој прави дазив Министарство рада. социдалног старања и народног здравлја. постаељена је солидна- основа да рад као садржша жИвота доће до пуног свог изражада. СОЦИЈАЛНО СТАРАЊВ Основни моменти коди су измењени како д'е наиред изложено, а наиме. да се меето права на рад подавила д^жност рада, изменила де и основе у погледу социдалног старања. Систем милостиње која је дељена здравим и спосовним за рад морао је да отпадне, д'ер де у истини грех спосо^бноме за рад делити милостињу. онда када де дужност свакога да ради. Али баш зато што де данас рад постао дужност и национална обавеза, сваки онад коди савесно испуњава своду дужност мора да буде обезбећен у сводим правима; МИнимум за еглистенциду, хигиденска и техни 1 ша заштита радника, а на,рочито олакшање у снабдевању исхраном и одећом била је стална брига у овим тешким данима. РАДНЦЧКО ОСИГУРАЊЕ При овоме ни једног момента ниде се губило из вида да потреба да радничко оеигурање поће путем како би радник осетио да де то осигурање њега ради. Осигурање раднога света по свима гранама обезбећено је и оно се и ако под врло тешким условима по свима гранама Спроводи на принципу да радничко осигурање има првенствено да слухш радницима. У вези са овИм извршене су знатне измене и воћење осигурања прилагоћено приликама. Тако услед иасталих ратних догаћаја 1941 г. указала се потреба да се за спровоћење осигурања радника на подручду Водног заповедника у Србиди оснује засебаи носилац осигурања радника. Ово де К ураћено. Основан је Главни уред за осигурање радника V Београду. који де отпочео са радом 1 августа 1941 г. Просечан број осигураних чланова порастао ]е

у иаду 1943 г. са 78.499 чланова. Просечно обезбећена надница износила је до конца 1941 г. 39.99 дии., а у прво 'м тромесечду ове године износи 89.06 дин. Уз ово а Обзиром на скупоћу. да би се обезбедио минимум за егзистенцију донета је посебна УреДба о додатку на скупоћу ОД 10.— дин. на радни час. При овоме потпорни фонд радничког осигурања ниде занемаривао своде об.авезе да сирома<пнИм неспбсобним радницима обезбеди прихват и помоћ.

ИЗВЕШТАЈ Минттра рада, социјалне иолаШихе и народног здравља ТАСЕ ДННИЋА

Нарочиту пажњу пак Министарство је посветило да радничко осигурање притекне у помоћ рентницима поготово кодима је по ранијим протшсима предвићена мизерна рента. Тако је донеТа Уредба о додатку на скуцоћу рентницима током 1942 г. а пред подавом де још једна Уоедба ко.да би имала да обезбеди бар један минимум за егзистенциду неспособним радницима ренташима као и њиховим поррдицама. У току рата указала се такоће потреба. да се за масе наших радника који одлазе на рад у Немачку посебно уреди питање социдалног осигурања. а то у првом реду из разлога, што на рад у 11емачку одлазе махом самохраниоци породииа. док њихрве жене и деца остаду у земљц. Уредбом о уређењУ мећусобних односа у погледу социдалног осигурања, загарантовано де нашим -радшшима у Немачкод и њиховим породицама у случаду обољења или Несреће при послу ., право на бесплатно лечење. лекове. помоћне справе за лечење. хранарину. болничко лечеше итд. на исти начин. као. да се ради о нашим .сопственим осигураницима. Осим Тога стичу право на бесплатно, лечење и остале лотпоре ц породични чла-' нови наших пољопривредних. радника у Немачкој, који по нашим домаћим прописима такво право не би имали. пошто код нас доШ није спроведено обавезно . осигурање паљопрмвредвих ралника. Осигурање ..радника и намештеника УноеленНх

ЗАШТИТА ИНВАЛИДА Инвалидсхо питање претстављало де и дош увек претставл»а зн.ачадан делокруг рада из области социјалнрг старања. То де дедан прворазредни државни. нацИонални и сошшлни проблем. Ратним инвалидима, као и породицама у рату погинулих ратника, порел народног признања. мора се од стране државе указати и потребна заслужена матбридална и социјална заштита. Стога је Српска влада одмах предузела потребне мере како би ратни инвалиди и њихове породиие шТо пре и брже долазили до сводих права. У том циљу донете су потребне измене и допуне закона о одредбама. Ради исплате инвалиднине и додатака инвалидима и шиховим породицама Српска влада одобравала је прилично велике кредите предузима.јући у граНицама мотућности да се внвалиди помогау и у поглед.у ортопедскИх потреба. ЗДРАВСТВЕНО-ХИГИЈЕНСКА СЛУЖБА Ако се узме у обзир врло велики проценат умирања у нашем народу. а«о се не пренебрегие дош и велико страдање српског нароДа. па следствено и општи циљ пред кодим данас сваки Србин мора да сто.ји, да се што више српских глава сачува, исувише је дасно да де добро обезбећење здравствено-хигиденске службе у данашњим данима од врло велиКо.г » нарочитог значада по опстанак српског народа, При овоме борба против епидемија мора остати глав^ на брига. кода се има допунити нарочитим мерама у погледу борбе против туберкулозе. као и предузимања потребних Мерз за заштиту порођада и новороћенчади. Одмах после рата приСТипило се хитно раду о«о организовања саНитетских устзнова у Београду и у унутрашњости. Како де констатован недоста'так стручног персонала, извбшено де полуњавање од службеника ко.га су 1 се налазили на лицу места. Због недостатка ле-. кара пр селима н мањим^ местима спроведена 1'е у живот, Уредба о сАужби лекара на селу. Исто тако донета де Уредба о обавезном раду лекара, као и Уредба о сдедињавању санитеске службе и предузимању у Државне руке свих окружиих болниаа и дечи.шх домова. Нарочитим уфедебама, одредбама и мерама пода^ана,- де пажња на сузбидању туберкулозе, поЛвиХ болесги. тиФуса и остадих епидемида. Основак де сопствени Завод за производњу ле-

1" 'I"' 11 ) 1 "

•1:

шм

НАЦИОНАЛНА СЛУЖ. Ш , БА РАДА НА ДЕФИ- ■ ј.

ЛЕУ 22. ЈУНА 1943

шшш

ш Ш 1 Ш"

џШШШш \ ...ЛУ-* .

код немачких власти и установа у Србиди уређено д'е посебном наредбом Министра. Пензиано осигура&е службеника одвијало се у 1941 г. под тешкоћама коде }е проузроковао рат и његове последице. Али де. захваљудући административнод самосталности и неповезаности са раније постодећим заводима за пензионо осигурање службеника, могло убрзо да настави са сводим нормалним пословањем. Нарочитом УреДбом Министарског савета заштићени су интереси оннх осигураника. коди су услед заробљавања. интернациде или таоштва спречени да продуже са плаћањем чланског улога што би у противном повукло застаривање њихових чланских права. ЈАВНА ПОМОЋ Прилике коде су настале услед рата и других недаћа као Ј што де познато стварале су, сваким даном све већи брод невољника кодима де морало да се притекне у помоћ, Ово Министрство и ако исувишв ограничено у претствима ни једнота момента ниде занемарило ту свету дужност у тешким данима иедаћа и многи је невољник у овоме Министарству вашао прихвата.

кова. који израћуде серуме. вакцине и друге хемотерапеутске и биолошке лекове. Производња постиже чак и известан видаак. коди се извози у иностранство. нарочито у суеедне земље. Особита пажња посвећена је сузбидању малари.је и с тим у вези асанационим радовима. По болничкод служби предузете су хитне мере да. се оад по очуваним болницама настави и да се болнице коде су. остале без инвентара и инструментаридума истим снабдету. Исто тако предузете су хитне"Мере да се оштећене бо-лничке, згрпде доведу V рел. а у многим местима узимане су јавне згЧзаде, па чак и приватне куће. само да би ?е оспособиле болнице да служе свом задатку. Министарство је предузело пелокупно особље бившег вошог, санитета. управљање болнипама и надзор над њима. Лекари. као и остало војно-санитетско особље иалази се распорећено на разним службама државног, самоуправног и аутономног санитета. узимадући нарочитог учешћа у теренском раду. ЗАШТИТА ПОРОДИЦА. МАТЕРА И ДЕЦЕ Одмах после рата наступила 1е прека потреба да се спроведе акни^а око збоињавања сиромашне и (Настазак ва 14-ој страми)