Српски народ

У септембар 1944

С Р П С К И Н А Р О Д

Страна 11

»З^анас је служба у Минисшарсшву иошша, Шелеграфа и телефона нормализована^

Три године је арошла од слома Југославије ол оног катастрофалног рата, у који је био увучен без своје воље наш народ и унесрећена наша земља. Три године се навршава крајеи августа т. г. од како је Српска влада народног спаса генерала Недића преузела власт од комесара. који су по распаду бивше Југославије и по овлашћењу окупаторских власти покушали да којекако среде весрећне Врилике настале у Србији после слома. За ове три године пак влада генерала Недића. под његовим воћством и неуморним залагаљем старала се пре свега да одржи ред. да обезбеди рад и мир у напаћеној земљи. Овај тежак задатак влада генерала Недића је примила на себе да га реши и он га 1е. упркос тешкоћа, које су искрсавале у току ове три године — данас се то моусе рећи — углавном повољно решила. На овом тешком послу око подизања унесрећене земље претседник владе генерал Милан Недић наишао /е на свесрдну сарадњу нагпре његових другова у влади. а затим и на појимање тешке ситуааије од стране готово свих чиновника. као и пелог народа. Одмах по доласку на власт. влада генерала Недића прегла /е на посао организујући на.јпре административну службу ко и заводећи систематизаиију места и положа.ја чиновника. а пре свега одржавајући ред. Тако /е и рад на организаии.1и поштанско-телеграфско-телефонске службе отпочео стварно у Министарству пошта. телеграфа и телефона доласком владе народног спаса генерала Недића крајем августа 1941. Нова Уредба о организацн.ји Министарства пошта. телеграфа и телефона израђена је првих месепи 1942 године. - ч Правилниии. које /е предвићала ова уредба били су готови још у току 1942 годнне, тако да је за релативно кратко време целокупна п.т.т. служба могла правилно да фчнкционише и да се поштански, телеграфски и телефонски саобраћај заведе и стално поправља и проширује. Ланас се може рећи да је та сложена служба углавном нормализованаг и сталним иастојањима Министарства употпуњавана и проширивана. По формирању данашње Србије осетио се жив покрет исељавања п.т.т, службеника иесрба с једне Јртр ане и придолазак п.т.т. службеника српске народности из цругих покрајина бивше Југославије. Према подацима Министарства, на територи.ји Србије било

/е око 4.500 службеника. Од овог броја се иселило око 1.100 службеника, док је преузето избеглих п.т.т. службеника око 1.150. Са овако реорганизованом персоналном службом рад у Министарству и подруч.ним установама изведен је из оног хаотичног стања. у коме се налазио у току месеца посл/ 6 априла 1941 г. и сви послови почели су се обављати нормално. Затим /е у јулу 1942 Министарсгво донело Уредбу о систематизапи]и службеничких месга. којом је

ИЗВЕШТАЈ МанисШро пошта, Шслвграфа и шелефона ЈОСИФА КОСТИЋА

тачно предвићен одрећен број службвника за сваку п.т.т. установу — у циљу њеног нормалног обављања службе. По тој уредби предвиђен је укупан број од 5.143 службеничких места. На дан 1 јула т. г. било је 149 п.т.т. службеника у заробљеништву. ПОШТАНСКА СЛУЖБА Одмах по успостављању поштанског саобраћаја, који је после 6 априла 1941 био прекинут услед ратних догаћаја. наступиле су већ у ма./у 1941 на територији данашње Србије тешкоће изазване саботажама илегалних елемената нарочито у окрј/зима: шабачком, краљевачком и ужичком. Тек по доласку владе народног спаса генерала Милана Недића могао се поштански саобраћај из дана у дан побољшавати. У ово) години тај је саобра• ћај потпуно дорастао свом задатку. Пренос поште врши се железницом. бродовима и сувоземним путевима. и то железницом на укупно 5.204 км. дневно. сувоземним путевима ца 258 линија од чега аутомобилима 824 км. дневно 1колима 3.360 км. дневно, колима 444 км. дневно и пешачки 568 км. дневно. Остали превоз врши се бродовима речне пловидбе воденим путевима у два правца.

Међународни саобраћај са Немачком, Протекторатом и Генералним гувернманом обавља се једанпут дмевно. Са осталим држав»ма поштански саобраћај није васпостављен. Поштанска служба у ширем доставном подручју организована /е углавном преко фпштинских пошта, а преко тога у 72 реона са 65 сеоских поштноша. Највећу пажњу посвећује Министарство још од почетка пријему и отпрему заробљеничких пакета: оио је преузело организацију пријема и отпрему тих пакета од Српског црвеног крста. Поште у Србији отпремају у току месеца за Немачку 90.000 заробљеничких и преко 3.000 радничких пакета. Осем тога оне примају из Немачке пакете које наши ратни заробљеници шаљу својим породицама, а тај број износи годишње 20.000. За франкирање поштанских пошиљака издат /е потребан број емисија редовних франко и порто марака. Поред ових Министарство ,/е издало и известап бро./ добротворннх и пригодних емисија. Добротворне марке имале су за циљ да се вишком вредности помогне онима којима /е због ратних прилика та поиоћ била неопходла. Од јуна 1241 па до данас издато је 8 добротворних или пригодних емисија: за избеглице и обнову Смедерева, за заробљенике I издање, поводом антимасонске изложбе, за заробљенике II издање. за сиромашне, за ратне инвалиде. поводом стогодишњице српске штампе и за пострадале од ан• глоамеричцог терористичког бомбардовања Ниша. Размена телеграма у међународном телеграфском саобраћају обавља се између Србије. Немачке, Протектората и Генералног гувернмана. затим са Луксенбургом. Елзасом и Лотрингијом. и то само у појединачним случајевима. У унутрашњем саобраћају повећао се осетно бро.1 лица и установа којима је одобрено трајно коришћење телеграфске службе. Што се тиче телефонске службе. сталним настојањем око Проширења месне мреже, повећањем месних и увоћењем међумесних телефоиских разговора, постепено у све већем обиму, олакшаи је и омогућеи повољаи развој привреде у нашој земљи уопште.

Рад на сређивању јавних финансија

(Наставак са 10-те стране) жавних расхода. Предрачун расхода самосталних државних установа износи 3.115,238.000. — динара, или 32,18°/о од укупних државних расхода. Предрачун прихода државне администрације износи 5.151,732.000.— динара. или 5322°!о од свих државних прихода. а предрачу.н прихода самосталних државних установа износи укупно 4.528,268.000— дииара или 46,78°/о од свих државних прихода. У току извршења овог буџета донето је више одлука од значаја за вршење расхода и убирање прихода. Принадлежно-сти државних службеника и других државних платежника под данашњим животним условима нису довољне. Зато је Влада. у немогућности да то питање потпуно и сходно реши, а у намери да колико-толико побољша положај државних платежника. до ове године у неколика маха дала државним платежнииима једнократну помоћ у висини редовних принадлежности. а V јулу 1942 увела је привремени додатак на службу за активне државне службенике. Да би се положај државних платежника унеколико још олакшао. почетком ове године донета је поново одлука о једнократној помоћи. У сврху убирања бољих прихода иредузете су у току последњих неколико месеци следеће мере: 1) повећане су прода.гне целе соли, жижица и цигарпапиру; 2) пуштене су у слободну продају по нарочитој цени нове цигарете под називом „Тимок"; 3) повећана је државна трошарина на квасац и шећер; 4) повећана је продајна цена дуванским прераћевинама цигар-папира; 5) прописаиа је најмања закон^ ск вредност некретнина за одмеру такса. На1зад. треба нарочито истаћи одлуку Министарског савета од 22 априла 1944 године. Овом одлуком овлашћен је Министа^ Финансија да за време трајања изузетних прилика може. изузетно од постојећих законских прописа. доносити одлуке. решења и упутства са законском снагом у погледу вршења расходне и приходне службе. Ово овлашћење омогућиће Министру финансија да брзо и ефикасно. реши финансијска питања која му садашње изузетне прилике буду наметнуле. Према привременим подацима за период од 1 !ануара до 30 априла 1944 оасходи су извошени V изноеу од динара 2.155, 90К085.11 или за 98,5'/» од пред-

вићених расхода за то време. а приходи су оства рени V износу од 2.560,148.712.64 динара или за 171,1 проценат од процењених прихпда. То значи да је за ово време ост-варен буџетски суфицит V износу од динара 404.247.627.53. ФИНАНСИРАЊЕ ЈАВНИХ РАДОВА У земљи поивредно недовољно развијеној. и уз то под тешким последицама рата. као што је наша, извоћење јавних радова је неопходно. Српска влада је нарочито упутила своју делатност ^ том правцу. Тако је још 1941 године донета одлука о извоћењу најхитниј^х Јавних оадова. У ту врху био је обезбећен ваноедни крбдит од 1 милшарде динара код Сопске наоодне банке на подлози бонова Главне државне благате. - Мећутим. већ почетком 1942 годнне осетила се потреба за извоћењем много обимнијих радова. а нарочито зд обновом. граћењем и одржавањем државних и недржавних путева и мостова. државних железница. пристаништа и речних токова. затим за радовима на мелиооацши и а-санапији земљишта и регулацији река. на сГбнови и довошењу јавних граћевина. увећењу бушпа и тако даље. У ту сврху донета је Уредба о извоћењу јавних оадова, којом се коедит за ("авне оадове почетком 1942 године повишује на 2.2 милијаоде динара. а затим V септембру исте године ова)' се коедит подиже на 3 милшаоде динара. Коедити за чавне оадове повећавају се и у току 1943 и 1944 голине. Из оиих коедита исп^ћено <е од месеца августа 1941. па до ^ол!д 1\гна 1944 на име ирвоћења оадова укупно 4.933 584.027 16 динара. Соедства потоебна за финансиоање ових оадова поибављена су делими«но на подлози бонова Глзвне дожавне благате ко^д Сопске наоолне брнке. а делом путем нових дугооочних дож^вчих за.Јмова. V том пиљу поист\тљено !е V мзот\'.1943 емисиш 4''; в 'о обавезни^а дожжног за?ма за Финзнсиоање 1авних оалова V вигттни от 1 мили!аоде чинлоа. ко'и (» за'ам ло ^""'а 1\*та 19^3 гочине V нелости утги"*ат». Ппоет емиеи1'е гопњега за<ма V >\'ну 19^4 отвпоен је упис н^^ог 4 1 /?'/« дожакиог зи'м а оц 2 ми^и1 'аоде ■ динаоа. Поинос овога за*ма упото"бљава се за обнов\' н^оодне поивреде и друге неопходне дожавне потребе. РРОРГАНИ.Ч.ЛГГИ Г* фИНАЧГИ.ГГГ/р ^/ТРЛРР Нгчве пои"ИV V кошма се по порс^анку ра^чи'* непријатељстава финаисијска управа нашла, као и

нови задаци, ко.шма има да одговори, наметали су да се изврши и рео-рганизација финансијске управе. Уредбом о организацији финансијске управе укинутв су неке непотребне установе, а установе са сродним задацима су боље груписане или спојене. Подручјв под Заповедништвом Србије подељено ле на пет финансијских дирекција са финансијским инспекторатом у Косовској Митровици. Затим се приступило утврћивању службеничквх места. и овај посао, који захтева много рада. свршеи је тако. што |'е вишак особља редуцира«. а у служби је задржано само оно особље које је по својим стручним и моралним осрбинама требало да остане. Пооед тота. предузете су и мере за стручно оспособл»аваље чиновништва. Тако је прописан обавезни практични рад чиновничких приправника код пореских управа и царинарница. Поред тога донети су и правилниии о специјалним теча.јевима за стручно образовање К0 'нцептних и пореских чиновника. Реформе у 0 'рганизацији Министарства финанси\а донеле су и устаџовљење Управе државног премера. наместо ранијег Одељења катастра и државних добара. Управа државног премера има шири задатак но што га је имало Одељење катастра. Предње излагање о раду Министарства финаисија за последње три године показује мнотострукост напора коде је оно имало да учини да би одгс&орило свошм задацима. Министарство финансија је спровело у жнвот ново устројство финансијске управе и изградило приходну службу. Оно је предузело низ мера ради обезбећења што већег приноса од постојећих извора прнхода и завело нове. На тај начин само било је могућно да се редовним приходима покрива.ју не само ра-сходи предвићени у буџету. већ се од недавно покривају делимично и расходи проузроковани стањем окупације у земљи. Министаоство финансија у настојању да повећа своде поиходе водило |'е рачуна не само о томе да постигне што већи принос. већ и о томе расподела теоета буде што правични.ја, оптерећујући иајвише оне. које је рат најмање погодио и који су у данашњод ситузцији сжономски најјачи.