Српски народ

0

Страна 10

С Р П С К М Н А Р 0 Д

1 септембар 1944

РАД НА СРЕЂИВАЊУ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА

Одмах по образовању комесарске управе, крајем месеца априла 1941 године, Министарство финансијз. почело је сво.ј рад без своје зграде. без својих рачун ских књига и докумената. и без новца. Птзилике су биле тешке. Привредни живот био .је разорен. &егова равнотежа уништена, Унутрашњи привредни промет и међународна размена добара сасвим су били ослабили. Основни задатак српске управе у то време био је успосТави-Ји услове реда и рада у земљи. Упоредо са бвим требало је ла се наће целисходно решење за ратом изазване нарочите проблеме: збриња&зње избеглица, породица заробљеника. сувишног броја државних и самруправних службеника. Под таквим околностима ироблем финансирањз показао се сложени.ји и тежи него иначе: поред редовних потреба, појавиле су се многе нове. изва.нредне потребе. док су средства за њихово подмирење постала оскуднија. Био је потребан велики напор и смишљен рад да се под таквим приликама јавне финанснде упуте правцем срећивања. / РАЗВОЈ БУЏЕТСКЕ И ВАНБУЏЕТСКЕ СИТУАЦИЈЕ Делатност Министарства финансија на срећиваи>у јавних финансида запоседнуте Србије за протеклб време развијала се, у главном, у три правца: 1) обезбедити потребиа средства за буџетеке и ванбуџетске расходе; 2) обезбедити средства за фииаисирање јавних радова; 3) прилагодити фииансијску управу новим задацима. Финансијска ситуација запоседнутог подручја Србије за последње три гидиие и неколико месеци. са буцетСко техничког гтедишга. оазвидала се врло повољно. док 1е са финансијско-политичког гледишта. задавала озбиљне" бриге. Рззне мере које су у току овог времена предузимане ради решења нашег финансидског проблема тежиле су успостављању реда у државном б\'џету и финансијској управи земље, као и изналажењу ванредиих средстава за подмирен>е изванредиих потреба. Све те мере сгрого су водиле рачуна о томе: (1), да само неопходне потребе буду задовољене. и (З - ) да редовне потребе буду подмирене из редовних средстава. а изванредне потребе (у вези са изванредним ратним приликама и запоседаии>\; подручја Срби.је од стране немачке војне силе) бтдл' подмирене извзнредним средствима. Као што ће се ниже видети V овим насто.јањима постигнут је п\'н успе'х: разумна штедња у државном буџету спроведена је до крајњих граница могућности. док су редовни остварени приходи подмирили све редовне ра-сколе и дали вишак у. корист подмирења изванредних потреба. ПЕРИОД МАЈ—ЈУНИ 1941 У времену од 1 маја до 1 јула 1941 финансирало се без буџета. Буцет Краљевине Југославиде био је благовремено донет и одобрен. али до његовог извршења. услед избидања рата, није ни дошло. По њему се ни после рата ниде могло радити, и то из више оазлога. Пре свега, буџет де био раћен за другу државну задедницу. различиту од запоседнуте Србше. Затим., привредне и социдалне прилике- потпуно су се измениле. Зато де било иотребно да се изради нов буџет. У мећувремену. док се радио нов буџет. чињени су- само неодложни и нужни издаци у ограниченом рби лу Материдални расходи дедино су вршени р &ди подмирења канцеларидских потреба и оправке државних зг.рада. а лични на само делимичну исплату принадлежности службеника. на пензиде и инвалидске потпоре. Сви ти расходи сматрани су као привоемени Њихова ликвидацида извршена де по посебним гтоописима предвиђеним у Финансијскод уредби уз б\'иет за период дули —децембар 1941 године. Ппема завршном рачуну за овај период. реловни расходи извршени су у укупном износу ом 506 милиона 240.117,75 динара, а редовни приходи остварени су V износу од динара 562,262.196,28. што значи да /е овај период показао вишак редовних прихода иад оедовним расходима V износу од динара 56 иилиона 022.078.53. Овај вишак прихода пренет }е V корист Обртног капитала по коме су вршени ванредни расходи V износу од динара 33,105.214,92, тако да се предњи вишак прихода смању/е на динара 23 ми-. лиона 580.390,98. У току овог периода неке ванредне потребе подмирене су ча терет кредита код Српске народне банке V износу од динара 145,000.000. Овакав везултат постигнут је углавиом благодарећи разним мерама које је предузео Савет комесара ради рагулисања принадлежности државних службеника и пензионера, т ј. ради смањења лич.них расхо.ча ПЕРИОД ЈУЛИ — ДЕЦЕМБАР 1941 ГОДИНЕ Први корак на срећивању наших финансида ппетставља доношење шестомесечног буџета за време од 1 јула до 31 децембра 1941. У овоме буџету расходи и ппиходи били су предвићени у деднаком износу од 2.315.153.400,— динара. Предвићања расхода и процена прихода за овад период вршени су углавном ппоизвољно. ОваЈ буџет претставља први почетак, он се не наслања ни на један претходни буџе.т. предвићања у њему нис\' могла бити ни приближно тачна. Али значај овога буџета лежи у томе. што он прет-

ставља. уствари. припоему за израду. буџета за 1942 годину. У овом б\'џету били су осигурани само наднужниди креДити зр подмиоење неодложних потреба. Из њега су били брисани сви непотребни и непродуктивни издаии. хонорари. додаци и "томе слично. Према заврш.ном рач.уну за овај период. редовни приходи остварени су \. износу од динара 1 милијарда 50,297.108.99. а редовни расходи извршени су у износу од 1.126,218.115.99 динара. што значи да ,/е постигнут вишак прихода од динара 380,078.993. Овај резултат постигнут је. с једне стране. стезањем расхода. а с друге стране. остварењем *прихода самосталних државних установа (Управе државних монопола) преко процене.

ИЗВЕШТАЈ Минастра финансиш ДУШДНА ЂОРЂЕВИЂА

1942 ГОДИНА Буџет за 1942 годину. у коме су расходи и приходи предвићени и процеЉени са 5 милидарди динара. V свему показује програм. коди је Влада народног спаса себи поставила. У буџету су били обезбећени, пре свега. расходи -за правилно функциоиисање државне админИстрациде. затим за одржавање реда и мира у земљи и. надзад, за решење хитног и важног проблема со-цијалног стаотња. Од. укупних расхода на расходе државне администраииде било де предвићена укупно 3.405,829.700 динара. или 68,12°/о. Расходи самосталних државних установа били су утврћени на 1 -594.170.300 динара, или 31,88%. У овом буџету била је извршена важна измена у начину буџетирања самосталних државних установа Министарства финансија. Овим је пружена већа еластичност наведеним државним привредним предузећима и омогућено њихово брзо прилагоћавање тржиш.ним приликама. Укупни приходи били' су процењени у истом износу ка ои расходи. 5.000.000.000.— динара. Приходи опште дбжавне управе требало је да даду 2 милидарде 246,322.455.— динара или 44,92®/». док су се приходи самосталних државних установа имали остварити V износу од 2.753.677.555— дин.ара или 55.08 л /о. Приликом процене ових прихода узета де била у обзир претстодећа пореска реформа. Још V току примене буџета за период дулидецембар 1941 године. показало се да је потребно извршити опсежну пореску реформу v циљу повећања редовчих прихода. Приликом израде буџета за 1942 годину , када )е требало обезбедити нова средства за покриће неодложних нових расхода. потреба пореске оеформе постала д'е неизбежна. Са припремом и извоћењем ове- реформе почело се. према томе. још пред крад 1941, а наставило се v току 1942 године. Ова реформа об^хватила де следеће мере: 1) повећање катастарског чистог прихода као основице <за; разрез^земљарине за 100°/о; 2) увоћбње посебног додатка кућарине V вези са варедбом бр. 14 коду де прописао Комесар за иене и наднипе; 3) увоћење пбреза на незаслужене курсне добитке; 4) увоћење пооеза на ратну добит, које де имало за циљ да.опореже вишак прихода коде СУ извесни порески обвезници остварили у току 1939, 1940 и 1941 године, благодарећи ратним приликама; 5) установљење државног ратног приреза; 6 4 ) повишење стопе допунског пореза код с/бавезника друштвеног пореза. стопе минималнога пореза код те, чевине и друштвеног пореза, и стопе службе^ ничког пореза на ловратне приходе, као и на приходе од случаја до случада; 7) измене и допуне тарифе скупног пореза; 8} повећање таксене тарифе по Закону о таксама и Закону о судским таксама, али ово повећање ниде дало очекивани резулгат збот ограничења односно забране нреноса некретнина. као и због тога што се као основица за израчунавање преносне такее узимала вредност непокретног имадЈћа пре 6 априла 1941; 9) повећање трошаринских стопа по Закону о државнод трошарини. Повишена де трошаринска стопа код пива од 10 на 20 динара по хектолитарском степену екстракта, код обичиог вина од 200.— на 400...динаоа од 100 литзра, код финоТа виџа од 500 на 800.— динара. код шампањца од 15.— на 30 динара по литри. код шпирита од 24.— на 30 динара по хектолитарск.ом степену алкохола. Трошарина на шећер повећана је од 950.— на 1.500.— динара од 100 кг.. с тим да се трошарина за кристални шећер повећа од 300.— на 1.400.— динара. а на шећер неупотребљив за људски ужитак од 500.— на 800.— динара; 10) . повећање паоин-ске ажиде у два маха. пово од 1.400 на 1.500°/о. а потом од 1.500 на 1.700®/о. У току 1942 повећане су. нсто тако, продадне цене дуванским прераћевинама и пигар-папиру. н иовишена/Че монополска такса на петоолеум. Заведен де и оатни додатак на со. Извртпено 1'е. сем тога. повећање железничке и поштаиске тарифе.

Истовремено са повећањем прихода путем повишења посто.јећих пореских. трошаринских. таксених и Царинских терета. железничке и поштанске тарифе, цена монополских артикала. и изналажањем нових пореских извора, — настало се и на поправци наплате службе. Захваљудући предузетим мерама наплата пореза обављала се у свима крајевима земље уредно. а одзив пореских обавезника и поред ратних прилика. био де задовољавадући. После немира у 1941 години, када је у извесним срезовима прикупљање пореских прихода било угрожено. ниде било већих потреса у приходнод служби. Уколико су 1941 године порески елаборати негде били уништен«. извршена де њихова реконструкција, заостале дажбине су наплаћене. Према завршном рачуну за буџетску 1942 годину буџетски приходи остварени су у износу од 5.565,033.201.75 динара. а буџетски расходи извршени су у износу од динара 3.673,739.849.49. То значи да 1е постигнут вишак прихрда иад расходима у износу од динара 1.891.293.352.26. Овај вишак прихода књижен де у корист Обртног капитала, и он је послужио за покриће расхода коди су у току године вршени на Терет Обргног капитала. Рачун Обртног капитала на крају године показује вишак прихода у износу од 48.378.604.31 ддгаара. Као што се види, Српска управа је уз извођетв опсежне пореске реформе успела да створи потребиа средства за покриће неопходних расхода државне управе. како по буџету тако и ван буиета. Што се тиче плаћања ванредних расхода, они су и V овод годиии морали бити покривени иа терет ванредних средстава. 1943 ГОДИНА У буџету за 1943 годину, у коме су расходи ■ приходи били предвиђени у износу од 8.480,000.000,динара, наставља се исти програм успостављања услова реда и рада, и социјалног старања. Према буџету за 1942 годину, буџет за 1943 годину показује знатно повишење расхода, прво стога што обухвата ванредне расходе који су вршени у току 1942, и друго стога што су материјални расходи повећани услед скока цена. Од укупних расхода на расходе државае адмпнистрације долазило је 5.480,265.700.-— динара. Редовни расходи износили су динара 4.406,523.100.—, нередовни расходи 960,206.900 динарџ, а инвестициони расходи 113,535.7000.— динара. Предрачун рас.хода самостал-них државних установа износио је 2.999734300.— -динара. Од тога је цолазило на редовне расходе 2.946,496.800. — динара, на нередовне расходе динара 7,821.000.—, и на инвестиционе расходе 47,416.500. — дивара. Приходи државне адмнистрације били су процењени у динара 4.269,368.757. —, а приходи самосталних државних установа у динара 4.210,631.243.—. У току 1943 године наставило се са извођењем пореске реформе, али не толико $а обезбећење потребних средстава за покриће буџетских расхода, (пошто су они већ били обезбећени), већ за обезбећење средстава за покриће извааредних расхода. У ту сврху уведен је од 1 априла 1943 рат }1И додатак на шећер, вино и монополске артикле. Поред тога, уведен је специјални патни додатак на земљарину. Завршни: рачун за 1943 годину /е при завршеГ• ку. Према привременим подацима, у току 1943 године расходи држав.не администрације извршени су у износу од динара 5Л87,283.182.43, или за 101.9 0 /п од предвићених. Приходи државне администрације остварени су у износу од динара 5.217,180.465.82, или за 122,8°/о од пронењених. Вишак прихода над расходима самосталних државних установа (тј. код Управе државних монопола, пошто код осталих државних самосталних установа још нису изведени коначни обрачуви) износи динара 2.198,894.247.99. Ппема овоме. привремени буџетски суфицит крајем 1943 годи.не износио би ско динара 1.828,791.531.38. 1944 ГОДИНА По буџету за 194 4годину расходи су пре.дви"ћени у Чкупном износу од. динара 9.680,000.000.—. а приходи су процењени у истом износу. У порећењу са' државним буџетом за 1943 годину. буџет за 1944 годину показуде повећг?ње^ расхода односно прихода v износу од 1.200.000.000.—• динзра. Оно се обдашњава изванредним потребама српских оружних снага и јавне безбедности. Расходи за ове потребе тдовећани су за 750.000.000.— динара. Оно се затим обдашњава новом ануитетском службом (динара 80.000.000.—). и повишењем кредита за избеглица Сдинаоа 50.000.000.—'). као и повитиењем кредита за напионалну службу за обнову Срби.је (динара 20,000.000.—V Остатак првећања иде углавном ,н,а повидпење материјалних расхода, и то на име огрева и осветљења код свих оесора. на име исхране болесника код здоавствених установа. као и на име исхране притвореника у полииидским и судЛјим затворима. У овад буџет нгасу Унети следећи прихбди: специ!ални додатак на земљарину. ратни додаци на монополске артикле; ратни додатак на вино и шећер; поиходи од повишења тарифе на робу и путнички саобраћа?. Предрачун расхода државне администрапије изиоси У 6.564,762.000. — динара. или 67.82°/о од свих дрНаставак на 11-оЈ странн)