Српски народ

Т Јјептеивар Т944

С Р п С К И Н А Р 0 Д

Страпа 9

„ПОТРЕБНО ЈЕ БИЛО МНОГО ЕНЕРГИЈЕ ДА СЕ ОБНОВИ И ОДРЖИ САОБРАЋАЈ"

Ла би се упоредо са обновом земље васпостзвила саобраћајна служба, израђена ,/е Уредба о организацији Министарства саобраћаја, Уредба о систематизацији службеника и Уредба о изменама и допун&ма Закона о државном саобраћајном особљу у погледу питаља права на породтну пензију. Тешке ратне последице погОдиле су знатно жедезнички Саобраћај и ставиле железничку управу пред тешке задатке у техничком, административном, персопалном и комерционалном пословању. И'еподесно положена железничка мрежа, неДовољна спрема вознбг парка и слабо технички опрем• Љене пруге с једне стране, а с друге стране увек неопхоДна Потреба за еластичнијим и бржим саобраћа• јем. захтевале су извоћење нових граћења и дограћивања. обнављање порушених објеката, отварање нових станица и укрсница, каО и проширење Постојећих станица. < Још веће су се потешкоће појавиле због рћавог стања ивентара & матери.јала ИоТр&бног за вршење службе, ко.ји је за време рата био упропашћен и уништен, а доцније акцијом Илегалних елемената рушен, спаљивап и оДношен. За сзвлађивање свих тих тепткоћа требало је много енергије и истрајности, ножртвованости и љубави особља, ,ксје је дало од себе максимум.

„српскд омладина иде ндционалним путем:

(Наставак са 3-ће стране) Српскот нађода, као и награде на.јбољиХ матурских задатака по теми У раду и стваралаштву лежи смисао живота, који су отштампаии у засебну • књигу. Исто тако награђени су и учеиички радови по теми Зашто српски народ не може бити комуниста, ко.ји ће ових дана изићи из штампе. Музички живот потпомаган је на тај начин што је Министарство дало иницијативу за низ концерата. На његову иници.јативу створени су хорови и београдски симфониски оркестар. Иници : јативом и помоћи Министарства основана је приватна музичка школа „Маринковић" у Нцагујевцу. Раћено је такоће на обнови. наше Народне библиотеке ко.ја ,је у току овога рата потпуно изгорела. ДОсада ,је прикупљено преко 150.000 књига. Ради спремања стручног особља у Београду су одржани библиотекарски течајеви. Поред старања о постојећим музејима Министарство просвете и вера предузело је акцију за о€НиваЉе музеја по свима, окружним местима. Ради спремања музе.јскот подмлатка, одржани с.у музејски ■ течајеви. Да би се наши стари културни и историски споменици сачували од пропасти донета је нарочита Уредба у том смислу и основан је Централни завод за чување старина. Како за Државну штампари.ју, једину нашу проеветно-прИвредну установу још увек важи Закон из 1862 гоДине, то је у МинисТарству просвете и вера израђен пројекат нове Уредбе о уоећ.ењу' Државне штампарије и поднет Министарском савету на озакоњење. Просветни гласник. обновио је своје излажен.е почетком 1942 годИне и он :е данас једини наш чаСбпис. око кога су окупљенИ наши на.јелитнији културни радници. VII РАД НА ПОДРУЧЈУ ТЕЛЕСНОГ ВАСПИТАЊА Како телеено васпитање мора да буде саставни део општег нароДног васгштања, то су послови негдашњег Министарства физичког васпитања народа пренети у надлежност Министарства просвете и вера. Одмах је донета Уредба о државној контроли спортск-Их организацИја. На основу ње. основан је Државни спортски одбор. који има за задатЗк да координира рад приватне инИцијативе и Државе на подОуч.ју Телесног васпитања. Знапајан догаћа.ј за наш спорт преТставља такоће Уредба о спортском фонду, по којо.ј сва сретства која доиоси сцоат имају да буду употребљена за његово уСавршавање и унапрећење, као- и плачску изградњу спортских „објеката. Донета је Уредба о споотским теренима, која ће омогућИти плапско разви.1ање спорта у целој земљи.

Овим |е V кратким потезима изнет трогодишњи рад МинистаРСтва поосвете и вера. Да су придике биле иоомални!е, _можда би се могло и више урадити. Једно \е међутим ^сумњиво.: српека омладина "^је данас сигурно и чврсто вођена. Она је упућена напиоиалним путем, што једино може доиети срећнију будућност и њој. и народу, и држави. На крају морамо споменути још један значаЈан догаћај, Сматрајући за своју свету дужност чување народних светиња Министарство поосвете и вера дало 1е инипи1ативу да се мошти наших светитеља: Кнеза Лазаоа. Цара Урпта и Деспота Стевана Штиљановића сачувају будућим покољењима.

ИЗВЕШТАЈ МинисШра саобраћаја, ЂУРЕ ДОКИЂА

ОПШТА СЛУЖБА Организација административне службе Прилагоћена је времену и духу нових нареДаба. Успешно је организован посаб око издавања бесплатних карата и упутница за сеобу избеглица који су отправљани како до границе тако и из Е>еограда у унутрашњоСт Србије. Са нарочитим успехом организован је посао око издавања вантарифских повластица. Иследничка и дисциплинска служба обављана је и ако под врло тешким околностима. Уредно су исплаћиване личне пензије. радничке пензије и радничке ренте. Социјално-хуманитарна служба вршила се без застоја. Болница државног саобраћајног особља радила је без прекида, као и железничке амбуланте. Санитетска служба вошена је са успехом. Епидемија међу особљем није било. Служба прехране особља, иако ново уведена, с обзиром на ратне прилике дала је добре пезултате, а спроведена ј/е преко Набављачких задруга држав• ног саобраћајног особља. САОБРАЋА.ЈНА СЛУЖБЛ И поред тешких прилика за саобраћај све пруге Су биле у саобраћају. изузев привремених обустава на јаче оштећеним деловима. тако да је саобраћај редовно задовољавао и војне потребе и потребе срПске обнове у правцу разви,/аља привредног живота. Може се сматрати да /е изванредно постигнут експлоатациони ефекат на железничкој мрежи српског простора и да /е то велики успех железниие у трогодишњем раду на српској обнови. Железничка мрежа српског подручја износи 2.4X5,5 експлоатапионих км.. а на њо) /е у току Трогодишњег периода саобраћало 321,099 возоВа и извршено /е укупно 28,249.614 возних км. Од чега долази у,корист привредног саобраћаја 16,998.870 км. ГРАЂЕВИНСКА СЛУЖБА Од првог дана рата имала /е граћевинска служба тежак задатак да обнови и оспособи за саобраћај порушене и оштећене мостове. Тај задатак је она с успехоМ испунила, а и данас га врши, иако Под врло тешким условима. Сви су објекти привремено одмах успостављени, а онда се приступило дефинитивној опрдвци. До сада ,/е потпуно оправљено или поново изграћено 77 раз• них мостооа. а у раду су још 23 моста. За дефИнитивну оправку челичних мостова поручено је до сада око 1 680 тона челика. Услед великог снега 1942 год. појавила с.у се многа клизања терена на пругама. Одмах су преДузети радови на оправкама. чији /е обим врло велик и до сада /е утрошено око 132 милиона дин. Изграћени су многобројни пројекти за мостове, зграде и друга постројења. Ради повећања пропусле моћи пруга израћени су, н ови коЛосеци и Продужени Постојећи V 54 станице .. Телеграфска и телефонска мрежа државних железница. која V Србији ни.је била довољно развијена. проширена је и обновљена. СИГНАЛНО-СИГУРНОСНА СЛУЖБА Извршена /е инсталаипја модерних електро-ди• намичних постројења V већем бро./у сТаница. Непоуздани и непопесни штиТни сигнали ЗаМењени су у 16 станипа гЛавних пруга Исто тако вршена /е обнова многобројних оштећених и упропашћених уррђа.ја. Механичким сигналима и предсигналима осиГурано /е 16 Нових станииа и 7 ноВих одјавница. Израћене су нове путничке зграде У 5 станица, а проширеНе у 10. Магазини су изграђени у 3 сганице. одморишта у 4. машинсКе куће у 4 и станбене зграде V 1. Оправљено је много оштећеипх зграда и подигп\'то много мањих згћалћ за слуЖбене Потребе. За све ове раДове одређен је кредит ол 1 милијарди 547,350.000 дин. МЛШИНСКА СЛУЖБА Реорганизована су подручја вуча^ проширене ложиопиие и ложионичка постројења, убђЗано сн.абдевање локомоТива. Одржано /е више конференција у инОстранству ради гтолеле вознОг парка. СрпСке радиониие примиле су оппавке раднлнчце V Саратеву. Благодарећи ловећпно! пропУктнчности радионице оправљају /ош бугарске и грчке локомотиве. Путничка и теретна Кола Оправљају се такоће са успехом. За службу вучр и пруге потребе железнииа тро• ши се салџ око 50 000 тона угља месечно. Увелене су , нове електричне инсталације осветљења у већем бро.ју станица. КОМР.РНИ.ТАЛНА СЛУЖБА По преузимању експлоатације једног дела бивших југослрвеНских државних железнипа било /е потребно да се цеЛокупна служба прилаголи новоСтвореним приликама и гранипама. Дуже /е трајало 0 рганизовање СЛУжбе ппема инострлнству. Основан !е збпНп"Н'1 путнргчгп б"рп Гпбоптт" у циљу умапређења путничког саобраћаја. Извршена

је организација транспортне службе са свима суседним железничким управама. Одржане су многобројне конференције у земљи и у иностранству ради регулисања транспортне и тарифске службе. Урећена /е гранична служба на прелазним станицама. Мећународна колска служба регулисана је на многобројнИм конференцијама. Урећен је коридоџни саобраћај Са Румунијом. Бугарском и ХрваТскоц. Урећено /е отправљање иебеглица и њихове сеобе, превоз војних лица, жандармерије, добровољаца и њихових пошиљака. као и пошиЉака Црвеног крста. Регулисан је превоз радника са Југоистока за Немачку, Тарифе су реформисане према новом стању. ЕКОНОМСКА СЛУЖБА Да би се тешкоће око Снабдевања могле лакше савладати за набавке које се врше за железничке потребе издејствована је специ.јална уредба којом је убрзан и упрошћен административни поступак. У лабораТоријуму су вршела квалитативна испитивања разног материјала. К ј рушевинама бивше штампари.је Министарства војске и морнарице урећена је нова штампарија Дирекције државних железница са годишњим капацитетом од 14 вагона хартије. ФИНАНСИСКА СЛУЖБА Финансиска служба вршила /е контролу над извршењем буџета и ванбуџетских расхода и израђпвала Предлоге буџета. Евентуалли дефицит покривало је Министарство финансија из општих државних при• хода, Док је ванбуџетске радове новчано снабдевало путем закључивања зајмова. Али ,/е и поред посто• јећих тешких прилика Дирекција државних железн.и• ца своје редовне расходе покривала претежно својим приходима. УПРАВА ЗА ГРАЂЕЊЕ ЖЕЛЕЗНИЦА На започетим пругама, које су остале на терђтори.Ги Србије. извршени ш су лајнеопходнији радови у циљу заштите и осигурања већ извршених објеката и радова. Што се тиче трасирања пруга образована је Секци.ја за израду пројекта београдског железничког чвора и секци.ја за трасирање пруге узаног колосека Обреновац—Шабац. УПРАВА РЕЧНОГ САОБРАЋАЈА И ако са ограниченим сретствима и ограниченим делокругом рада, Управа речног саобраћаја приступила је радовима на изградњи и одржавању пристаништа. пристанишних постројења и зграда. О одржавању пловног пута стара се посебла багерска секција, која води и радове пловних дизалица. Прикупљени су и срећени документи за технич• ку контролу плсвних објеката. Поред свих тешкоћа, све јединице у ко.јима /е искључиво наше особље функционишу на задовољавајући начин, нарочито у поТлеДУ убирања таксе од пловидбе. ОдрЖаваП је близак контакт са националним бродарским Предузећима и настојало се са успехом да им се омоГући вршење путничког Јг робног промета. ЧЕРЧИЛ к К0КШ1Е Познато ,/е да снага Британске Империје лежи у њеној ТраДиционалној Монархији, која претставља везу између метрополе и њених поседа разних облика. Та првенствено конзервативна снага кроз деценије даје националном животу Енглеске известан уравлотежен и умерен развОј прилика. спречавг.јући скокове и револуциоларне преокрете. У томе је енглеска мОнархија СлуЖила за углед. коме су тежиле све земље, уКолико км је то било могуће. Међутим. Черчил од кад /е на власти ради про^, тивно свима традицијама Енглеске, сече грану, може се рећи. на Којој седи и заслепљен једним јединим цИљем да сруши Хитлера и национал-соци.јализам, он не увића како сва зла чини Европи и европским народима. Својим преИуштРЈ^ем европских молархија Стаљину ц Сов.уетима он чини непоправиме погрешке, ко.је се могу и ЕнгЛеској у будуће светити. Ради моменТане потребе да задовољи Стаљина он предаје на милост и немилост евпопске монархије највећем непријатељу. Тиме ои Отвара пут бољшеви• заци.је евроПских земаља и целог европског континента. јер монархџје биле Су на.јбоље бране противу бољшевизма. Тако у својо! заслепљености он ,/е урадио са грчком. југ.ословенском и румунском монархијом. ко,/е /е натерао да се покоре Стаљину, унижавајући их при том на један нечувен начин. У згодном моменту, кад неће бити Потребна ви.ша камуфлажа, Стаљин ће открити Сво! прави лик крвожедног џелата монарха и монархија. И после тога никакве више препреке неће бити за бољшевизаци.ју Европе. Само постоги опасност да тај талас бољшевизаии.Је не обухвати и Енглеску и тада ће она плаћати гррхове и заблуде стапога пиника Черчила. ко.ји /е мислио да /е допуштено све да би постигао свој циљ. Али Он /е Заборавио да !е и Енглеска смгггна и да може као друге земље настралати од опога: Ј(о другом јаму копа, саи у њу пада." В. А.