Српски народ

Страна 14

С Р П С К И Н А Р 0 Д

1 сеггтембар 1944 11 ,11

Повољни резултати у Мииистарству

Ма .да 1е Д1инистарство.граћевина у своме делокругу рада наилазило на многобро.ше тешкоће ко.је нгмећу ратне прилике, о-но де ипак у току последње три године постигло врло добре резултате. Редовно о'безбећење правилног функционисања саобраћаја на путно.ј мрежи на подручју Србије, која (е на многим важним саобраћа.Цим лини.јама била оштећ&а "РУшењем појединих већих и мањих објеката, делимично услед ратних о-перација, а делимично услед нередовних прилика насталих у земљи; теисња и-захтеви меродавних да се народна привреда у разним правцима прилагоди приликама насталим ратом и његовим последицама; сузбијање незапослености великог бро.ја избеглица који су се стекли на пРДручдУ" Србк(.је— сви ти моменти налагали су потребу да Министарство граћевина разви.је и спроведе многобро.ше и разноврсне радове како на одржавању посго.јеће путне мреже. ^гако и на њеном прошерењу и употпуњавању. ( ; Постизање овога задатка који је. услед напред наведених момената. добија сваким даном све шире размере и сталним порастом цена радне снаге и ма-, теријала захтевао све већа матери.јална сретства, наметнуло је 'потребу да се, услед ограничености буџетских сретстава. прибегне изналажењу јачих Финансиских сретстава путем задмова и ванредних кредита. , Тиме се укупан изно-с ванредних кредита за о-државање и Унапрећење пУтне моеже у периоду 1941,1944 попе'о на суму од 3.007,500.000 динаоа. На подручју' Собије и" Баната дужина мреже, без опгатинских цутева, изпоси 7.818 км. ХИДРОТЕХНИЧКИ РАДОВИ И поред све нервозе, коју доноси рат, хидротехнички радови развијали су се V мирном и одређеном темпу. Сагласност оних наредбодаваца и наредбопримаца била је потпуна. За минуле три године на хидротехничком пољу ништафд предвићеног није гГропуштено. Учињено је све оно што се у садашњим приликама могло учинити, а то је у најмању руку било довољно. Доношењем Уредбе о извођењу јавних радова и одобрењем програма јавних радова створен ,је државни програм јавних радова, којим је јасно одређено шта има и шта хоће да се изврши У првом реду. Програмом је предвићено извршење радова у року од 3—^4 године. Та.ј би рок истицао крајем ове. године. Он неће моћи да се оетвари у потпуности, али неће бити ни много промашен. За пуно довршење радова по предвићеном програму биће пбтребна још наредна граћевинска сезона. За радове на снабдевању водом за пиће насеља VI канализацију градова поедвићен је кредит од 41,450.000 динара. а на ове радове до сада је утрогаено 25,828.203 динара.

грађевина начин збринуги. Осим- тога. онравком оштећених државних зграда, у којима су смештена државна надлегатва. омОгућен је овима поновни успегаан рад. Довршен^ем зтаде Дечде клинике, Инхалаториума и других болничких зграДа повећан је и онако недовољан број санитетских зграда и тиме је омогућен пријем већег броја болесника за лечење. па поема томе и побољшање здравствених прилика у земљи.

ИЗВЕШТАЈ Минпсшуа грађввина СГЊДНД КУЗМДК08 ЋА

ЕЛЕКТРО-МАШИНСКИ ПОСЛОВИ На поЉу електрификације земље Министарство 1е посветило наоочиту пажњу. Значај електшификације земље данас одрећује њену економску вредност v свету. и уколико нека земља има више произведене електричне енергије, утблико је њеН економски положа! јачи. У нашој земљи. нажалост, електрификапи1а није игала у кора.к са њеним напретком и ми се у. пбгледу њене примене налазимо мећу последњима, Тек 1942 године Српска влада одобрила је кредит од 5 милиона аинара за студије и претходне радове на електрификацији земље. Одмах по одобре-

њу ових материдалних сретстава приступило се изради генераЛног плана за електрификацију земље. Са ■ радовима. се отпочело децембра месеца 1942 године и до данас су израћени пројекти за главне земаљске далековоле и то: Београд—Костолац; Београд—Вреоци; Костолац—Пожаревац—Свилајнац—Ћуприја—Сталаћ—Крушевац—Краљево; Краљево—Рагака-^Косовска Митровица; Веоци—Уб,—Шабац. Укупна дужина ових земаљских главних далековода износи 800 км. После тога приступило се пројектовању водова високог напона другог степена. До данас су израћени пројекти за електрификаци.ју Мачве. свих села, на, сеља, варошица и пуипних станица. Као полазна тачка и пентао одакле ће ићн снабдевање електричном • енергијом Мачве узе^ 1'е Шабац. Исто тако израћени су пројекти за мреже високог напона другог степена за електрификациту села и насеља у долини Велика Мораве почевши од Костолца па све до Ћупрше. Ових дана образоване су две теренСке секције за израду про.јеката за електриф^кациду села у кепО'Средној близини Београда. Секциде се већ налаза на терену и посао 1'е V пуном току. Савет.за електрификашиу земље израдио је Уредбу о снабдевању земље електричном енергијом. Овом Уредбом решена су многобројна корисна питања у тесно.ј вези са раццоналном производњом електричне енергије, као што је право ■електровода, техничко спајање електричних централа, оснивање електричних заједница за што лакшу електрификациIV села. насеља и варошица. мере сигурности у погледу електричних инсталацида и постројења, оснивање Фонда з.а електрификацију земље. Схватајући значај електрификације по привред^ ни напредак земље. Министарски савет је -одобрио накнадни коедит за електрификЉију земље од 5 милиона динара.

ПО ПАДИНАМА И КОСАМА СРПСКИХ БРДА И БРЕГОВА ДИЖУ СЕ ЧУВЕНИ СРПСКИ ВИНОГРАДИ СА СОЧНИМ И СЛАТКИМ ПЛОДОМ, ДАРОМ МАЈКЕ ЗЕМЉЕ И ОЦА СУНЦА

РАДОВИ НА ЗГРАДАМА Доношење Уредбб о извоћењу јавних радова у ниљу оббове Срби.је. унапрећења јавне привреде и сузбијан.а незапослености и повећањем кредита за ове радове од дедие на три милидарде омотућени су већи радови у архитектонско-машинскод струци. Пршто је утврћен прогр ( ам радова приступило се њиховом извоћењу. Програмом за архитектонске радове 1 било де углавном цредвићено довршење започетих зград^а пре рата за кодима се осећала велика потреба, затим обнова о-штећених зграда за време рата и надзад подизање нових зграда. Извршење ових радова било де од велике користи. јер де поред стручне радне снаге на истима био запослен и ведики брод неквалификованих радника, мећу њима и избеглица, коди су били на тај

„Иера једном да се схаати сав взлинакствен знанај рада и раднина"

(Наставак са 12-те сгране)

напуштене деце, те се хитно приступило оснивању дечидих домова, где су смештена сиромашна деца чиди су родитељи погинули или нестали као и деца чиш су храннтељи у заробљеништву. Поред тога отворена су дечија опоравилишта на Авали и у Брусу, седонско опоравилиште на Озрену. дечида обданишта у Београду., Караћорћев дом у Рачи Крагудевачкод. дечиди дом у Неготину а материнско удружење у "Београду уживало де пуне подршке. У даљем настодању по грани службе загатите ■незбринуте деце у последње време приступило се де збрињавањ.у сиромашне деце отвореном заштитом. преко д ечијих насеобина по селима, Министарство помаже и приватну иницидативу о«о збрињавања детде. нарочито Материнско удружење, Дом српске мадке; Друштво за васпитање деце и Др.. а преко Српског црвеног крста. у заједници са Комесаридатом за избеглаце. предузело. је потребне кораке за оснЛвање трпеза за. школску и нешколску децу. Услед Сомбардовања предузете су и већ спроведене мере за исељ.авање Дечидих домова из угрожених места.

* Рад по свима гранама службе услед бомбардовања које је најтеже погодило установе овога Ми•нистарства еаббражен де приликама. тако да и поред свих тешких услова и служба рада и служба социдлног старања. као и здравствено-хигијенска служба. потпуно су обезбеђене.