Српски народ

СРПСКИ

ДОБРОВОЉАЦ

ХЕРОЈСКИ ПОДВИГ Генерала Недића На плећа и савест генерала Недића пала ]е најтежа одговорност. Знамо сви да је био јунак, али ће само истори)а, и то, можда, врло блиска моћи да изрече прави суд о његовом најновијем јунаштву, У целој његовој сјајној војничкој и државничко( каријери свесно и одлучно преузимање положаја председника Српске владе у претешка времена биће, извесно, објашњено као наЈкрупнији херојски његов подвиг. И јунаци су сви они који данас с њиме пуна срца и чврсте воље сарађују, сви они који га на ма ком послу и месту без резерве помажу. Р. ПАРЕЖАНИН

НАШ СТАВ

Данас је већ исувише очигледно постало да је трогодишња добровољачка борба надрасла првобитно замишљене добровољачке задатке. Исто као што је од некад мале и војнички необучене четице младих људи настала организбвана и сређена војска од неколико пукова, сада већ и ван граница уже. административне Србије образованих, тако је и од првотне замисли, да се кроз оружане добровољачке одреде послужи једино остварен>у и одржању реда у земљи, израсла једна свесна тежња — да се и-наш народни живот темељно преобрази у емислу старих и позитивних животних основа. Та ко је добровољаштво поред носиоца борбе на чисто во.јничком плану, постало и руководећа свага у борби за једно ново животно начело на духовном плану. А тиме је оно на себе преузело све карактеристике једног ствар ног и целосног животног по кррта и понело на својим леђима највећи део одговорности за даљни живот и разђој нашега народа. Ту је унутрашња логикл догађаја учинила своје. У наЈинтимнијој суштини ства рања леж и један п оред а/с, који је неизмеЊив, макар иаткада одмах и не био схваћен: да право и истинско стварање може изнићи само на морално-иде.јним основама. Све што .је ван тих основа покренуто, ма како се називало и ма чему тежило, неће у суштини имати никакав стваралачки карактер, биће само један неуспео покушај таквог, и то са већим или мањим временским значајем. И обратно, ма што се испочетка хтело, ако се пошло из тих морално-идејних основа, и на њима истра.јало, онда ће то хтење неопходко добити

пун обим стваралачког и истакнути се у животу, посрет ством свог унутрашњег ства ралачког ритма, као целосан носилац позитивног и новог. Ми нисмо присталице дво струког морала: грађанског и религиозног, или боље речено, политичког и религиозног, и под морално-идејним основама не замишљамо .такво стање које би нам омогућило да тактизирамо са основним животним истинама и вредностима. За нас су част, реч, обавезе, свест о одговорности, уговори и истина — темељи на којима се заснивамо и са којима падамо, али које не напуштамо. Та.ј основни и неизмењиви став је управо срж онога што је учинило да је добровољаштво надрасло своје првобитно постављен-е задатке и што је с друге стране учинило да се против њепа подигну сви они који моралне основе или уопште не признају или их призна.ју искл>учиво у оном половичном грађанско - моралком смирлу, ко.ји дозвољава најопакије извртање морала. Од те три основе: моралне, аморалне и н-еморалне разристају се касније све животне акције. И као штО је јасно да оне већ због тога мора|у доћи у сукоб, тако је исто јасно да само морллна основа може обезбеди ти позитиван успех. Ми сматрамо да је то основа гаа којо.ј нема компромиса, али која, кад се једном потпуно и скрено прихвати, пружа обиље могућности за компромисе. сл п езе и споразум^ на свим осталим животним плановима. У таквом случају ће и ср ,т |'3 коначно да приме оно што Ј^зум већ одавно налаже. У току три године беспримерних напора и борби ол ко.јих се не зна да ли су теже биле оне психичке или

физичке, у нама добровољцима исковала се вера, да кроз нас и наше дело би.је ритам судбинског створања. Сво наше биће прожето Је стихи.јом 'гога осећања. Ма што чинили и ма где почињали — увек је наш рад био потчињен захтевима великог и трајног, судбинског стваралачког ритма. То гааше осећање чини да се у нама откривају неисцрпне унутрашње снаге, оно нас је трајно пелцовало против оча.јања, ма ко.је врсте, и дало нам, кодечно, ону душевну смиреност, без које 'би сва наша дела застала већ на свом почетку. Али исто тако, ова нам је трогодишња борба показала да само један пут може бити пут спа сења нашега народа: пут на.јпуни.јег унутрашњег залагања на пољу изградње властитих личности до облика ва.јвеће саможртвене радости. И далеко смо од тога да то присвојимо само за себе. Управо из супротног става него што је тај, настају у нашим срцима све наше највеће туге:- ми видимо клко би огроман број требао тако младих и свесних и одушевљених бића па да наше доба одигра у потпуности успешно своју историјску улогу, иако је, нажалост, данас мален и недочољан тај бро.ј. Отуда наш став ни.је ни^ када и не може бити себичан, личан, егоистичан и секташки. Ми жудимо за срећом да мбжемо сву браћу загрлити у један нераскидљив загрљај. И да онда весели, срећни и задовољни, у победно.ј песми куршумл и граната посведочимо сво1\ 7 безграничну љубав према Отаџбини. Тада ће и она бити соећиа. Синуће јој дани слободе и славе. И Милачић

Начелник штаба црногорских добровољачких пукова, капетам Арсови^ и шеф Васпитног отсека СДК. Ратко Парежании. у разговору

МОЈА МОЛИТВА Преблаге и тихе душе опевамо сваки кутак земље иаше многонапаћене, страдалне и многонамучене ... Да Свевишњи дадне да мир, благост, срећа, весеље и радост овлада срцима нашим и душама нашим! ПАКОСТИ ДА НЕ БУДЕ, ЗЛУРАДОСТИ ЈОШ МАЊЕ, МРЖЊЕ НАЈМАЊЕ! Да светли зраци сунчаних и блиставих снопова посеју своје плодоносне дарове по иашим њивама и баштама, воћњацима и виноградима. Да звезде милоснице и радоснице откраве ледене окове што су се чврсто накалемили на наша срца, па смо сами себи туђинци и не познајемо се. Да песма наша громка а блага, ситна а умилна, понесе нас новим Христовским одушевљењем на нове путеве и на нови рад — рад спаса, васкрса и славе! Зато, дигнимо главе, скрушено и скромно, с!ачувајмо се од муља, брлога, мрака и поплаве! Нека се наше срце младалачко и неувело спреми, ца одморно приТегне мишице за нешго ново, велико, величанствено и огромно!... ЖИВОРАД Д ИЛИЋ, добровољац

српски добровољац, првоборац за нову Отаџбину — Велику Србију