Српски народ

Стрћна 2

СРПСКИ НАРОД

1 септембау 1944

ТРИ ГОДИНЕ ИСТОРИЈЕ (Наставак са 1-ве стране) ге препреке. Сада она има пред собом слободан пут за нови успбн и нову величину. То је био пут Србије за ов0 три године од најтежнх нскутења до данашњмх дана, када постнгнутом слсгом и једимством са.већом самопоуздзиошћу. и вером можемо гледати у иашу будућност... Пролазећи кроз овај најтежи период своје историје, када је изгледало да се све заверило противу њега и његовог опстанка, својим данашњим положајем српски народ, сложан и јединствен, још једном је испољио своју животну снагу, своју вољу за животом, која успева да савлада све препреке. Сваки прави српски родољуб и поштен Србин мора да ода признање на крају треће године националној политици генерала Недића, која, савлађујући све тешкоће, мирећи све супротности, успела је да окупи све н&ционалне Србе у један заједнички српски антикомунистички кационални фронт. То је био један од главних циљева свеко^ ликих напора генерала Неди&а за ове три године да поврати јединство и слогу разједињеном српском народу. Ову потребу, сд које је зависио опстанак и будућност Србије, генерал Недић је схватио од првог дана преузимања тешке одговорности вођења Србије и у своме историском говору од 1 септембра 1941 године он се позива на стару српску девизу, која је у прошлости чуда стварала: »САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА.« И за ове три године он је одлучно и истрајно настојавао да се национални Срби не боре између себе и да се узајамно не истребљују. И стално је проповедао слогу и једиН-* ство целог српског народа, да би што успешније одолевао насртајима комуниста и да би у што ве&ем броју, сложан и јединствен, сачекао крај рата и био што снажнији у моменту, када се буде решавала његова судбина. Тако генерал Недић јесте не само спасилац Србије, већ је истовремено и најнеуморнији апостол слоге и братства међу Србима. А његова влада, влада Народног спаса јестћ истовремено и влада народне слоге, која води српски народ из тешких ратних перипетија у бољу будућност. То је круна националне политике генерала Неди^а, његова непоколебљива тежња да се сви национални Срби уједине, зашта је он несебично жртвовао све лично и показао највећу широкогрудост и трпељивост. И као Кнез Лазар уочи Косовске битке, он у једном свом говору жигоше издајнике слоге и јединетва: »На^веђи је душман српског народа онај, којн дели Србе на макакае фракције, партије или фронтове... Сви Срби сложно братски на окуп да са спасевамо сами«. »С—Н«

СРБИЗА КОЈА СЕ РАЂА

Пура четири месеца провели смо у средини наших оружаних одреда т.ј. свих нациоиалних бораца. који се боре против црвене немани. ма како се они звали: Народна гарда, добровољци. државна стража иЛи национални четницк. У тој средини ми смо могли да испитамо осећаша ових људи и да осетима* како народно било куца за ОтЗцбином. Одмах се примећује колико ова средина одудара од оне јалове средине из позадине, коју углавном претставља.ју пасивни посматрачи и саботери. 0 1 но што се види и осети у овој средини пр.аво.. Је откровење и читав један други свет, него овај у коМе ггооводимо лаше данс. ■ Ту сусрећемо људе разног доба: потзед 1б-то годишњег младића 50-тогодишњаци, поред дечака нагарављених усана бркате колосе. Од девојачког лица до грубога. и маркантног,, избразданог о ЖИ лј Ц имз. као успомена из ранијкх јуначких борби. , Али све њих једна иста мисао обузима, јеАна' иста идеја их води. У својој души они има.ју усаћен лик Србије а у срцима својим носе жарку љубав према. сво'ме народу. . 4 То су борци нове Србије, који служе само шој и ником више. То су људи ко.ји се старају да снаком речду и

4 Крал-. .Михајло учинио је 1еда'н потез лостојан свога оца Каррла, који Је '..'после краља .Фердинанда дао псчат неиромишљенрсји и 1 лако.мислиности ноли- ■ тици, коју је водила румунска Династаја. Лакомисле-, ност Краља Михајла равна је неиромишљености његовог оца. кб.ји својом политиком замало ни1е довео румунски народ до прбпасти. а сада његбв син . на путу !С да га одведе v катаСтрофУ. Ие- само што издада краља Михајла и његове двофске клике претставЉа дедно срамно дело, које Не . може да примн цео румунски народ. издајући свбје верне савезнике У ЈедногМ критичном часу. већ је оно смртоносно за опстанак румунског народа. Зар може ко сумњати у будућност Румуније. ако само издаја успе до краја? Зар мање или више груба бољшевизација РумУниЈе и уништавање румУнсКог народа не чекају Р умунију? Енглеска још једном издаде један мали иарод, издаје један део Европе. да би задобољила жеље и захтеве свога савезника из Кремља. Черчил V своме последњем говору предао јеРумУнИду „на милост и немилост Совјета. као з« казну. што се бори протиВу бољшевпзма. Цинизам Енглеске сваким даном добија једну ноВу потврду и свет се запрепашћен пита шта се то дешава у Енглеско.Ј, одноСно шта Черч.ил намерава са Европом. Чувајући дббро Енглеску од бољшебизма. Черчил бездушно и немилосрдно подноси мале европске народе на жртву Стаљину. Изгледа да пример Италије са Бадољовом издајом није био довољан да поучи^ Друге европске наобде. да им издаја европске ствари доноси само невољу и несрећу. Њихова земља постаје поприште рата и предмет систематске експлоатаци.је од стране Англоамериканаца. Монархије и буржоазше које су подлегле сугестијама Черчила да им Стаљин неће ништа, да ће их чувати и држати, и.лојално сараћивати са њима изгледа да су изгубиле сасвим главу и моћ здравог расућивања. Зар толики примери какб Сов.јети поступа.ју у Балтичким земљама и свуда где понова узму власт нису довољни да их уразуме. да не падају у клопку коју им Стаљин намешта ПомоћУ Черчила. За Черчила се може рећи да 1е постао на.јуслужниш и најревноснији лиферант жртаћа. које треба да задовоље незајажљиви апетлт диктатооа из Кремља. Ми. хвала Богу, сачували смо нерве и ншлта није моглр да утиче на наш утврћен« став и на наше обавезе.

ЛИФЕРАНТИ ГЛАДИ

Испочетка су Британоамериканци покушали да лиферују глад негЦзијатеЉима. То није успело. Немачка .је брганизовала иСхрану Европе, и Европа је могла да буде читавих пет година у ратној зони, а д-а не подлегне Дедству блокаде. Увидевши да не могу лиферовати глад противнику. БританоамеОиканци су почели да Лцферују глад оНим народима кбји Су сиЛом околности иЛи изда.јством испаЛи из борбеног блока Европе. и ушли у сферу привредног воћства коалици.је. Прва лиферација глади је била извршена у Алжиру. затим у Сицилији. па • онда у целој Итали.ји. БританоамерикчнцИ су се показали као неспособни управљачи и као бездушНи окупатбри. дер су препустили нароДе Јужне и Срелн.е Италије да умиру од глади. Можда би се то могло обдаснити тиме што се је Итали.ја ббрила.(а џ сада се једним деЛо.м бори) против коалиише. Али ево сада случај са Фравцуском, ко.ја Се је борила против Немачке, а на страни Енглеза. И она 1'е сада постала набављач глади, дер ништа друго не може набавити код Англоамериканаца. Ксалииша изјављу.је потпуно отворено да ви водени транспорт преко океана. нити железнички на теритооији Фоанцуске, не могу служити за снабдеван»е становништва републике: становништво треба то

да зна и да се помаже какр само може. Тако пбступаду према народу, за коди тврде да је њихов пријатељ. Дбк је Француска била збринута од стране Немачке. она ниде гладовала. а сада треба да гладУде. дер Британоамериканци нису у стању да организуду довоз исхране и да уреде исхрану у земљи коду. окупирају. То де судбина сваке Државе кода прелази у подручде коалиниде. И још је дедно неминбвно за сваку земљУ. кода кида са часним блоком Европе и прелази у нечастан блок коалираца: та земља мора да изврши подлост. Натерали су краљевску Италиду Да не само изневери свог ратног друга. већ и да се ,бо'ри . против њега. Натерали су сада и Румуниду,. оДносно њеног краља, да покуша бар са дедним делом војске да окреие оружде ппотив Немачке. Италиди де тад захтев био постављен директно од стране Лондона и Вашингтона. Румуниди де тај захтев био постављен већ бдавно од стране Москве. Тако коалипида развраћуде народе, униш+ава мећународну етику и квари светски морал. Коалицида је не само лиферант глади, већ је и лифеоант подлости. КЕС.

сваким делом посведоЧе сводУ службу Отаџбини. На.1срећниди су кад падне команда: У камионе. пењи се! То је за њих знак за почетак борбе. полазак ус&ед ноћи на теоен. : Као да су читав век провели V касарнама и нечу(но се спремаду. притежУ ременик пушке уз своде Тело или грле јаче своде надомиљеније оружде на грудима. свој „пикавац". Споко.јно као да иду на свадбу. а Не у борб усеДаду на свода места, друг до друга. отац поред сина. брат уз брата. Наша даеност диви сб успесима ових наших бораца. који споечавају црвеног непридатеља да проДОе V нашу земљу. али не улази дубље у њихову психу, да упозна -и осети откуда они црпу снагу у неравно.ј бооби са комунистичким бандама Зато. треба бити близу .њих. сродити се и споидатељити са њима. разговЗрати са њима. па ће човека задивити колико де велика њихова љубав према земљи и народу која их покреће на ове херојске подвиге за спас ОтаџбиНе. Али непоида^ељска пРОпаганда упиње се да их ДУховно Растроди. поц&па и збвади. Та лажна и подла пропаганда потура у њихове рбдове измишљене догаКаје. преноси лажна подметања. оговарања једних поотив других, подмећући једнИма Или другима себичне инТересе. И дб схора ова перфидна пропаганда Нацдснла је дбста зла. спречавадући јединство и слогу V редовима бобац^. Али то више неће бити тако. Код свију наших бораца пробила је свест чистог српског патриотизма, свест о насушноЈ потреби слоге свих бораца у борби против комунизма. И они борећи се са њиме помишљају, да се обрачунају и са унутарњим непријаТеЉем. Нафи борци су ск-ромни људи; они су са малим задовоЉнИ. ЊихоВо оруж.је За њих де светиња; они га одржавадУ Нек чисто и сбетло. они са њим лежу и устаду. У ком^нисТичким редовима окупили су се нерадници, безбожници. а у српским националним реДовима сврстани с.у наши најбоља домаћини. Поеко дана они се баве сводим редовним пословима уколико им то слуЖба допушта, а но'ћу жива на пушци. на опрези. готови да положе своде животе у одбрани земље и народа. Ако су удаљени од сводих завичадних места, они помажу инокосна домаћинства И породице, чиди су ДрмаћИНи у заробљеништву. Кад питате о тбме они обичнО оДговар&ду: „Па радимо српску нлшу . свеједно Где де Она и чида де." Српски наррд је ДУхоВНо оздравио. то се може твђХити., кад се.ЛЗ извору виде ствари. Отуда редови надах НацИбнаЈдНих бораца сВакоДневно се позећаваду и с рбзиром на недовољно наоружаше, пост.аду већ ПрекобрО ши. У рлзговору са њима избида њихова страсна мржња према комунистима, које они називаду народним именима: звепови, сотоне. врагови, црвепи ћаволи, жгаДида и то.ме подобно. У Иоследњих месец дана морал се коД њих дјЈко подигао придоЛаекоМ ноВих бораца и Повратком слоге у националНиМ редовима. Ту V средини ових дивних и идеалних српсКих националНих оружаних оДрбдз рађа се нова Србида, роћема сестра Деветстодванаесте Србиде. То је нагпа досКорО зпборављеиа и 'Изгубљена, даиас васкрсла и обновљена, драга и мИЛа ОтаџбИна — Србида. Х"вала дунацима — хвала роДољубима! Стари ратвик

»У-1« НА СТАРТУ

;ПСВ4Н

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. Уредништво и Администрација Престолонаследников трг бр. 43 партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 динара шаље се преко »Пресе« а. д. Влајкови &ева 8.