Српски народ

Т септем&ар 1944

С Р П С К И Н А Р О Л

Страна 3

„СРПСКА ОМЛАДИНА ЈЕ ДАНАС СИГУРНО И ЧВРСТО ВОЂЕНА"

Задаци пред којима се Министарство. просвете и вера налазило за ове три године били су разноврсни. Пре свега морала се извршити ревизша затеченог стања, које је наметало хитно уклањање извесних штетних појава у нашој просвети. Ово је повлачило за собом потребу неодложних и коренитих реформи, за ко.јима се одавно осећала потреба. а којима се из разних узрока дотЛе није приступало. I ОСНОВНА ВАСПИТНА НАЧВЛА Ратно време наметнуло је исто тако извесне мере тра.шог или пролазног карактера, које су се морале донети, ако се желело васпитање и образоваа >е наше омладине, макар и под иајтежим приликама и условима. У васпитном погледу заузело се следеће начелно становиште и предузете следеће мере: а) Српска се омладина мора васпитавати у нзциовалном духу, у духу нашпх народних традиција. Отуда су. поред осталога, заведена Српска ћачка посела, на ко.шма је негована реиитаци.ја родољубивих песама, наши позоришни комади, цародна песма и игпа. Фолклорне групе имале су притом нарочитог успеха. 'б) Верском васпчтању. као основи нематериалистичког схватања света и живота, мора се обратити нарочита пажња. Услед тота је настава из веронауке уведена и у школе у којима дотле није постојала; наређено је редовно похађање цркве, као и оонивање ђачких црквенцгс хорова. в) Контрола над животом и радом омладипе- мора се појачати стварањем што тешње сарадње дома и тколе, како би оба васпитна фактора деловала складно и У истоме смеру. Отуда .је наређено оснивање заједница дома и школе. што је имало нарочито благотворан утицај при стварању ћачких кухиња, у којима су се исхрањцвали сиромашни ученици. т)Омладина се мора навићи да у раду и стваралаштву гледа смисао свога живота. Отуда је настава одржавана ча« и под најтежим условима. Где то није било могућно, ученици су упућивани на саморадњу. Ученици из Београда и осталих места крја су била погоћена бомбардовањем подвргнута су испиту по околним селима. У слободном времену ученици су обрађивали своје ћачке вртове. д) Сашо строго спроведеном селекцијом омогућиће се стварање моралне и интелектуалне елите, која једино може обезбедити поуздано и достојно народно и државно воћство. Зато ле V средњим школама заведено специ.јално психолошко проучавање ученика, како би се ученици упућивали у оне школе за ко.је имају стварне способност«. У ту сврху образована су и саветовалишта за родитеље. У сарадњи са приватном иницијативом остварен је Фонд за школовање сиромашне и даровите деце са села. Верност овим начелима. као и мере ко.је су отуда резултирале. нису остале без свога благотворног дејства. Нарочито се показало корисно завоћење васпитача по школама. Установљена је и контрола од стране самих ученика у виду а спецвдалних редарстава. У основним школама враћени су давни годишИ>и »спити као .једна од добрих традиција прошлости. У том погледу отишло се и даље, па су јавни годишн>и испити завед.ени и у средњим школама, као једно од средстава за ученичко такмичење. Овако воћена и упућивана школска омладина српска сачувана је од многих опасности и искушења, која су .је у овом ратном времену вребала са свих страна. За заблуделе основан је Поправни васпитни завод у Смедеревској Паланци; за напуштене Недићев дечји град у Обилићеву. Све ове побројане мере тешко да би дале жељене резултате да нше било пожртвованог рада код већине наставника и наставница. који су. ма да жиаећи у врло тешким приликама, давали све од себе. II ПРОСВЕТНА РЕФОРМА Но поред ових тако рећи текућих послова у Министарству просвете и вера вршени су далекосежни радови на просветно.ј реформи. Измењен је сам назив министарства. пошто су верски послови из Министарства правде воаћени V Министарство просвете. Стало се на становиште да је просвета. права просвета. без вере искључена. Једно од основних начела просветне реформе глаеило је: са једнога места мора се управљати целокупним васпитањем ц образовањем наше школске омладине. Само тако моћи ће бити у правоме смислу задовољене државне и народне потребе. Са усвајанЈем начела планске просветне политике морало је доћи и преношење стоучних школа из оесооа пољопривреде и наоодне привреде у оесор просвете. Још пое но што се ово десило. приступило се опсежним студичама за изгоадњу дугорочног Државног просветног плана. К01и треба типове и боој школа да утводи према стварним потребама нашег на- < родног живота. а њихов оаспоред да извоши према демографеко-привредној структури појединих крајева. Као основа за ове студиЈе послужили су одговоои на анкету. ко)'у је Министаоство цоосвете и вера оасписало. обоаћа|ући се свима сталешким и стручпим удружењима. као и министаоствима. у циљу са« знања њиховог мишљења о стању V нашој поосвети. као и о томе које се измене v том погледу тоеба да извоше. Ови одговоои били су V сваком погледу драгоцени. Да би се омогућило да сви друштвени редови V будуће имају поилике да дају своте мшпљењр V поглелу васпитања и обоазпвања наш^ омлатине Министарство просвете и вера донело је Уредбу којом

ИЗВЕШТАЈ МиннсШра просвеШе и вера ВЕЛИБОРА ЈОНИЋА

јв Главни просветни савет из основа реорганизован. На место некадањих 35 чланова искључиво из реда ггоосветних радника, сада у Главни просветни савет улазе претставници свих сталежа, корпорација. Светог синода Српске православне цркве. свих министарстава, као и високих просветних и научних установа. III ДРЖАВНИ ПРОСВЕТНИ ПЛАН На основу мишљења ко.ја су добивена путем поменуте анкете. као и студија Просветног одбора, коди је замењивао Главни просветни савет до његовог реорганизовања .израћен ,је пројекаг Државног просветног плана. Овад план заснован де на следећим принципима: типови. брод и распоред школа одрећени су према географско-демографским, културним и привредним приликама подедлних крадева. са циљем да се врсте школа, каб и њихови наставни планови и програми. доведу у склад са народним и државним потребама. У Државном просветном плану, коди де дугорочан и кош се има реализовати у току дедног низа година. предвићени су извесни нови типови школа: двогодишње нзродне пољопривредне школе, задруж^ ие школе. шумарске школе. сеоске пољопоивредне домаћичке школе. варошке домаћичке школе. девојачке школе. пољопривредне учитељске школе. административне академиде и лаборантско-препаратотзске школе. При средњим техничкпм школама предвићени су извесни нови отсеци. Обавезно основно -образовање повећано је од 4 на 6 година.

је Београдскн уннвврзитет. Реформа дв извршена С« циљем да се ова наша највећа просветна установа оспособи за .вршење свога основног задатка: изграћивање наше националне културе. Основном и Општом уредбом о Универзитету з»ведене су многе новине. Раније се националном образовању на Универзитету није поклањала скоро никаква пажња. То нам се горко осветило. Сада де предвићено да се на свима факултетима мораду образовати нарочити курсеви, коде ће студенти обавезно слушати у циљу допуне свога националног васпитања и образовања. У духу начела селекцнде заведен де придемни испит за све оне коди желе да се посвете уииверзитетским студидама. Заведена де контрола над радом студената и њиховом уредном полагању испита. Предвиђени су практични радови студената преко лета. Оснива се Педагошки институт, кроз коди ће морати цроћи сви студенти филозофског факултета. као и они са других факултета ко.ји желе да се доцније посвете наСтавничком позиву. Реорганизован Београдски универзитет отвореа де дануара ове године и предузете су све мере да он оттшчне са радом. Бомбардовање Београда де омело извоћење ове тако важне и прешне замисли. Предузете су све мерв да нормални рад на Универзитету отпочне у десенПоред Уредбе о Универзитету израћвна де и Уредба о гимнааијама, која услед нередовних прилика

ша^ид још није поднета Министарском савету на озакоњење. У њод има такоће. значајних новина, за којим* се давно осећала потреба. VI РАД НА КУЛТУРНОМ ПОДИЗАЊУ НАШЕГ НАРОДА Народном просвећивању ноклоњена де велика пажња. При основним школама основани су отсени за народно просвећивање. Парочито је поведена бор-

СРЕДЊОШКОЛСКИ ОМЛАДИНЦИ НА ГОДИШЊОЈ СМОТРИ 11

Не чекадући на доношење Државног просветног плана Министарство просвете и вера почело је практично спровоћење његове основне замисли да се стручне школе имају нарочито фаворизиоати. Тако су у току ове три године отворене следеће стручне школе: Алминистративна академија V Београду. Средња техничка шкрла у Крагујевцу. Трговачка академија у Крагујевцу. III трговачка академида V Београду. Задружно-винарска школа у Смедереву. Виноградарско-воћарска школа V Аранћеловп^;. Сточарскомлекарска школа у Бољевцу. Сем тога отвор°ни су абитуриентски течадеви у Јагодини, Ћуприји, Ваљеву и Крагу.јевцу. IV ОПШТИ КУЛТУРНИ ПЛАН Поред рада на стварању Државног просветног плана у Министарству просвете и вера интензивно је раћено- на, изградњи нашег Општег културног плана, који иде за тим да изврши организациду нашег целокупног духовног. културног и научног рада. У току овога констатовано де да многа питања од животне важности по српски народ уотгште нису ни решавана. Зато продекат Општег културног плана предвића рад српских покољења за дуже време и обухвата све секторе важне за национално-духовно. нанионално-биолошко. национално-економско и национално-техничко изграћивање нашег наоода и натпе земље Оват рад има се изводити плански и без обзира на дневно-полнтичтсе и друте утица те. Основно начело Општег културног плана гласи: наша национална култура има се изградити на темељима здравих народних традиција и довести у сагласност са нашом српском стварношћу. V РЕФОРМА' ШКОЛА И ЊИХОВИХ ПРОГРАМА Једна од првих школа која је реформисана био

ба против неписмености. За њено сузбијање донетв је и нарочита Уредба. За ове три године одржано де 948 аналфабетских течајева и на њима обучено писмености 24.373 омладинаца. Одржано де 430 просветних течадева, 6.022 предавања. 109 посела и 669 других приредаба. Поред школа за домаћиие одржано де 18 сталних течадева, као и 77 покретних течадева за домаћице. У циљу снабдевања народних књижница и аналфабетско-просветних течајева књигама раздељено де: 20.000 пољопривредних књига. 15.500 разних других забавних и поучних књига. 444 албума слика, 4.500 буквара за аналфабете. 5.000 словарина за аналфабете и 110.000 разних брошура васпитног и националног садржаја. Књигама де помогнуто 570 отсека за народно просвећивање. У циљу снажења нашег уметничког живота Миннстарство просвете и вера организовало де више уметничких изложби. од којих је нарочити морални и материални успех имала Изложба наших сликара у заообљеништву. кода де прирећена у пролеће прошлћ године. Осим овога Ми^истарство просвете и вера издало те значајно дело Двеста година српскога сликар. ства, коте те очигледан доказ стваралачког духа нашег народа. У циљу обнављања нашег књижевног живота Министарство је нарочиту пажњу посветило раду на прикупљању материдала и издавању Речника српског језика. Његова прва, огледна свеска. те пред об.тављивањем. Сем тога дало те иницитативу да се V филм« ске натписе уведе ћирилица. Донето де аово правописно упутство. Нарочито те омладина потстипана на књижевно стварање. О т™» ј и лхпрли књижевнн конкурс (Наставак на 9-тој страни)