Српски народ

I V

Страна 4

С Р П С К И Н А Р О Д

1 сећтембар 1944

ТРИ ГОДИНЕ ОРУЖАНЕ БОРБЕ ВЛАДЕ НАРОДНОГ СПАСА

Септембар месец 1941 год. затекао је Србију у врло тешком стању. Безвлашће се осећало на свима странама. Држ-вни апарат је попустио, јер није вмао оружану заштиту. На плодним шивама вреаног српског сељака буктале су крстине садевених снопова са златним житним класјем. У земљи је беснео комунистички устанак. Пушке су праштале на све стране, гинуЛе су народне вође, најбољи домаћини, цвет српског народа. Било је потребно да се пре свега угуши комунистички устанак. Ово је био изванредно тежак задатак с обзиром на тадашње (Прилике. Српски народ, ма да у огромној већини није имао никакве везе са комунизмом, обезоружан, ниЈе имао моћи да се одупре добро наоружаним комунистичким бандама. У том тренутку, када је септембра 1941 год., генерал Милан Недић преузео унраву земл>е и оббргзовао Владу народног спаса, унутио је народу датање: „Хоћете ли да дочекате слободу живи или мртви"? И, десило се оно што заиста може личити на право .чудо. Са неколико стотина добровољаца и четника генерал Недић усиео је да најсигурнијим вођењем операција сузбије комунисте, васпостави мнр и ред ц тако спасе српски народ Од потпуне пропасти, која му .је нретила. Први крупни, а можда и најважнији прилог дало је српскђ. Село у политичком погледу, схвативШП први апел претседника Владе за очување мира •Л реда у земљн. Све до јесени прошле године комунистичкопартизанска аКПН.Ја на подруч!у Србије била је готово немоћна. Тек тада почела је да оживљава и да узима озбиљнији вид. У лето долазила је до изражкја у паљењу опшгинских архива, ометању рада општинских управа, паљењу вршалица и стогова жита, ;одузимању хране и прибирању резерве, организовању убистава својих противннка, у пропаганди путем летака и написа. У јесен је почела да се манифестује у нападима на поједине лкандармериске станице, на саобраћајне објекте и друга важпа привредна постројења. Ова Нова активност дошла је отуда, што су слабим снагама нартизана домородаца почела да пристижу појачзња са стране. Српски оружани одреди угушили су у самом почегку ову нову акцију и осујетили намераване подухвате већег обима. Државни ннтереси налагали су да у оваквим приликама комаНда свих оружаних одреда буде скопнентрмсана у једној личности. Тако је дошло •&©' укидања звања шефа Српске државне безбедности, а команду над свима оружаним одредима преузео Је липно председник Владе генерал Недић, истовремено и као ресорни Министар унутрашњих послова. , Као непосредни резултат ове мере дошло је си4 стематско разбијање комуиистичких снага, које су па свима странама доживљавале пораз за поразом, уз крваве губитке. Затим је неминовно следовало повлачење ослабљених комунистичких сиага са српског тла. Поновни насртаји пар^изана на СрбиЈУ од почетка, 1944 г., који су извршеци после прибирања снага и добијања појачања, увек су се ломили о моћан и јединствен српски национални бедем. Комунистичке банде у Србнји могле су да постижу само тренутне и привидне успехе у колико им је полазило за руком да изкзову и створе изненађења, али су то увек скупо плаћале. Ради једне емисије на кратким таласимз, у којој би било речч о њиховим подвизима и успесима, они сУ бацали ;'у борбу и стављали на копку велике снаге. Посл.е очигледног неуспеха и високог данка у крви 1Кивели су они месецима од те једне емисије, а лажима и терором одржавали су морал и дисциплину својих јединица. Такве неуспеХе претрпели су комунисти приликом напада на Ивањнцу, прг покушају прелаза из Срема у Мачву код Црнобарског Салаша, у нади^ рању из Саиџака преко Ибра ка Копаонику и Јастрепцу, у покушају да се пробију из Топличког базеиа и да заузму Јасрребац и Копаоник, те да се преко Ибра дочепају везе са остатцима комунистичких банди у Санџаку, Цриој Гори и Босни. Изванредно важан географски и стратегиски положај Србије • као језгра Балкана и њено привредно богатсгво стално привлаче комунисте и они увек показују јасно тенденци.ју да њоме овладају, знајући унапред да им је без Србије кемогуће поЈиишљати, а камо ли остварити неки успех на Балкану. Имати Србију у својим рукама значи држати кључ овог дела Европе, значи бити у стратетиској надмоћности. С Друге стране пак Србија, као богата житница, дала би изворе снабдевања Огладнелим комунистичким хордама. Знају то добро комунисти и зато тако чесго и нештедимице покушавају да се дочепају овог зна"ајно 1 ростора, али то зна и српски народ, који је г о : *фо увидео њихове „ослободилачке намег , јсјј је Још 1941 г. осетио све благодети комуI хтпчког обећаног „раја на земљи". То је српски п пол. скупо платио крвљу и имовином своЈом. Влчда народног спаса, која је од почетка раг ' < г • вом наЈбољем знању и умењу, успела Је л- ач>!п < ;>ш>ки народ уједињен и неприступачаи

Н А П И С А О иолг. Мин. унутрашњих послова ДУШДН ПОПОЕИЂ

комунистичкој идеологији. Благодарећи томе имамо данас у СрбиЈи Јединствен национални фронт противу носилаца безверЈа, крвавих нереда, неморала, диктатуре олоша и његовог паразитског живота, ЈедноМ речЈу противу политичког и моралног хаоса. Данас више но икада српски народ Је потврдио да Је Влада народног спаса била на добром путу и да је своЈим држањем н радом погодила жељу народа. Јер, народ се нашао на прекретници: с једне стране били су вера, иациЈа, етика и морал, понос, историЈа и традициЈа, а с друге стране безверство, руља, разврат морални и материЈал,ни, понижење човека, робовање мањини, коЈа не признаје никакве светиње — ни нацију, ни историЈу, ни традициЈу. На тој прекретници народ Је имао да бира. Српски народ ниЈе се двоумио. Пошао је за оним што Је његово, изабрао Је оно што Је Србину свето и што је српско, а одбио Је с одвратношћу оно што је туђе. Народ је нагонски осетио да оно прво значи његов живот, а ад би га друго одвело у сигурну смрт, његово потпуно уништење и пропаст. Зато је данас у Србији све будно, све је на ногама и мушки се чува и Јуначки брани од заразе те куге. Приликом ове трогодишњице заслушуЈу пуно признање српски оружани одреди, под чијом се заштитом обавља цео стваралачКи раГд на обнови Србије. Овим нашим јунацима, у чиЈим грудима куца српско срце, припада велика захвалност за њихов поЖртвовани рад. Многи млади живоги њихових палих другова узидани су у темеЈБе нове СрбиЈе, одакле ће чистоћом српске љубави и братске солидарности вечито зрачити покољењима, опомињући их да стечеИо чуваЈу, Јер Је плаћено скупоценим жртвама наЈбоље деце српскога народа. МалобрбЈне чете, али богате светосавским духом и даље ће бдити над судбином своЈе браће, чувајући их од небратске руке коЈа ради противу ин-, тереса земље и народа. Оне ће одржати ред и поредак тако потребан Србији и српском народу, Јер знају да уз њих и са њима свако право српско срце куца и да ће се, ако буде потребно, њихови редови удвостручити, јер СрбиЈа мора живети.

Судбоносни дани Судбина сриског народа ншада није била лака, Јер кроз његову земљу води главни пут Исток—Запад. Сем тога, наша земља налази се у средини Балканског полуострва, услед чега је вечито имала спорове са својим суседима. Ова вечита борба за одбрану свога тла, коЈа се често претварала у борбу за голи опстанак, очеличила је српски народ,, у њему усадила неугасиву жељу за независношћу и слободом, речју развила у њему државотвор,ни смисао, коЈи му ни пријатељи ни непријатељи никада нису оспоравали, нити могли оспорити. Али баш то доводило Је српски народ често на ивицу пропасти. Јер срнски народ Је бројно мали народ. Он Је такав био и остао. Остао је такав баш због тога, што је у -борбама подносио огромне жртве у крви, које су каткада претиле да га потпуно униште и истребе. И данашњи светски сукоб великих претставља Један од тих критичних тренутатка у животу српског народа. То Је Влади народног спаса одмах било Јасно, зато Је она свим силама прегла да спасава српски нарољ често под невероватно тешким околностима. Имало је тренутака када је изгледало да спасава српски народ и против његове воље. Спававала га је, јер је у томе лежао главни смисао њеног постојања. • Као свој врховни зад&так, Влада иародног спаса сматрала Је ч^вање српских живота. на које је са свих страна насртано. Сасвим исправ но, оиа Је сматрала да нам не вреди земља велика као читав свет, ако у њој не буде Срба. Ако пак Срби остану у животу, они ће себи изградити онолику и онакву државу, кажва им припада. Зато Је врховно начело политике Владе народнот спаса било: ред, рад и мир. Само то Је могло спасти српски народ од његовог потпуног истребљења. Објективни суд историЈе признаће да Је у овој политици било и мудрости, и такта, и родољубља. Људи окупљени око гензрала Недића примили су на своЈа плећа крст свога народа, не водећи рачуна о томе да ли им то неко данас признаје или не. Они су жртвовали себе, да би српски народ живео. Да те њихове жртве није било, питање Је какав би срлски народ изгледао данас после ове три ратне године. Уколико се рат ближи своме краЈу, утолико опасности и цскушења по српски народ постаЈу већи. Зато Влада народног спаса у овим судбоносним. данима позива све националисте V Један Јединствен српски национални фронт. Не да кога нанздају, већ да сложно бране свету земљу Србинову, на коју су несрби и одроди навалили са свих страна. У интересу .је српског народа да Је и у овоме послуша. ВЕЈ1ИБ0Р Ј0Н14Ћ

ТИТО НАРЕЂУЈЕ

Сада су почеле да се појављују последице Черчилавог пута у Рим и његовог састанка са Титом. Иико Ни]е могао мислити да ће се премијер велике и моћне Британије толико писко спустити да иде на

„На социјалној правди мора да почива и држава и цео живот српског народа,, Родољубљу генерала НедиКа равно ја једино његово правдољубље. Они су дубоко и неискорењиво усађени у његовом бићу, рни чине може бити суштину његове националне политике, са тим осећањем правдољубља он улази у решавање свију питања у погледу уређења земље, организовања државе, стварања новога друштва после пропасти ранијег поретка заснованог на искориш^авању слабијих и на непр»вди. Ни код једиог од ранијих српских државника није била јасније изражена ова тежња за прзвдом и правичнош^у, за чистотом и поштењем као код генерала Неди&а, који је сав свој век провео у војсци, где се искључиво служи само Отаџбини и којој су подједнако драги сви њени синови, Тако генерал Неди^ између многобројних својих изјава својој чврстој вољи да нову Србију изгради на пбштењу и социјалној правди, примајући преставнике Груже и Лепенице он је јасно и одпучно истакао то начело: »НА СОЦИЈАЛНОЈ ПРАВДИ МОРА ДА ПОЧИВА ДРЖАВА И СЕЛО И ЦЕО ЖИВОТ СРПСКОГ НАРОДА«. Зато је он своју националну политику гк>ставио на сељачким темељима, јер то захтева и социјална правда и благостање и напредак целе нације.

ноге вођи бандита, Јосипу Брозу Титу и да од њега прима н&реНења и да их по повратку у Лондон извршује и испуњава. Шубашић у томе игра улогу сасвим подређену и има за задатак да само формално спроводи што су Черчил и Тито одлучили. Тако је по иаређењу Черчила и Тита. Шубашић морао да преда злато Народне банке Титу на располагање. Тако један странац и један Несрбин располажу углавном имовином српског народа. која је с муком стечена, не питајући српски народ о томе ништа. С друге стране Енглеска још једном испољава своје непри.јатељство према српском народу, желеће да његову улогу што више огранти. Тито /е об> јавио да ће образовати балканску федерацију по жељи Москве, у којој ће наравно Срби ја бити измешана са много народа, неких вештачки створеник. тако да ће њен утица] бити ограничен и сведен на минимум. Опет без питања српског народа с кнм он жели убудуће да сараћује и да живи. њему се по вољи и милости Черчила и Тита одрећУЈе да буде члан балканске федерације. Најзад по жели Стаљина и Тита Черчил ;/'е наредио Шубашићу да издејству.је код Краља Петра указ којим се ставља ван снаге ранији указ од 10 јуна 1942 године. којим /е Дража Михајловић био постављен за главног команданта југословецске во]ске у отаџбини. Све то најбоље показује колико Лондон игнОриџе и мало води рачуна о тежњама и жељама српскога народа, али Черчил вара се, кад мисли да може распо• лагати по своме ћефу са српским народом. и како му буду нарећивали Стаљин и Тиго. Српски народ данас мање него икада ра,није трпи туторе и умеће и знаће сам да одлучује о сво/о/ сулбини Он /е дао небројено доказа да ни у ком случају не жели поредак какав му намеће Стаљин преко Тита и умеће да се одбрани од тих наметања, макар изгинуо до последњег човека, М. Р.