Српски народ

Никад у Београду није било више обавештајних агенција не^ го данас. Иетина, њихова седишта су непозната. Главно је то да се вести фабрику.ју на основу на ^јбујније фантазије. А затим исто тако фанфстичном брзином прелећу од бифеа до бифеа, од кујне до кујне, од улице до улице, од уста до уста. — То ми је казала једна озбиљна личност која је увек одлично обгчвештена' — уверава вас тај и тај познаник или та. и та познаница. Ви се узалудно трудите да докажете нелогичност или потпуну бесмисленост дотичне вести. Чак у колико се више трудите да ма шта паметнО докажете, у толико изазивате већи револт разЈ $>сача вести. У најмању руку оцењује вас као дефетисту. Треба да примите за1 готово вести онако како вам се сервирају — и тачка Фабриканти вести су заиста невероватно обавештени. Ко зна по каквим могућноотима и каквим сакзбраћајним путевиМа они су свакодневно обавештени шта су казали, па чак и шта су мислили Рузвелт, Черил и Стаљин од доручка па до вечере; они су обавештени не само о свима одлукама, већ и о свима плановима свих генералштабова; они зкају све шта се збива с ове и с «оне стране кулиса политике и страггегије. I ■У великој већини случајева бви фантастични фабриканти вести нису нимало , фантасте. Напротив, кад се скине скрама фантазије, онда те измишљотине имају сасвим стварну и прорачунату тенденцију уношења 5абуне, стварања панике или општа деаорганизације^

Па ипак наш свет невероватном лаковерношћу и наивношћу наседа тим вест,има. И не само они којима. би се то могло опростити услед њихове ограничености или недостатка поузданијих обавештајних извора, већ и они који су у могућности да размисле својим мозгом и да црпе обавештења- како из озбиљних листова, тако и преко свог сопственог радио-апзрата. Шта смо све имали прилике да чујемо последњих дана! Чак да су Рус1| дошли у Кладово, да је тамо приређен неки банкет, да се црвена ^војска негде постројила на тргу и клицала Краљу Петру! > Ма да је фантастичност ове вести скроз провидна>, ипак је било света који је неколико дана у њу веровао и проносио је, па је било чак и таквих који су на брзину спаковали сврје куфере и — за сваки случај измакли преко границе. Данас нам је највнше потребна хладнокрвност, прибраност и зрело расуђивање. Овакве и сличне вести у стању су да унесу страховите пометње, коде угрожава.ју равнотежу и нормалан ток јавног, привредног, па чак и приватног жнвота. Због тога сваки трезвени грађанин треба да их прима са највећом резервом, да их најсигурнијим рутем проверава и да разносачима таквих вести стане н.а пут, па макар то биле „врло озбиљне и добро обавештене личности".. У овом лренутку само прибраност и |Зрето расуђивање могу да сачувају наш народ од мнб1гих на.јтежих искушења и страдања.

Претседнин владв гвнерал Недић, са министрима, на сахрани генерала Пешића ноји је погинуо прилином герористичног бомбардовања Београда

№ џт

Немачив моитраавиангаа

СРПСМИ

(Наставак са прве стране) могућност Краљевих рени, ноје могу бити само фалсифнноваив или изнуђене под најтежим терором. Српски народ је довољно политични зрео и свестан, он има у довољној мери интуиције, осећања, да види ствари у светлости истине. Зато не сумњамо ни час да ће он одбацити лажне и наметнуте речи ноје му Лондон упућује злоупотребљавајући дрсно и бвзочно Крзљево име, подметајући ту злоупотребу онима ноји већ три године најверније и најпреданије служе свома Краљу и Отаџбини. Ми верујемо и знамо да ће српскн народ са гађењем и гнушањем окренути леђа овим лондонским фалсифинатима и лажима и да ће продужити да иде правим путем борбе до последњег човена и последњег даха са црвеним непријатељем. Нена зна господин Черчил да је свака лаж кратка и сваки фалсификат провидан за бистро оно српског сељана, ноји је висоно национално свестан и ноји својим срцем осећа и разуме шта хоћа и жели његов Краљ, аа чији престо он и даје и даваће крваве жртве, док не буде потпуно сатрвен његов нв-

пријатељ а Он враћен на престо својих славмих предака. На последњу провокацију господина Черчила и његових сервиса српсни народ одговара дубоким презирањем због његовИх срамних метода, којима се служи да превари српсни народ да би верно служио и изгубио главу за рачун империјалних интереса Енглескв место да чува себе н своје животне интересе. Зато ми данас чувајући у себи недирнуту нашу љубав и наше поштовање према. нашем Краљу не можемо га послушати, јер знамо за његову праву мисао и права осећања, ноја су иста нао наша, да се морамо борити до нраја са црвеним непријатељем за спас земље и монархије. Краљ већ три година није у земљи, није упућен у прилине, окружен је лошим саветодавцима и зато чан и по уставу он не може издавати наређења. Зато ми Срби разрешени смо обавеав да са поноравамо Краљевим наређењима, донле год Он није у стању да врши своје нраљевсне фуннције како је то предвиђено уставом и .обичајима. Српсни народ оста-

НАША ЕВРОПСКА И БАЛКАНСКА МИСИЈА

(Наставак са прве стране) све више постају послушно оружје у рукама црвених господара из Кремља. Уз то се и односи између савезника све више заплићу. Либерални ,;Манчестер Гвардијан" пи ше" да треба очекивати од совјетских дцпломата да буду иа оно.1 висини на којој су совјетски генерали и да се покажу умерени у својим захтевима. Други енглески и савезнички листови веле, да ће се на случају Буагрске показати да ли су савезници јединствени и сложни између себе или не. Они бугарски случај називају пробом савезнич ког јединства. Све то пак указује да и тамо има непречишћених појмова, довољно недефинисаннх ставова и неразјашњених проблема. За нас је главно да знамо шта се око нас дешава и због чега се дешава баш тако, а не друкчије. К Ј01Ц: да знамо ма нас ствасшосш

две непосредниЈе упућуЈе иа извршење Једне крупне европске и балканске мисије, која се састоји^у томе по неопходности постајемо стожер окупљања свих сврсних националних 'снага на Балкану и оних које ће се освестити под утицајем тешке стварности која наступа у земљама око нас. Српски национализам који ]е очврснуо и ојачао •добија данас сво.1 пуни замах и вредност. Он је један фактор са којим се рачуна и од кога ће ускоро да зависи одређивање облика и Физиономије балканских земаља. Зато нас збивања око нас не смеју да плаше, него треба да нас јачају, .још више чине будним и присебним и дораслим мисији ко.ју треба да извршимо. Да нас ,је настало такво време да победу односе они који су духовио и морално ваЈЈачи и најупорнији. тжмттр. тт

ја до последњег даха веран Богу, домаћину на небу и своме Краљу домаћину у његовој нациоиалној заједници, манар шта му и на ма који начин му поручивао Лондон ноји жели његову пропаст. »С—Н«

КАКО ТРЕБА КУВАТИ Лети је брзо кување важно не само у циљу уштеде дрва и уг,ља за зиму већ и да се домаћица не презнојава без потребе крај ватре. Ко се не либи да пере гар с лонца или шерпе може у ову сврху дизати рингле с плоче штедњака. Угодније је уместо тога суд с јелом поклопити. Вода у лонцу ко.ји је поклопљен кључа за 35°/о краће време и са 48% мање горива него без поклопца. Ако се кува у довољно дубоком лонцу. поклопљеко јело може се без страха оставити на ватри, нарочито док не прокључа. За брзо кување шерпе су подесније од лонаца. Уколико је дно суда уже, а садржај у дебљем сло.ју, утолико је загревање спорше и искоришћење горива нерационалније. Ако је шер па неподесна за извесна јела, треба их кувати у далеКо већем лонцу него обично, Код њега је дно шире, а иста количина јела образује тањи слој, па ће брже прокључати. Гар споља и каменац наталожен изнутра отежавдју преношење топлоте. Ших ваља увек очистити пре употребе суда за кување .јела или грејање воде.

ШС14Н

АРОА.

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одгоеоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Ми*. Стажовић из Београда. Уредништво и Администраци[а Првстолонаследников трг 5р. 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА пЛУЧА«, Креп»иц0 Наталије 100. Твл. 11-П2 Тромесечна претллата 48 динаро шаље се преко вПресе« е, д. Влајковићева 8> < ,

ОБАВЕШТАЈНЕ АГЕНЦИЈЕ