Српски пчелар

досније у желудац човјечји, мора се прво у њему кемијски растворити у грожђани и i оћни шећер т. ј. у мед и онда тек прелази у крв и онда се тек може асимиловати тијелу. А мед је од ичела већ сварена храна и одмах како доспије у желудац човјечји разлива се у крв. Мед је дакле особита храиа а особито кад је схватимо са гледишта дијететскога. Кад се дакле узме на ум да се сваки други шећер мора хемијски растворити у желуцу човечјем у воћни и грожђани шећер и кад се узме на ум да се сваки други шећер тешко раствара у желуцу човјечјем у мед, кад се узме на ум да сам желудац не може друхе шећере ни хемијски растворити не може га ни сварити, те отуда постају у њему болови и болести, а мед напротив не оставља у желуцу за собом ништа него се одмах у крв претвара и тијелу се асимилује, кад се све то узме на ум; онда сваки лако може видјети у меду особиту лаку храну, која желуцу није на терет као што су други шећери, јер су је већ пчеле свариле и која ствара у тијелу топлину и подупире дисање. Сви други шећери кваре желудац човјеку, јер се тешко сварују, а мед не може кварити, јср је већ сварен и најслабији желуци, који већ не примају никакву храну, подносе мед, јер он је сварена храна и одмах се разлива у крв. Мед је дакле најлакша храна, и по томе он утјече и на другу храну, која се теже сварује, зато Енглези и Швајцарци послије скакога обједа напошљетку једу меда. Он дакле утјече и на другу храну да се прије свари. Зато треба мед да замијени шећер у онијем јелима, која се шећером заслађују. Колико људи без икаквог усијеха попију минералних вода и других медпцина ради онорављења својега желуца, а то би све могао с успјехом замијенити мед, кад се зна да је добра храна која ствара топлину и подупире дисање а при том желудац ништа не оптерећава. Сви стари народи Мисирци, Грци, Римљани, Словени, а особито Срби држали су да мед има особиту силу љековиту, јер га пчеле са различитих биљака сабирају, и употребљавали га за лијек у многим болестима мијешајући га са различним травама и као дезинФекцијоно средство за .мазање рана. Али га је најновија медицина избацила сасвијем из апотеке и гледа са највећим презрењем на све лијекове народне. Но у најновије се вријеме, у којем је медицина избацила мед из апотеке и с презрењем гледа на њега, појавио и њеки силан чинилац, с којим мора

127