Српски пчелар

употребе, ако је особито кристализован (што је изазвала суха топлина у кошници), без воде. Пчеле морају у таком случају да излијећу напоље по воду, да се више са зиме ие врате у своју кошницу. Кошиица така ослаби сасвијем и опорави се тек за вријеме главне паше кад је требала што нанијети и меда. Из тога се види да је прекомјерно топло утопљавање кошница неприродно. Пчела мора заједно са биљком корачати. А да то буде,. мора њено зимовање бити природно. Како она у природи, у дупљама зимује. тако је морамо и ми узимити. Што је год против природе, није добро. Нијемци зато што утопљавају јако своје кошнице, морају своје пчеле зими да поје. А то је велико зло, јер се и тијем живот пчелин буди у невријеме. Појити пчеле има смисла тек,. кад матица увелико носи јаја и размножава друштво. Али у зиму појити из њеких Флашица, заиста је велико зло. Али све то није потребно и све се то да избјећи кад се кошнице опако узиме, како се оне саме узиме у дупљама, како их треба по природи узимити. Ми треба да гледамо како пчеле у дупљама у природи презимљавају, па тако исто да их и ми узимљавамо. Како могу пчеле лијепо да презиме у дупљи, која је широка и дугачка и која има лето велико и које случајно може бити ма гдје и над самијем ројем. Како могу у тако широко.ј дупљи пчеле да презиме, како могу да издрже велику хладиоћу кад им је лето Бог те пита колико широко? Да се топлипа изведе треба материјала за горење и оксигена и топлина бива све већа што оксиген допире к материјалу за горење. Пчели је матерајал за горење мед. Пчела дакле, да се одупре хладноћи, мора имати меда и оксигена и што више улази оксиген у кошницу, тијем бива живље сагоријевање, тијем мање требају и пчепе меда, материјала за горење, тијем мање пчеле једу преко зиме и не ће их срдобоља споиасти. Јеркадпчеле преко зиме много ,једу. особито ако мед није добар а лето је мало да не може ваздух довољно улазити у кошиицу, добиће срдобољу а пошљедице срдобоље познате су нам. Дакле да пчеле изведу топлину себи у кошници, треба им добра меда и довољно ваздуха. Без добра меда