Српски пчелар

који час пустити. За време док траје споменути застој у лету, кога може и мање извежбано око опазити, матица врло брзо леже јаја да би лакше могла летети, а пчеле спремају себи на пут што више меда. Када је то готово, почиње се рој пуштати. У време ројидбе мора пчелар бити од 8 сахати у јутру до 4 после подне код својих кошница, ако је рад, да зна тачно које су му се кошнице изројиле. Многи пчелари прскају ниже гране медљаном водом н хвале се да им се ројеви на те гране хватају. Незгодна места на која нисмо ради да нам се ројеви хватају, добро је натрти белим луком, пеленом или карболном водом. Ја у време ројидбе понамештам по дрветима у пчелињаку плетаре, које добро натарем каквом мирисавом травом. те могу рећи да су ми на моју радост врло често ројеви сами у кошнице улазили. Упозоравам овде читаоца на начип како пр. г. Д. Вадаскш хвата ројеве (види „Срп. Пчелар“ год. V. стр. 127.), ко хоће може покушати. Прошле године у раду за месец мај доста сам јасно описао како се рој стреса „у плетару и из ове у ђерзонку, а поред тога пошто држим да he и сваки почетник знати згодно ухваћени рој стрести, то се не hy око тога посла дуго задржавати. Надовезаћу само толико, да сам увидео, да је добро плетару кад у њу рој стресемо, не наместити одмах у пчелињак, него је повезати тинком крпом (тилом) и однети гдегод у хлад, па тек иред вече наместити на одређено јој место у пчелињаку. Ко тако буде чинио, ретко he му се десити, да му poj кошницу остави, што хоће да се дешава када рој одмах у пчелињак наместимо; јер, прво зука других ројева који се поштају, узнемирује нови рој; а друго, и матице особито ако их је у роју више, нраве дар мар у кошници, а треће, и уходе када се врате с пута, хоће нови рој да измаме из кошнице. Међутим када је рој на страни у хладу повезан, пчеле имају каде да се до мрака и преко ноћ са матицама разрачунају и сутра дан је у такој кошници мир. Ово се тиче особито ројева са младим матицама дакле другенаца, трећака итд. Рекао сам да је лако рој стрести када се на згодно место ухвати ; али рој уме и да напати пчелара ако се незгодно ухвати. Ако се рој саспе у какву рупу, мора се истерати јаким димом или уштрцавањем карболне воде. Када се рој ухвати високо тако да је немогуће и опасно до њега доћи, треба наднети над њега кошницу у коју смо утврдили оквир са леглок, па ће нчеле саме у кошницу ући. Још је згодније за тај посао сандуче коцкаста облика, без дна и поклоица, у које се такође меће оквир са леглом, па се на дугој моци донесе до роја. Сандуче се ово нрави без поклопца и дна зато, да би га пчелар могао по потреби наднети или подметнути под рој. Познато ће бити и почетнику пчелару да има две врсте ројева, природних и вештачких. Када се говори о вештачким

115