Српски пчелар

ројевима обично се мисли на пчеларење са ђерзонкама. Да би дакле прво почетник видео да се и плетаре могу вештачки ројити, а друго да би га тиме у свези упозорио на разне случајеве с којима ће се у време ројидбе често сретати, иавешћу овде те случајеве по драгоценој књижици г. проФ. Ј. Живановића „Пчеларење Линебуршких пчелара с плетарама 11 .* Ако за дуго не попушта кишовито време, а матичњаци су већ затворени у маторкама, онда ће пчелар искуцкати из маторке првенац и метнуће га на место маторке, а маторку на које празно место. Тиме пчелар стане на пут штетном отезању ројидбе. Линебуржанин гледа пошто по то да му сви првенци падну пре него што стигну другенци. Кад се деси да при ројењу матица падне на земљу а рој се ухаати на дрво, пчелар ће узети матицу, метнуће је у кавешчић и заденуће га у празну кошницу, коју ће метнути на место маторке. Рој ће се повратити, јер нема матице, на своје старо место, на које смо метнули празну кошницу са матицом. Кад се рој смири око своје матице, однеће га пчелар на друго место, а маторку ће повратити на њено старо место. Ако би се случајно рој новратио са дрвета натраг у маторку пре него што би пчелар матицу ухватио у кавешчић затворио у празну кошницу заденуо и ову на место маторке метнуо, искуцкаће из маторке у иразну кошницу с матицом онолико пчела колико је доста за рој, па ће онда тај рој метнути где хоће. (При том послу треба пазити, да у маторци остане толико ччела да су кадре легло покрити.) Ако би стара матица при ројењу пропала и рој се вратио опет у маторку, не треба пчелар да чека да се та кошница сама изроји, него нека дода у кавешчићу какву залишну матицу, па нека искуцка из маторке пчела, као што је и у наиред споменутом случају радио. Матицу ваља сутра дан иустити. Као што видимо, ово је вештачко ројење са плетарама. Даље, ако има на пчелињаку кошница које су врло јаке, а не ће никако да се роје, пчелар ће узети кошницу која јс пустила првенац и другенац, па ће је метнути на место које вр io јаке кошнице, која неће да се роји, а јаку на место њено. Пчеле * Г. проФ. Живановић по безграничној љубави својој наспрам ‘свога народа и пчеларетва, није пожалио труда, него је пресадио овај драгоцени цветак у наш пчеларско књижевни врт, а гиме да > свакоме Србину пчелару прилике да постане рацијонални пчелар ма. дчеларио и са самим плетарама. Ова је књижица код Немаца ма да стаје преко 3 круне разграбљена као алва и дочекала већ два издања. А код нас ма да нам је иста књижица пружена буд за што (за 40 потура) има врло много пчелара, који за њу и не знају а камо ли да су је проучили. За то најтоплије препоручујем ову тако рећи поклоњену књижицу свакоме пчелару, јер је натучена толиким корисним стварима, да ће управо препородити свакога пчелара, а особито онога, који се из кога му драго узрока држи плетаре. Ко буде ову књижицу и десети пут читао, занимаће га и наћи ће у њој поуке као и када ју је и први пут чигао. Ђ. К.

116