Српски пчелар

Је ли добро прихрањивати пчеле шећером?*

Има партаја међу нчеларима, у којој су најугледнији ичелари, која говори, да није добро прихрањивати пчеле шећером и не само да није добро, него да је од велике niTeie прихрањивати их шећером. Веле да од многога и непрестанога нрихрањивања шећером долази и пчелиња Kyia. Пошљедица је дакле непрестанога прихрањивања шећером пчелиња куга. Тако је мислио сада већ покојни, а највећи физијолог и анатом нчеле ШзнФелдо. Тако мисли и новопчелар Герстунго, и говори да прихрањивањем пчела шећером наступа дегенерација у пчела. Ја с највећим пошговањем спомињем име Павла ШенФелда, највећега апатома, бијолога и Физлјолога у пчела, али ииак морам овдје казати, да се моје искуство о прихрањивању пчела шећером пе слаже са његовим, а најмање са Герстунговим, који има насгране назоре о многим стварима у ичеларству, које је он себи створио за зеленим столом, а није их пикад потврдио својим искуством. Тако је исто и о прихрањивању пчела шећером с теоријскога гледиштва без искуства изводио да се шећером дегенерише друштво пчелиње. Моје искуство говори сасвијем противно овоме. Кад сам ја пичео пчеларити прије 31 годину, била је паша прилична у мојем крају до 1893. године. Било је до те године и добрих година. Било јо и ванредпо бујне паше као што је било 1890. године. Али кад је Филоксера сатарила винограде, почеше људи орати парлоге, који су донде годинама бескорисно стајали, јер их нико чије обрађивао. Али кад их људи ночеше обрађиваги и засијавати разном храном, нестаде паше за пчеле. Година за годином све гора за пчеле. Па је бивало и таких година, гдје пчеле нијесу нанијеле доста меда ни себи за зиму, Па шта се могло друго радити него у јесен ирихрањивати своје нчеле. Чим? Медом, јер сам и ја онда држао, да не ваља прихрањивати своје пчеле шећером. Али кад се десило да нијесам имао меда у резерви, морао сам своје пчеле прихрањивати шећером, јер нијесам * Предавање држано 11. октобра 1906. на скунштини „Српске пчеларске Bадруге“ у Руми.

169