Српски пчелар

тицу, била оплсфена или неоплођена. Само ако су се у кошници већ пајавиле назовиматице (радилице које носе јаја) не сме се матица додавати, јер тако се друштво осећа као да има праву матицу, па ће зацело додану матицу убити. Шта ће радити пчгелар са кошницом, у којој су назовиматице, било је гсвора у пит а 36. и 37. Када смо врата на кавешчићу отворили да матица изиде, не требамо бити сувише љубопитљиви, па одмах отворити кошницу да се уверимо, шта је с матицом, јер тада баш могу лако пчеле да се уклупчају око матице и да је убију. Пит. 74. Могу ли се плетаре вегптачки ројити? Одг. И плетаре се могу вештачки ројити и то искуцкавањем. Јака кошница, која има која је пуна пчела и легла, а не ће сама да се роји, може се искуцкавањем вештачки изројити. Плетаре, које се саме роје, није нужно вешт. ројити. Јер, вешт. ројење оснива се на искуцкавању, а искуцкавање нити је лак, нити угодан посао особито за почетника. Лакше је и брже природан рој стрести, него га искуцкавањем направити. Ко не ће да има посла са вешт. ројењем плетара, нека пчелари са кошницама са покретним саћем, које је лако вештачки ројити; а ко држи плетаре, нека их пушта, да се природно роје. Могао бих вам опширно описати. како се пчеле искуцкавају. Али, будући знам, да ћете се тешко наканити, да плетаре вештачки ројите, то не ћу за сада о томе говорити. Ако баш желите да знате како се то радм, наћи ћете у „Пчеларској библијотеци свез. VII. стр. 89. и у „Српс. пчелару“ год. VIII. стр. 53. Пит. 75. Шта да радим са слабим ројевима? Одг Слабе ројеве треба исти дан када су се пустили или вратити њиховим маторкама, или спојити по два па и три уједно. Особито ројеви са ним матицама, не вреде ништа, ако су слаби. Јер док се млада матица оплоди и почнс лећи, и онако слабо .друштво ослаби, да готово не буде од њега нигата.

108