Српски пчелар

Ако смо у један дан добили више слабих ројева, па не ћемо да их враћамо маторкама, ми ћемо их исти дан пред вече или стрести заједно спојити, или ћемо с њима појачати старије ројевр, који су већ повели саће. Рој који додајемо, можемо или подасути под копшицу, коју хоћемо да појачамо, или га можемо стрести на пчеле и саће. И један и други посао ради се пред вече. Ако хоћемо да рој подаспемо, ми ћемо добивени рој, истога дана када смо га добили, увече, стрести у траву, коју смо пре тога добро полили водом. а можемо га стрести и на мокру земљу, па ћемо га поклопити оном кошницом, којој хоћемо да га додамо, Мокре пчеле ће се преко ноћи полагано попети горе у кошницу и бити примљене, а сувишну матицу ће самз пчеле убити. Ко хоће може радити и овако: рој који хоће да дода другој кошници, која већ рецимо има саће, јако ће попрскати добро замедљаном водом, па ће га са кошницом проваљати, да се све пчеле поквасе. Затим ће окренути кошницу, коју хоће да појача, па ће у н>у узједанпут стрести рој. Домаћице ће се поплашити и збунити када на једанпут рој падне у кошницу, па га не ће напасти, него ће лижући намедљане пчеле с њима се спријатељити и спојити. Пши. 76. Ако ми се која кошница изроји када нисам на пчелињаку, могу ли познати из које се кошнице рој пустио? Одг. Ко пушта да му се кошнице природно роје, мора као што је већ речено бити у време ројидбе од 8 сах. изјутра до 4—5 сах после подне непрестано на пчелињаку. Иначе не ће знати која му се је кошница ројила, која се испрвенчила, која је дала другенца и т. д. а то значи, пчеларити без рачуна вашарски. Ако пчелар не може у време ројидбе бити на пчелињаку, мора оставити ваменика, који ће ако ништа друго барем внати казати из које је кошнице који рој. У време када се пуштају ројеви, пчелињак не сме бити сам. Но ако се ипак деси, да се који рој ивненада исуче и док пчелар стигне већ виси на

109