Српски пчелар
дрвету, тада се пчелар мора побринути да сазна која се кошница изројила.
Пабирци.*
Да се Диклова теорија докаже или обори предлаже њеки њемачки пчелар ово: узми празан сат трутовски, у којем је матица више пута легла, па га метни уз пошљедни сат са леглом у кошницу, која се xofee да ројп. Тај сат метни ујутру, а послије подне затећи ћеш матицу, гдје на њему матица носи јаја у ћелице. Како опазиш, да је матица снијела јаје у коју heлицу, а ти дрвцетом потури једну страну од ћелице ка другој страни тако. да не могу пчеле ући у ћелицу и утјецати на јаје својом пљувачком. Тако треба почекати, док матица не залеже у двије три ћелице и исто учинити као и с првом. Онда ће нчелар пренијети та три, четири јајета у матичњаке од празнога незалеженога сата и метнуће га у ројче без матице и баз иједнога јајета осим она три, четирн додана у матичњаке и меда и рђе. Ако је ипотеза Диклова истинита, онда ће пчеле из онијех доданих јаја трутовских у матичњацима излећи матице, у противном случају Диклова ипотеза не вриједи ни луле духана, Честити игуман Јазачки пречасни госпсдин Сава Орлови! уписао се за члана утемељача Српске Пчеларске Задруге. Може ли се један крај препунити кошницама, па да нема доста паше за све пчеле, мада је паша у том крају добра. Ово се питање расправља по њемачким и американским новинама и доказује се, да се један крај може препунити пчелама и по томе да не може бити онда довољно паше за свз пчеле. Каже се, да на једном парчету ливаде, на којем десет крава имају довољно паше, не може бити довољно паше за двадесет крава. То је истина, али се не каже прави узрок зашто прекомјеран број пчела не може имати довољно паше у једном одређеном крају. Зна се, да се нектар појављује у гдјекојем крају на гдјекојим биљкама од рана јутра до десет сахати, а од десет сахати до четири послије подне опет се напуне чашице нектаром. Дакле нектара у одређено вријеме мора бити увијек, ако је добра година и морало би га бити за ма колики број кошница, али томе стоји на путу ово: Кад пчела дође на цвијет, да сабира цвјетни прашак и нектар, онда се уједно и тај цвијет оплоди преко пчеле. А кад се цвијет оплоди, онда се почне сушити и доно* сити плод. Дакле сваки цвијет, који се оплоди цреко пчела, престаје живјети и по томе нестаје и нектара све више * Иод знаком сабира пабирке уредник „Српскога Пчелара", а под знаком A Ђорђе Коларовић.
110