Српски пчелар

пчелињаке. Закон, да у храмовима Божјим имају горети чисте воштанице, важио је и у новој домовини. Колико црква, толико и леои наши народпи обичаји узрок су што су и у овим земљама и народ и свештеници и монаси прионули за пчеларење. За време митрополита Вићентија Јовановића год. 1732. и 1833. видимо где се по целоме готово Срему свештеници баве пчелар(њем. Многи од њих имали су uo 50, 60 па и 100 пресада. 47 свештеника којих је у то време имутак пописан, имали су 1537 пресада. У нашим манастирима у којима је у то доба било 891 кошница, виднмо побожне монахе где се у доколици бави сваки на својем пчелињаку. Митрополит Вић. Јовановић наређује туторима да праве свеће од црквенога воска, а „ашче не знајут справљати сами, то да однесут идеже мајстори находит се и тамо справе", и даље наређује: „да вси људије от пркви вошчанија свјашчи пјеноју да купујут, а ве от мајсторов, восак да будет церковни“ и т. д. Митрополит Стсф. Стратимировић похвалама под стиче свештенике да пчеларе, а првом пчеларском писцу нашем свештенику Авраму Максимовићу помаже, да изда што бољу књигу о пчеларству. Без сумње су и други наши митронолити и патријарси били пријатељи пчеле и пчеларства, само на жалост немамо о томе за сада писмеаих споменика, или их можда и има, али су још којегде по архивама сахрањени. Да није било вреднога проте Дим. Руварца,* не би вмали ви ову бледу слику о стању нашег пчеларства у нрвој половини XVIII. века, па зато нека му је и овом нриликом изречена хвала! Он је био добар па нам је у овом листу (r. 1904. с. 60) изнео, како је стајало пчеларство у нашим манастирима при крају XVIII века. * Све што сам овде изнео о етању пчеларства у првој половини XVIII. века, сазнао сам из занимљиве књиге: „Сра. митроаолији карловачка око иоловинв XVIII. века и од Дим. Руварца. Ако г. уредник дозволи, изнећу из те књиге више што шта о пчеларству, као и имена свију свештеника пчелара који су у оно време пчеларили. Ђ. К. Примићемо, пошљите само. Уредник „Српскога пчелара".

7