Српски пчелар

и њему меда, те ће и у слабој години имати неке користи од својих нчела. Рецимо да кошници треба за зиму 10 —12 кграма меда, неки остављају и више. Према томе, ко има стотину кошница па у јесен направи од њих педесет, остаће му од њвх 5 —6 мценти меда, а да није кошнице спојио не би имао ни кани меда. За то је с правом речено, да је спајање кошница у јесен, а вештачко ројење у пролеће темељ рацијоналном пчеларству. 0 прихрањивању из нужде говори’ и смо у пит. 48. и 49.

Ђ. Коларовић.

XVII. Главна скупштина пчеларскога друштва у Вуковару.

Обдржавана је 20. XII. 1908. под предсједањем потпредсједника вуковарскога очеларскога друштва Еугена Каменара. Поздрављајући предсједник срдачнсм бесједом присутне наглашује, да у кругу својих пријатеља скупљају што више члан >ва, како би нам наше друштво што боље ширило своју племениту сврху, при том спомиње најзнаменитије наше словенске пчеларе, а навађа за узор чешке нчеларе, који, мада им није клима подесва за пчеларење свом душом и ријетком марљивошћу баве се рацвјоналним пчеларством. Знак тога је, да им велика 3 пчеларска листа ~Cesky Vče!ar,“ r Moravska včela“ i ~Prakticky rađce včelari“ излазе сваки у више хиљада примјсрака Онај први се штампа у 85000 комада. Чеси осигурав&ју своје пчеле од пожара, крађе и иних непогода за незнатну новчану своту, на што се код нас и не мисли. На то су прочитани што брзојавни што писмени поздрави, који су стигли на ову скупштину и то: Бивши 12-годишњи предуједник овога друштва старина Иван Седели, умировљени штедионички благајник, који се преселио г. 1902. са својом удатом унуком, у Загреб. Пчеларски пододбор хрв. господар, друштва преко иредсједника г. Људ. пл.

58