Српски пчелар

Друштва се још сигурније споје, ако оба друштва извадимо из њихових кошница, иа их као што сам рекао наизменце поређамо у трећу нразну кошницу. У новој кошници нчеле ее још већма поплаше и збуне, на се у невољи боље спријатеље. Спојити треба увек две и две суседне кошнице. Да се пчеле мање буне и разлећу, треба их спојити када је рђаво време те нема лета или барем касно нред вече. Кошницу са спојеним друштвима треба метнути на средину где су стајале кошнице које смо спојили. Да нам се пчеле још мање разлећу треба спајање кошница оставити сасвим до позне језени, док не престане сасвим лет. У нролеће је боље појачавањем подићи кошнице на снагу него их спајаги. р р када оживи лет, спојене пчеле разлете се и измоле пропуст у еуседним кошницама. Ко пренаша своје кошнице, тај их може спајати и у време најбољша рада. Неких пута, не би нчелар био рад да спаја рецимо слабицу или безматак са суседном кошницом, јер је та и тако јака, него је рад спојити две кошнице које су баш раздалеко једна од друге. У том случају ће пчелар приликом пренашања, било у пролеће или у јесен. оне кошнице које хоћс да споји метнути једну до друге. А да нам спајање још боље испадне, треба те кошвице сиојити чим смо их пренели, док још нису упознале своје место. Кошнице се не морају спајати у јесен, ако су друштва довољно јака и ако се не морају прихрањивати. Ако су друштва слаба, морају се спојити, јер од узимљене слабе кошнице, или ће имати пчелар на пролеће нразну кошницу или мрцкељу, KOja не ће ни до но лета стати на снагу. Ако се кошнице морају црихрањивати, опет рачун заповеда пчелару да их споји, јер ће му тако требати мање меда за прихрањивање, јер прво имаће да прихрањује мањс кошница. а друго јака друштва сразмерно требају мање меда него слабице. Но све да су друштва добра и да имају довољло меда, опет ће пчелар имати рачуна, да у јесен своје кошнице cuaja, јер ће тако од спојених кошница остати

57