Српски пчелар

неуморним радилицама, које га иомажу материјално, које му сладе горке часове у шивоту и пружају издашно „слатку храну па и лек“. Правом пчелару не сме ни једна кошница умрети од глади. Матица не сме пре времена престати лећи па да друштва ослабе. А ако су случајно и ослабила, опет не смеју ући слаба и гладна У зиму. Ако је година рђава, ако паше нема, те пчеле престану доносити мед, пресгаће и матица лсћи. Разуме се да ће друштва до зиме малаксати. Да то не буде, пчелар ће прихрањивати у малим оброцима (спекулативно прихрањивање) да изазовс матицу, да изведе до јесени још које колено младих очела. Ако је то пронустио, или ако није имао времена да то уради, јер то је заиста велики посао за пчелара, који има много кошница, а он ће их пред јесен спојити. Од две кошнице направиће једну, па ће му тако опет ући кошнице јаке у зиму. Или ће са пчелама из плетара појачати слабе американке. Ако му кошнице немају доста мсда. он ће их до половине септембра подмирити прихрањујући их медом или шећером. Ако је много кошница, које треба прихрањивати, он ће их опет снојити. Пит. 92. 0 спајању кошница већ сте ми говорили. Да ли се и у јесен спајају кошнице као и у пролеће? Морају ли се кошнице у рђавој години снајати? Како се прихрањују кошнице? Онако, као што сам вам рекао, да се кошнице спајају у пролеће (Пит. 34) тако се спајају и у јесен. Ако је једва кошнаца безматак. спојићемо је са суседном кошницом, која има матицу. Изгледа ми, да је на]боље снајати кошнице на она два начина, који сам описао говорећи о пролетњем стајању. Или треба између цва друштва која cnaiaMo метнутх сат са отклопљеним медом, или оквире из обе кошнице које спајамо поређати наизменце па кошницу добро накадити. Ако нам није стало до матицс, можемо оста јити обе матице. Ако хоћемо, можемо једну матицу ухватити аа са неколико пчела оставити, док се не увернмо, да није матица у спојеној кошници убијена.

56