Српски пчелар

од најновијега свагда задоста нчелама остављали; ако сте настојали, да вам друштва никада ua ни у време слабе паше не малакшу и т. д. учинили сте све што сте били дужни учинити, те можеге мирне душе очекивати зиму. Ако у другој половини авгусга или првој половини семтембра видите, да једна кошница има сувише меда а друга мало, ви ћете од оне која има сувише, нешто одузсти, па додати оној која нема досла. Уз то ћете се побринути, да су вам све кошнице читаве, без пукотина, да нема у њима промахе. Ако је све то урађено, кошнице су за зиму снремљене. Пит. 91. То је све лако урадити у доброј години. Тада се кошнице и саме спреме за зиму. Али шта ћу да радим после рђаве године, када нема у кошници ни меда, ни друштва, па да ми онет кошнице добро презиме? Одт. Рђаве године најбоље покажу ко је добар, а ко рђав пчелар. У добра пчелара и у рђавој години улазе кошницс у зиму јаке и са досга меда. А у рђава пчелара, којему је сва брига да само истреса мед, улазе пчеле у зиму гладне 8 изилазе из зиме мртве. Пчелар којн има срца наспрам ових вредних створова, побривуЕе се да одржи еве)е пчеле живе и здраве, ма он једне године и не имао од њик велике користи. Пустити кошнице да пропадну значи исто пгго и уцропастити капитал који доноси сшурну хасну. То добар ичелар зна, иа зато ће и урђавој тодини гдедати, да своЈе вредне радилице одржи у животу. Прави пчелар з ia, да оие нигде не ће са своје кривице, лености или расипања, као ми људи, остати без зимнице. Он зна да је од стотине у деведесет случајева он сам крив, што су му друштва слаба и без меда ушла у зиму. Јесте, у деведесет случајева кркв је сам пчелар, а у десет случајева криве су рђаве године, али највреднији и најумеренијд створ божји, вредна пчела нигда није крива. Она не може бити крива, јер као што је рекао један пчелар и пссник „дух кошнице* то не допушта. Па кад тако стоје ствари, пчелар се мора побринути да у невољи притекне у помоћ својим поштеним и

55