Српски пчелар

српских школа, те се види ив накараднога правописа и мијешања словенеких ријечи, да му је њеко исправљао језик А ко би то други био, него онај, који је Ћурчина књигу и издао. Да се иак Ћурчин мијешао са простим српским пчеларима, види се јасно из техничких ријечи пчеларских, које је од њих попримао и које није могао директор Јова Пантелић изврнути на еловенски. Које су то српске ријечи техничке, навешћемо их овдје, Доцније ћемо навести и све друге српске техничке ријечи, које сам и сам слушао од српских простонародних пчелара, те ћемо тако имати на једном мјесту у „Српском Пчелару“ све техничке ријечи српске, које се тичу пчеларства. У Ћурчина пчеларској књизи налазе се техничке ријечи пчеларске ове: Трмка der Bienenstock, матица, der Weisel, đie Bienenkonigin, ичела, die Biene, трунташ, die Drohne, млијеч (по ист. говору млеч) der Futtersaft. Млијеч изгледа као млијеко и њиме пчеле хране црв матичин и пчелињи, док се не почне уздизати, те га послије хране рђом. Њиме хране пчеле и матицу и трутове. Млијеч се ствара по мишљењу и доказивању ШенФелда у желуцу за сваривање и најбољи, најинтелигентнији пчелари држе, да је то ШенФелдо темељно разложио и доказао. Али је Ћерзон био сасвијем другога мишљења, а то је, да се млијеч ствара у жљијездама у глави пчелињој налик како се ствара млијеко у краве, То су доказивали и физијолози Лај карто, Шимевц и Фишер и имају јаких доказа, који чине, да није баш тако темељно мишљење Шенфелдово, те по томе то пигање, гдје се ствара млијеч, није сасвијем ријешено. Ја ћу овдје навести њешто, што говори против мишљења ШенФелдова. Садржина је желуца за сваривање тамномрке боје, а млијеч је био као млијеко, дакле не може бити никако Chylus. Старије пчеле, којима су жљијезде почеле ударати натраг, почеле кржљавити, не могу да стварају млијеч или га врло мало могу да стварају, што опет доказује, да млијеч постаје у жлијездама у глави. У желуцу за сваривање налази се и рђе, особито у дебелом цријеву, а у млијечу нема је ни мало, што је опет знак, да млијеч постаје у жлијездама у глави пчелињој. Из овога се свега види, да се још не може са сигурношћу говорити о мишљењу ШенФелдову, да се млијеч ствара у желуцу за сваривање. Та ријеч долази само код Ћурчина и без сваке је сумње народна ријеч. Име јој долази отуда што је млијеч био као млијеко као што изгледа у ћелицама, у којима је црв залежена. Саката кошница је, која ,је изгубила матицу, или има матицу, али је изгубила сјеме из сјемењаче, или јој матица никад није била ни плодна. Чаурица die Bienenzelle. Матичњак die .Koniginzelle, Weiselzelle, Weiselwiege. Дивља ичела. Die kleinen Drohnen. Кад матица изгуби сјеме у сјемењачи, она онда носи јаја трутовска у ћелице пче-