Српски пчелар

лиње по пагону својем да умножава друштво (пчелу), али забадава кад нема сјемена, да оплоди јаје, те се из неоплођенога јајета развије трут. Погрјешно мисли Ћурчин да мали трутови постају, кад нема матице у кошници, него пчеле носе јаја, из којих излазе мали трутови, или као што он каже мали трунташи. Баш напротив матица носи јаја у пчелиње ћелице, из којих излазе мали трутови, наравно онда кад је потрошилгх сјеме у сјемењачи. А кад нестане матице у кошници, онда пчеле носе трутовска јаја, али у трутовске ћелице, изкојих постају велики трутови као кад их матица залеже, кад је у нормалном стању. По овоме пчелар зна, кад загледи у кошницу, шта је у кошници. Ако нема ни у једној ћелици залежене пчеле, него саи трут у трутовским ћелицама, онда је знак, да нема матице, него саме пчеле носе јаја трутовска, из којих излазе велики трутови, Ако је цак залежено пчелиње саће трутовским јајима, онда је знак, да је матица ту, али је изгубила сјеме из сјемењаче, па не може јаја да оплоди, из којих би постале пчеле. Пчелац. Ћурчин каже, да њеки мисле, да су њеке пчеле женскога а њеке мушкога рода и ове пошљедње назива ичелцима. Иначе ичелац значи мушка пчела у једној анегдоти. Мушке пчеле, ичелци и спадају у анегдоту, јер у истину и не постоје. У Хрватској пчелац значи кошница, управо друштво пчелиње у једној кошници. Ива, Осим ове биљке спомиње Ћурчин као медовите и ове: Ракита, брест, трешња, јабука, шљива, клен, дуд, јоргован, кукурек, саса, љубичица, метвица, дивља детелина, реиушица, граор, дивле жито, турчинак, реиица, горушица, карача, ритски босиљак, дреника, мртва коирива, чкал, врба, вишња, багрена, лииа, јелда, мак, иољски босилчиА,: иољски босиљчнН кошнице иогој, Ми га зовемо бијели босилак или старачац. Обнож. Hoschen. Прашак, што носе пчеле на стражњим ногама. Hoschen значи чакширице. На то је налик оно, што српски пчелари кажу : ичеле носе гаАице. Свршиће се.

Јов. Живановић

Прослава стогодишњице прве српске књиге о пчеларству.

Гениј народа срнског, који је подигао још у XV. веку прве српске штампарије, који је самоуче Димитрија довео у Хопово а као Доситеја одвео у свет да постане најзнаменитији Србин својега времена, који је тршићко пастирче изабрао да постане отац српске књиге, тај исти гениј побринуо се да се дивна привредна грана пчеларство у српском народу не