Српски пчелар

затре, па је дао перо у руке свештенику Авраму Максимовићу и умудрио га да напише за Србина књигу о пчеларству, од којс у оно време нису бољу имали ни други већи народи. Прошло је 65 година, од како је сувременик мудрога Доситеја и великога Вука, први српски књижевник о пчеларству, свештеник Аврам Максимовић оставио овај свет и од када тело његово гробни сан борави За то је време много пута учињен помен души а прекада гробу његову, али још nnje блаженој души његовој учињен достојнији помен,од онога, што је 4 (17.) новембра

1910. године одржан у Кленку. Тај дан је морала топла струја проћи гробом свештеника и пчелара Аврама и загрејати кости његове, јер тај дан је српски народ, преко Српске Пчеларске Задруге, захвалношћу прелио гроб његов. Скроман је и без шума рад вредне пчеле, па таки је рад и пчеларов, али зато доноси више плода, него многи послови, које прати највећа хука и бука. Знао је вредни свештеник Аврам, шта вреди „стадо за сиромаха човека. а особито свештеника и учитеља, па зато је и написао својега „ПчелараА

Пчелињак Косте Ромчева, ратара у Долову у Банату.

9