Српски пчелар

другенац. Ранији ројеви су бољи, јер себи зараде до зиме, а познији не могу да зараде и преко зиме умиру. Ако нам је липа ооследња naiua, то треба кошнице изројити до липе, да би и ројеви могли пашу од липе употребити. Пчелар треба да зна, да се ројидба може ускорити и може спречавати. Ројидба се ускорава: појачавањем и прихрањивањем. Спречава се сасецањем матичњака, додавањем вештачког саћа, одузимањем затворена легла, безматичењем и др. У плетарама се спречи даље ројење, ако рој метнемо на место маторке а маторку на друго које место. На ројеве треба пазити, да ли воде правилно саће и да ли се младе матице у маторци и другенцу оплодиле, што ће се познати по леглу. Ако удари рђаво време, па то време за дуже заокупи, треба кошнице без разлике прихрањивати, јер иначе не само да кошница не ће напредовати, него ће ударити натраг и доцнија паша не ће се моћи исцрпети. Мај месец показаће ко је какав пчелар. Американке ћемо вештачки изројити. Ево овако: 1.) Узећеш празну американку, метнућеш у њу оквир с отвореним леглом спрам лета; један оквир са затвореним леглом поред њега; један оквир с медом и шест оквира с почецима, да пчеле могу градити саће. 2.) Ухватићеш матицу из маторке најбујније американке, даћеш ју празној американци са младим пчелама, које се на оквиру налазе, где је матица, па ћеш ту празну американку с матицом метнути на место најбујније американке, одакле си извадио матицу, а најбујнпју американку на које празно место у пчелињаку. 3.) Све пчеле из маторке долетеће у празну американку и то је вештачки рој. У том роју вештачком имамо матицу, имамо младих пчела, имамо маторих пчела дакле све оно, што има и природан рој и још више: оквир с леглом, оквир с медом и племенита матица. 4.) У маторци је остала силесија младих пчела и за који дан добиће маторка жив лет. У маторци мора пчелар посећи све матичњаке осим једнога и то исто урадиће и после осам дана. Док се матица не излеже биће маторка пуна меда.* Ако је у мају лепо време то ће багрена у велико цветати и пчелар може ухватити чиста багреновца. Пчелар треба да запамти ово: увек нека истреса ранији мед а познији нека оставља пчелама да на таковом меду зимују. Н. пр. ако су цчеле напуниле оквире багреновцем, то ће у иипи ако буде паше, истрести багреновац и пчеле ће нанети липовац; а ако доцније буде паше од босиљка или ако смо кошнице пренели на пашу од босиљка то чреба липовац истрести и пчеле ће напунити оквире босиљковцем на којем ће врло добро презимити. Пчелар треба да познаје прилике свога кра]а, што се тиче паше, па ће се знати равнати и знаће оставити пчелама меда од последње паше, које има у његову крају. Који пчелар на ово * в. „Привредник“ бр. 8. 1907. год. „вештачки ројеви“ од Јов. Живановића. 87