Српски пчелар

пази, тај онда узимљава своје пчеле сигурно и не ће у јесен 1 кубурити прихрањивањем. У мају месецу појављује се болест вртоглавица (мајска болест). Она се појављује негде и доцније. Ако пчелар примети ту болест треба у валовчиће с водом да метне помало соли. А може пчеле поред појила прихрањивати разблаженим медом, у који је додао мало соли. И ако је месец мај царски месец, и ако се пева да је освануо мили цветни мај, уме често овај месец да буде кишовит и ветровит. За рђава времена треба кошнице прихрањивати, јер ако то не будемо чинили поквариће нам се цео рачун за ту годину. Мај ће показати, к<»ји је пчелар вешт а који је што кажу: вежи одреши.

Сима Жигић парох.

Не бојте се пчела !*)

„Обрана је с животом скопчана све природа енабдјева оружјем I '. Његош. Познајем доста не само жена него и људи, који се боје вчелине жаоке, као и змијиних зуба, и који држе. да нчеле ништа друго не мисле, него да нас уједају. Зацело би било више и људи и жена, који би ее пчеларењем бавили, да није тога претераног страха од жаока, који долази једино са непознавања пчеле и њене природе. Ко је једаред ушао у пчеларски живот и мало боље проматрао пчелу, њен живот и њене навике морао је доћи до уверења, да је пчела једна од најмирољубивијих животиња. Пчела боде или као што ми кажемо уједа, само онда, када је дужност зове да брани своју кућу и када је раздражимо. Пчелу највећма раздражава немир и све оно што њено јако осетљиво чуло мирисања и чувења не може да поднесе. Као што пчела не трпи некоје задахе, исто је тако драже и јако силовити мирис (парфими). за тим лупа и немир. Далеко од кошнице пчела не ће никога напасти ни ујести осим ако нам се случајно уилете у косу и у одело. или ако је сами случајно притиснемо. Можемо се шетати по цветним ливадама, по стрњици застртој старачцем, по мирисној гра*) Предавање држано на скупштини „Срп. пчеларске задруге у Кленку 4. (17.) нов. 1910.

88