Српски пчелар

дини, па нас ни једна пчела не ће нааасти, мада их је тамо на хиљаде. Ако покушамо да узберемо цвет, на којем пчела медљани сок или цветни прах сабира, не te пчела ни покушати да нам полети у очи, што је бунимо у послу, него ће мирно потражити други цвет само што нам не каже: „иди бедо“. Пчела је мирнија и мирољубивија животињица, него ма која друга наша домаћа животиња. Када само помислимо, шта све пчелар ради са пчелом, довољан нам је доказ, да је пчела необично мирна, стрпљива, па и плашљива животињица. Ако пчелар хоће, до капи јој узима њен мел, сасеца и руши јој њене воштане дворове, деци њеној одрубљује тлаве, целу јој кућу с краја на крај разметне, преручује их као пасуљ из кошнице у кошницу, затвара и убија им матицу, за коју их највећа љубав везује; искуцкавањем натера их, да оставе иуну кошницу и сву слатку муку своју у њо.ј, па да беже у празну кошницу, речју ради с њима шга хоће, иа крај свију тих послова иоле вешт и пажљив пчелар много нута не добије ни једне жаоке. Та да је пчела пакосна животиња крај хиљада и хиљада ошгрих и отровних жаока, које би се у тренутку ок« могле подићи да бране своју кућу, и које би у стању биле у неиоврат одагнати свакога непријатеља, пчела у место да нам каже: „тијесна су врата уманику", она трпи од човека муке свакојаке. Ни са једном домаћом живогињом човек не поступа нечовечније, него са јадном малом пчелом, а то је баш знак да је пчела мирољубива животињица. Пчелар, који је једаред добро упознао пчелу и сазнао, шта она не воли и шта је раздражава, може по читаве дане и недеље радити у својем пчелињаку, па да не добије ни једне жаоке. Свакоме практичном пчелару познато је, да пчеле за највеће нецријатеље држе оне, који се непажљиво са лета кошници примичу. Куда ће веће опасности за кошницу, него када пчелар размегне сву кошницу и повади све оквире. Као што сам мало пре рекао, ако немамо душе, можемо истрести сав мед, из свију оквира извалиги саће, упропастити легло па и матицу убити, а да нас ни једна пчела не уједе. Али ако се приближимо нагло кошници са лета илд само брзо ирођемо покрај лета, одмах ће нам полетети каква стражарица у лице. Туђица се не усуђује лако да на лето уђе у кошницу, јер стражарице будно са надигнутим пипцима назе на сваку пчелу која на седало падне, него се радије увлачи