Српски пчелар

код нас се већином почиње како не треба, те зато и не напредује пчеларство колико би могло и колико би требало према приликама, у којима српски народ живи. * Завршујући ову усиомену морам још нешто рећи. Живот човјечји јесте непрестана борба. У тој борби испија човек не само ио ко.ју чашицу меда, него врло често и по коју чашицу жучи. Горчину овог лажьивог света ја сам врло рано осетио. И доцније ако сам искапио коју чашнцу меда, исппјао сам хиљадама чашица најгорче жучи. Зато сам и почео врло рано седети и чудо је. да весам већ до сада оседео као овца. Преко своје главе сам претурио свакојака чуда и покоре, страшне холијуне и вихоре. Срце ми поста једна крпа, псцепана силним ветровима на хиљаду комада, избледела ударцима силних киша. Проживео сам на земљи прави пакао. Шта сам препатио неописано је и ни у паклу не могу већма страдати, јер ни онај најцрњи у крајњој тами не може измислити већих мука. И верујте ми, ја истину говорим: пакла се не бојим. II „кад земан дође да свијетом промијеним" моја душа може спокојно очекивати суђени дан, јер све да будем и осушен, да црне паклене муке испаштам, све fee т о бити тек бледа сенка према ономе, што сам ja до сада препатио.*) Ja се још и сад налазим у очајном положају и страдаваћу ваљда до конца свога Али откако сам заволио пчелу, отада имам чепНе душевних радости. Ја сам се препородио, постао сад друкчији и кад год посматрам неуморан рад пчелињи, ја се тада осећам блаженим, као што мислим да сам некад био у оном блаженом добу детињства свога. Па ако не ради чега другог а оно ради тог блаженства вреди пчелкрити Ма колико горчине имали у животној борби, пчеларећи бивају залога] и слађи. *) Ово нас је изненадило. Не знамо откуда су ове муке удариле на г. Жигића, а и не ћемо, да их испитујемо. Нознајемо г. Жигића као честита и ваљана свештеника и узорита књижевника пчеларскога, па ће му за то Бог дати крепости и снаге, да се отресе тијех паклених мука, које је претрпио и које још трпи, а пчеле ће му онда за цело загладити те муке и донијети му и повратити му веселе часове, које је кадгод уживао и провео и бациће му све ове муке у заборав. Уредник.

177