Српски пчелар

Пабирци.*)

Конгрес српоких земљорадничких задруга био је ове године у Карловцпма 16. (29.) септембра, На њему су предавали 1.) Јован Живановић: Како се може рацијонално пчеларпти с простим кошницама (Еревфелзов начин пчеларевьа). 2.) Ђорђе Соколовић: Рацијонално обрађивање земље уопће с нарочитим обзиром на обрађивање ковиљскога рита. 3.) Владимир Вујновић: О виноградарским задругама. Госл. Ж. М. из Дубравице у Србији писао нам је и питао кад би вајбоље било да дођу њих њеколико на мој пчелињак. Сад је доцкан. Друштва су већ увпмљена. Нема се дакле шта видјети на пчелињаку, нити се може шта показати, јер се кошнице винте не смију отварати. Најбоље је и најудесније походпти пчелпњаке крајем маја или у почетку јунија. Онда ће се моћи видјети како се праве и вјештачки ројеви. Између осталога ппше нам госп. Ж. М. и ово: „Мршуља вас јако опада код нас и . Ми се од Мршуље нијесмо ни падали другом чему, јер он је неписмен и „невоздјелан" човјек. Чујемо, да ,је читаву комендију направио на свесловенском конгресу пчеларском у Биограду. Лијепо ће мишљење однијети у своју домовину браћа Чеси птелари о српским пчеларима. Dr. Р. Рајденбах доказујо да мравиња киселина не постаје онако како је учио Шенфелдо, него да постаје оксидациј ом т. ј. спајањем оксигена са шећером у меду. Нова српска земљорадничка задруга основана и од суда потврђена у Деспот-Сенти вану (бачкободрошка жунанија.) У бечним болницама и на клиникама лијече одсноро ревматизам убодима пчелињим. Нрпје 25. година почео је Dr. Терч лијечник из Марбурга лијечити с великим успјехом ревматпзам убодима пчелиьим, а прије 23. године излијечили су се неки од ревматизма убодима пчелињим на пчелињаку уреднпка „Српскога Пчелара". (вид. књигу) „Српски Пчелар“ (стр. 295.) А Мед за колаче- Важу, да тесто нада се замеси са угаситим медом, боље расте, него са белим када се замеси. Д Колино дана може живети рој о меду, што га је из маторке понео? Пчелари мисле да може живети 2—3 дана. Али један пчелар се уверио да може рој са понесении медом и дуже живети, Њему се један рој ухватио на високу расту тако незгодно, да није хтео мучити се скидајући га, јер није био велик. Тај дан почне падати киша, и падала је непрестано 5 дана. Рој се повукао у заклон и ту је мировао, док није шести дан огрануло сунце. Тада се рој кренуо и отишао. Куда? Пчелар не вна, али се уверио да за 5 дана није умро од глади. *) Под знаком сабира пабирке уредник „Срп. Пчелара," а под Д 'Ђорђе Коларовић.

178