Српски пчелар

штином припомоки, да се илеменита друштва нормално развита] у, како не би због оскудице изгубила своја добра својства. У таком поступку пчеларском налазимо ми прави, истинити и једини пут, да се може одржати добра раса, која ће нам стално користи носити. Ми дакле држимо, да уколико је једна кошница добра, да стоји не само до наслеђених добрих својстава него да ту ве> лику улогу има и вештина пчеларева. Ми знамо, да је немачка пчела спора на ројење. Али знамо, да су Линебуржани однеговали варијетет, који се баш роји, а линебуршка је пчела једна иста раса са немачком пчелом. Да ли би се линебуршка пчела толико ројила, да томе не допринесе Линебуржанин својом вештином? Кад не би Линебуржанин имао вештине, да ли би могао са успехом пчеларити? Ми видимо, да је Линебуржанин такав мајстор у пчеларењу, да му је то занат, од којега живи. Ван сваке је сумње, да пчеле наслеђују свойства оне кошнице, у којој се излегу. Та се својства могу лако изменити било узроцима споља, било невештином пчеларевом, а могу се та својства вештином пчеларевом увек на висини одржати, па шта више могу се и унапредити. Да све ово још јасније буде ја ky још нешто навести. Хоке ли бити н. пр. у једној кошници много мртвих пчела преко зиме, то не стоји толико до расе него још више до пчелара. Ако је пчелар правио грубе погрешке у јесен што се тиче узимљавања, то и најбоља раса мора имати веки проценат мртвих него обично. Хоке ли матица рано почети леки и ту може раса да буде доведена у забуну, ако је пчелар утоплио своје кошнице. Хоке ли пчела бити вредна не помаже ту никаква раса него паша и пренашаше на бољу пашу, кад паше нестане. Хоке ли н. пр. две по снази једнаке кошнице и на слабијој паши нарадити што и за пчелара, или ke једна нарадити, а друга не ке, то је држим чисто наслеђе без икаква утецаја пчеларева. На оваке добре кошнице треба особито пазити и од н>их запакати матице и тако запатити расу пчела, од којих кемо и при слабијој паши имати добитка. У пчеларству је главно мед, добит, и према томе треба радити. Хоке ли раса са умереним ројењем и даље такова остати, стоји и до вештине пчелареве, који уме ројидбу ускорити и заустављати. Хоке ли мирна и блага раса такова остати стоји и до пчелара. Индијска је пчела пакосна и око ње се не може радити. Али и најмирнија раса може да се раздражи и управо да побесни. Ако пчелар радеки оки мирне расе испусти оквир са пчелама ето узбуне, да и не спомињем ако се кошница превали. Ако станет сирам лета, ако употребит много дима, ако духаш на пчеле а јео си нешто што је за пчеле вепријатно, ако ли радиш кад је облачно или кад је киша и др. ето узбуне и код најмирније расе.

137