Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

V вича”; а шцесмб знали, да іе Раий БранкоЕіійев ^език поправно п© С в о } о) граматпцп! Тек 1786-ћегодпне првн ]Є Досшпе] Обрадовий казао, да треба шісати Српским іёзпном као што народ говори, и саы іе почео , колико \е знао, шано шісати. За ньим су пошли отлоги учени Срблпі, и за ово 35 година написали различне (тобоже Српске) кіьпге; али (за превелико чудо!) до данас ]ош немамо ни ]едне швиге да ]е управо написан; по Српско] грашаліиціт, као што народ говори! Ни ]еднога сгшсателу ни]е пало на ум , да барем за себе посшави каквагођ правила у ]езиву, и іьи да се држи, него }е ппсао сваки по сво^о] воли (како му се кад наир пера десило), тако, као да наш ]езпк (осим свиїу іезика на овом свп;ету) нйканви правила нема! Ово ]’е од учени Србаіьа први опазио Г. архимандршп Кенгелац, вао што кажо у предговору своіега ]ЄсгаествослоЕіі)а: ,.Всн народи, и сами язычницы книги своя по грамматшскимЪ праснламЪ спнсаша , у насЪ по праЕиламЪ бабы Смяляны пишутся.” . Истину овя]е ри]ечи Г. Кенгелца іійсвіедочийе све Српске досадапп-ье ківиге. Два су велика узрока овоі несрейи нашега іезика, и овоме (прніе нечувеном на овом свн(ету) покору нашему, прво, шшо су наши списаіпе.ъп све самоуірі у Српском ;езику: зашшо ми немамо ]ош ни Буквара Српскога, а камо ли што више. Ако се наш списатеіь родио у вароши, он вей ші]Є ни чуо правога и чіістога Српског іезііка; ако ли се родио у селу, он ]е у ђетшьству дошао у варош, и онђе за іо— і5 година учейй науке на туђим іезяцима, мора заборазигаи и мнслнти Српски (зашто сви народи не почин.у с ]едне стране шислнти о стварма; и отуд ]‘е постала она разліта_ изме^у дезика , што се зове сво}ство іезика). Кад ко]и тако прође кроз све школе, онда постане Српски списагаел, (корі ойе); ђекоін узму Славенску граматнку Г. Мразовийа, те ]е прочнта]у: да по то) Српски пишу; а ђекорі не траже ни н.е, него одма по ІЬемачко] и по Аашинско] граматици почну Српски писати, и не сумл>а]уйіг да они могу не знати свога іезика. Но ово ]е барем иесрейа, на коіу се туже и остали Славенски народи (сви , осим Руса), корі на свом ]езику немаіу школа ни наука: али ]е друго само наше, и са свнм ііоео на овоме свиіету, т. ]. што ми имамо два іезика, па ойемо и га рей и. да начинимо. Поиаівише наши каижевника и вейе господе Српске по Маііарско] кажу, да ]е Славенски )език (што имамо данас на тему бнбли]у и осгпале црквене кн>иге) прави Српски ]език, а оваі, шшо н>им говори народ (и о н и), да ]е само свинарски иговедарскн ]език,н да ]е поквареи од првога. А како треба данас писати за Срб.ъе, ня они сви ни)есу сложни, него су се подселили на двпіе стране: іедни кажу да треба писати управо Славенски, а народни ]език оставити са свим, као покиарен, свиньарски и говедарски ]език (ово барем ниіе тако ново, зашто )е било луди, ко]н су по Талиіанско] и по остало] ЕБропн прніе неколике стотине година овако мислилн и говорили о Таліі]анскоме, Француском, Шпагьолском, Англійской и о Іѣемачком ]езику, према Лагаішскога); а други (ко]И]Є на)внше нма) кажу, да не треба управо ни Сла. венски ни Српски, негода народни ]‘езіш треба поправлати, и писати міешовито између обадва іезика , да се пряблнжава к Славеискоме и да се градн иьижевн.т іегаа, да се Славенски ]езіш опеш роврагцд у народ; џш