Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

ежишь Први яма]у врло мало списатежа (зашто слабо ко зна Славенскп Зезик тако, да може шыіге писати; а ни р;ечника онаковога ни граматике ]ош неліа , као што би требало, и из ко]и би човек могао Славенскп ]език тако научшпи, да тоже кншге пнсати), а други имаіусилу Божіу, коці ]едыако погірав.ъаіу ]език Српски (а кашгпо и Славенекн, кад не знаду ни како ]е Српски ни Славенскп, н. п. мназ нцесшо мл аз; месЪц и мѢсЬц. М)есто мѢсяцЪ; опомѣнутнсе, смЬтатп, окервавнти, ерђа и ш. д.), к Славенскоіуі приближаваїу и граде кіьпжевни ]език, (зашто окн мисле, да су тыіжевни іезнци осгпали]Є народа начиіьенп, а не могу да разумиіу, да су сви народи почелп писати онпм ]езхтом, као што говора орачи и копачи, свгаьари и гоЕедари, па кад се почело лепше мислити , онда су п ]езиціг лепшп посталп)— Акако то онп чпне? Сваки по сво]оі воли п по своме вкусу. Никаквпм ]езиком на овоы СБії]ету ни]е тако ласно писати , као овим аиовим: код нш не треба знати никакЕе гра. Гііатнке (ни Српске ни Славенске), него зарежи перо па пиши по- сбомє вкусу, како ти кад из пера истече: што не_ знаш Српски, метни Славенски; што не знаш Славенскп, метни Српски: а што не знаш на СрпСКІІ нн Славенскп, метни како ти драго (што шп пріі]е на ум падне): ђе се из два ]езика (и из трейе главе) ио сво]оі во.ън трейи гради , ту се не мпже погріцешити; само да шце чисто као што карод говори, а остало све може подни]егаи. Сад се не треба чудиши, зашто се у нас кншге пишу ,,по правиламъ бабы Смпляны”, и како се у Српским кіьпгама може найн; пастыревЪ, пасшыровЬ, пастырей, пастыра; момака, монковЬ; оваго моега; уБосноіі, у Б а ч к и ; постелїй, д Ѣ в ї й ; творятЪ, творе, твору; пужати, успужаши; люблѣтьп, обзирешьисе, успавленЪ, успавлѢнЪ, Еребляше; любу, молу, говору, к расу се; присеб и и при честны хЪ мыслей; нзЪ аіежду нпма; утверди любовь между васЪ; у свпмЪ его д V а л е к т м и ; три, ч е т ы р и коравовЪ; за м о й и , за чуши, за учити, за слупіаши; дали донетп, чинили су д о й и ; корчма р п ц а , к р ч м а р и і{ а ; тернЂ, ш р іь е ; овде, о в д ї>, о в д їе; с в Ьіц а , с в Ѣ ш ь а, с в е т ь а ; пиша, н ї й м а , н ї и м а, н и м а ; н ь о й , нїой, ной; свїю, свїюхЪ, всїіхЪ; вѢіцацЪ, вѢштацЪ, вѣштецЬ; парче, пашче, паіце; жепЪ, джепЪ, дчепЪ, чебЪ; месецЪ, месѢцЪ, мѣся цЪ, мѢсѢцЪ; шрепавице ньене, повѣсть ея; ошЪ нее, около нѢ , безЪ нье нт. д. Од почєтка Доситеіева ]еднако се налази паметни луди, ко]и желе да се управо шиие Српски (као што народ говори), и пишу колико корі зпа и може. Ко]и човек не зна ни за какву граматику, ниши за какав други ]език осим СЕога, он може писати и без сво]е граматике; и управо онако као што треба: зашто му не може пасши надм да пише друкчи]е, него онако као што се говори; шайо ]Є, и. п. могао Омир спіеватн Или]аду и О д и с е ) у не знаіуйи ни писати, као и наши старца и сліі]епціг іџшо су сп]'евали шолішу силу п]есама. Али л>удп коці су што учили, и знаду да іезик пм а некаква правила, онн вей не могу писати без грамаршке (вей ако да )е корі сам граматик): зашто би (као учена л>удпУ сва ради да пишу боже него што се говори, па зато ]'език по сбо]о) памеши я.о ц рй с .ъ а ] у, а управо кваое ц гр де: тако, н. п. учен Срб.кин п«-