Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

XXXI ко]и ни]‘есу пн чу ли за етн молоти; у, и г о с п о с к и, и госпоцки, и господски; и ос]еіи, п о ц ] ей и, и одс)ейи и ш. д. А кад дође д или ш .■ а) пред ц, ч, ті. онда се свагда избаци, н. п. кад а, каца, качара, Градац, пз Граца: пушо, пуце (у родители, мло». пушаца, а умалително путашце); отац, оца, оче, очеЕина: шкати, чем; патка, паче, паи; и; косш, кошница (ацесто ьосшчнца); сага, саџ&іа и ш. д. б) кад доі>е д Е.МІ га пред ы или пред б, а посли)Є ж, з, с, н. п. нужда, нужно; госш, гозба (га]еето гоздба); болесш, болесняк, болесница и ш. д. б) кад дође д пред т, или т пред д, онда се свагда предіье пзосшави, н. п. откати (престо одшкашп); потна (м]есто пс дтка); одржати (м]есто оддржатй); или се умешне мє^у вн а, н. п. одадннтн, одадри]етииш. д. ђ У & * **) — — — — — ж — т '• д р ж а к, дршчиі; д р ж и , д р ш к а т и (н. п. псето на свшье); муж, мушко и т. д. 3 — с: разапеши, распеши (СлаЕ. распятіе); о овом имауу правила и у Славенскпм грамашикама (као што ]Є напоменушо шало пріре). А кад дође з пред ж или пред ш, онда се изостави, н. п. ражалиінисе, рашити и т. д. Тако се исто изосшапп з кад доіђе пред с, н. п. расшаЕінпї, расшатнсе, р а с ] е й и (ов&ко исто чине и Руси, н. просадникЪ (расадник), росолЪ(расо) и т. д.; или се, у таковом дога^аіу умешне а отеђу з н с , н. п. разасуши, изасуши и т. д. ц — ч: бардакчи]а (или бардаппра). Тако се тврђе пред віекшим претвори у тврђч, н. и. к — г: мозак, мозга; дрозак, дрозга; свагда, нигда; (Славенъ скоугдЬ; булугбаша и ш. д. и — б: топ, т о & п и ] а. с — з; саградишп, зграда; сабор, з бо р, з бо р никЪ (као иРу с и што пишу збярам, собралЪ, собрать; збитїе и ш. д.);'|но!с, ноздрваи т. д. 4 — ц '• наручиши, иаруџбина. ш — ж.: задужбина, што се градиза душу. ш — д: сваш, свадба”); косншя, косидба; крчитя,крчидба и т, д. 2) Нека пак полугласна слова ніресу по гласу тако налик ]едно на друго, аля су изнутра по природи сво]'о] шако сродна, да се радо претвараіу іедно у друго; тако се претвори: г у ж, — з и у Ь, н п. рог, р о ж е, .р с з и; могу, можеш, мози; диго, д и же, д іі з а т и, д и й и ; л е г о , леже, л е з и, лей и и ш. д. д — і,, н- п. г л о д а т и, г л о | е м; р о д и т и, р о ї) е н; д о с а д и т и, д о с аЦ и в а т и; пруд, запру^е; лад, зала^е; грозд. грожђеит. д. з — ж и у г, н. п. кнез, кнёжев, кнегні-ьа; натезати, натежем, нага е г н у ши; р е з ат и, р е жем ; м аз ат и, маж ем и т. д а осбигао пред ђ, .ъ, н>, свагда се претвори зуж, н. п. грозд, грожђе; гвоздей, гвожђе; зло, ж д> е, р аз ли т и , раклеваши, з а г а з и т и, загажіьаи т. д. к — й, — ц и у-ч, н. п. реко, р ей и, ***) реци, рече; пено, пейн, пече, пёцн; ] у и а к, іуиаци, ууначе и ш, д. *) У Будиму су од приіе гапампали зборникЪ(као што ;'е од сшарине), а сад од како се почео ]език поправка ши, и то іе поправлено да буде сборникЪ! **) Руси пишу свадьба, па опет знаду да ни]'е од свађати, него од СЕаш. ***) Ђеко]и наши списапїелт и шьижевници кажу, да не треба писатп брайа, пруйе, и остале овакоЕе ри]ечя, са й, него са шь (брать а, прутье): „да се зна, веле, да ]’е од братн од пруш, ане „од б р ай и од п р у й ’ На та] ыачин не би требало писати ни рей и, пейи, лейи, и остале овакове ри]ечи, са й, него са вь, и гь